Zašto slavimo Dan zaljubljenih?
U zapadnom svetu 14. februar je dan kada se proslavlja Dan zaljubljenih, po mnogima tekovina potrošačkog društva, dok se istog dana u pravoslavlju slavi Sveti Trifun, odnosno Sveti Valentin u rimokatolicizmu.
O Danu zaljubljenih se retko razmišlja kao o verskom prazniku, iako se on obeležava širom sveta. 14. februara pravoslavna crkva proslavlja Svetog Trifuna, dok rimokatolička crkva proslavlja uspomenu na čak dva svetitelja istog imena – Valentin, koji su po predanju zajedno i pogubljeni. Jedan je bio Valentin episkop ternijski, kome je odsečena glava 269. godine, za vreme cara Klaudija II. Nad njegovim je grobom u 4. veku podignuta bazilika. Drugi, Valentin rimski, ne smatra se istorijskom ličnošću.
Sveti Trifun
Sveti Trifun je, prema predanju, rođen u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj porodici i bio je veoma pobožan od najranijeg detinjstva. Kao dete vreme je provodio čuvajući guske, a od Boga je dobio “dar čudotvorstva i isceljenja“, pa je za života iscelio mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomagao onima koji su mu se obraćali za pomoć. Postao je slavan izlečivši Gordijanu, kćerku rimskog cara Gordija, od duševne bolesti, zbog čega ga je car izdašno nagradio. Trifun je sve bogatstvo podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Pogubljen je za vreme vladavine cara Dekija, progonitelja hrišćana, jer nije želeo da se odrekne svoje vere. Sahranjen je u svom rodnom mestu.
Danas Svetog Trifuna slave esnafi, vinogradari i mehandžije. Veruje se da Sv. Trifun štiti sela i naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. U vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik jer je Sv. Trifun zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara. Veruje se, takođe, da je on čuvar bilja i da upravo 14. februara priroda počinje da se budi iz zimskog sna, uz buđenje ljubavi kod ljudi.
Sveti Valentin
Valentin Ternijski, episkop i mučenik, prenet je u svoj grad, Terni, 1605. godine, a njegov kult brzo se proširio, prvo po Rimu, pa dalje po svetu. Prikazuje se kao sveštenik ili episkop, negde i kako isceljuje epileptičara, jer je zaštitnik od te bolesti, kao i od kolere. Počev od 14. veka, na Zapadu ga smatraju i pokroviteljem zaljubljenih. Međutim, Valentinovo je u novijoj istoriji izbrisano iz kalendara katoličke crkve zbog, kako se navodi, “želje za smanjenjem broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije bilo dovoljno jasnih istorijskih činjenica”. Kako se čini, praznovanje sv. Valentina zamenilo je rimski kult boginje Junone koja je slavljena istog dana. Ona je bila zaštitnica porodice i braka i na njen dan se ženama poklanjalo cveće.
Dan zaljubljenih
Danas se na Valentinovo – Dan zaljubljenih praktikuju različiti običaji i skoro u potpunosti se vezuju za potrošačko društvo. Stručnjaci procenjuju da 14. februara čak 10 miliona devojaka bude zaprošeno širom sveta i da se većina parova venča u roku od nekoliko meseci.
Ovo je najkomercijalizovaniji praznik na svetu i tada “cveta” posao u cvećarama i prodavnicama čokolade i slatkiša, a istraživanja pokazuju da čak 78 odsto muškaraca poklanja crvene ruže i čokoladice.
Bilo kako bilo, za one koji su iskreno zaljubljeni ovo je samo još jedan dan u godini ispunjen ljubavlju i pažnjom.
