Zašto proslavljamo 8. mart?
Već više od 100 godina u svetu se obeležava Međunarodni dan žena. Na taj dan slavi se hrabost i odlučnost žena koje su imale naročitu ulogu u istoriji svojih zemalja i zajednica i poziva na promene koje će osnažiti ženska prava. Dan koji slavi socijalna, ekonomska, kulturna i politička dostignuća žena nastao je iz aktivnosti radničkih pokreta početkom dvadesetog veka u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi.
Prvi Dan žena održan je u čast radnica fabrike odeće u Njujorku
Prvi američki Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine, a izabrala ga je Socijalistička partija Amerike u čast štrajka radnica fabrike odeće u Njujorku, gdje su žene godinu dana ranije protestovale protiv radnih uslova.
U Kopenhagenu 1910. godine utemeljen je Dan žena međunarodnog karaktera, u čast pokreta za ženska prava i izgradnju podrške za ostvarivanje prava glasa za žene.
Međunarodni dan žena prvi put je obeležen 19. marta 1911. godine u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, gdje je na protestima učestvovalo više od milion žena i muškaraca koji su, osim prava glasa i prava na obavljanje javnih dužnosti, zahtevali ženska prava na rad, stručno osposobljavanje i prestanak diskriminacije na poslu.
U vreme Prvog svetskog rata Međunarodni dan žena poslužio je i za protivratne proteste, a neki od njih su održani 8. marta. Godinama kasnije, tačnije 1975. godine tokom Međunarodne godine žena, Ujedinjene nacije (UN) su 8. mart službeno počele slaviti kao Međunarodni dan žena.
Novi Zeland se često navodi kao prva država na svetu koja je ženama dala pravo glasa 1893. godine, mada je malo poznato da je Švedska prva zemlja u kojoj je još sredinom 18. veka postojalo uslovno pravo glasa za žene koje su su bile članice esnafa i plaćale porez.
Kako se proslavlja Dan žena širom sveta
Međunarodni dan žena je zvanični praznik u 55 zemalja u svetu, pa je u državama kao što su Kina i Nepal ovo neradan dan samo za žene. U zapadnim zemljama ovaj praznik se obeležavao sve do sredine prošlog veka, ali je njegov značaj opao pojavom novog, modernijeg talasa feminizma.
U Indiji se i dalje održavaju velike parade i zabave kojima prisustvuju samo žene koje pomoću raznih rituala obeležavaju ovaj dan. U Urugvaju se organizuju koncerti širom zemlje, a Italijanke na ovaj praznik od muškaraca dobijaju buket mimoza. U Poljskoj se ovaj praznik još uvek tradicionalno obeležava maršom feministkinja. Amerikanci i Britanci ovaj praznik obeležavaju kao Dan majki, dok se u severnijim zemljama ovaj praznik obeležava kao prvi prolećni praznik, jer za njih proleće počinje 1. marta.
U Rusiji je ovo i dalje jedan od najvažnijih i najsvečanijih državnih praznika. Doživljava se kao praznik ženstvenosti, lepote i proleća, a muškarci ga sa očiglednim zadovoljstvom ulepšavaju cvećem, poklonima i komplimentima.
Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine. Međunarodni dan žena ranije je povezivan sa socijalističkim zemljama. Nakon Oktobarske revolucije, zahvaljujući feminstkinji Aleksandra Kolontai Osmi mart je postao državni praznik u SSSR-u koji se koristio kao dan obeležavanja “herojstva radnica”.Tu praksu prihvatile su i ostale socijalističke države, pa je i u Jugoslaviji ovo bio veliki praznik.
Političko i idološko značenje se vremenom izgubilo i Dan žena danas više nije praznik socijalne pravde i jednakih šansi za muškarce i žene, već je uglavnom banalizovan i pretvoren u tipičan praznik potrošačkog društva i masovne kulture.
Voleli bi da vas ovaj tekst podseti da je 8. mart ipak nešto više od buketa cveća i kutije bombona, jer istinska jednakost još uvek čeka da bude ostvarena.
