Zanimljiva istorija Srbije – Vredni preci

U davno, davno doba, nije se sedelo. Prvi stanovnici koji su živeli na području današnje Srbije, koji su pre 25000 godina već imali antropološke odlike savremenog čoveka ( Homo Sapiens ) – bili su marljivi. Današnji čovek bi se prilično iznenadio, da ne kažemo šokirao, kada bi sagledao jedan “radni dan” svog dalekog pretka. A tek kada bi pokušao da bar jedan dan provede tako!

Svako u okviru te zajednice imao je svoje obaveze  koje je morao da ispuni. Odrasli muškarci, koji su činili mobilnu grupu zajednice imali su između sebe podelu rada. Jedni su se specijalizovali za lov na određene vrste divljači, drugi za iznalaženje pojedinih sirovina, treći za sakupljanje plodova.

Od reda i rada nisu bili izuzeti ni žene i deca. Oni su obrazovali grupe za hvatanje kornjača i vodenih ptica, za vađenje krtolastih biljaka ili za preradu pojedinih sirovina. Posla je bilo za svakog ponešto.

U zajednici naših dalekih predaka bilo je i autoriteta. To su bili ljudi najverovatnije sa posebnim smislom za određene vrste poslova,  ili su to bili ljudi koji su poznavali  tajne prirode ili su imali sposobnost da pronađu nove izvore hrane i sirovina.

Nalazi iz nekih grobova dokumentuju i posebno poštovanje starijih žena, što ukazuje da se iskustvo posebno uvažavalo. Takva pojava poznata je kao gerontokratija. U takvim kulturama nije postojao poseban matrijahalni ili patrijahalni režim, već se uvažavalo iskustvo i godine.

Iako su po današnjim merilima ti naši daleki rođaci bili prilično primitivni, oni su se bavili umetnošću.

Takozvana  Orinjačka kultura, nazvana tako po nalazištu Orinjak i koja se prostirala širom Evrope,  ne samo da je znala vatru, primitivne alate i oružja, nego čak i za muzičke instrumente, koji su pronađeni na jednom nalazištu u Nemačkoj. Ljudi u ovom periodu osvajaju i druge umetnosti o čemu svedoči i najstarija oslikana pećina Šove, Chauvet–Pont–d’Arc, koju su ljudi nastanjivali pre 30.000 godina, a koja je otkrivena u južnoj Francuskoj još u XIX veku.

U kasnijem periodu umetnost će prevladati našim” primitivcima” pa će se  sve češće nalaziti predivni cvrteži na zidovima i svodovima pećina širom Evrope.

Nije lako bilo našim dalekim rođacima, posebno sa klimom. Klima u tom period ima neverovatnu ćud, kako nauka kaže, pa iz jedne krajnosti ide u drugu. Od relativno tople klime, nastupa poslednji glacijal, kad dolazi do većeg zahlađenja i manjka hrane na severu. Prema jednoj od teorija, u narednim milenijumima ljudi se, bežeći od hladnoće, povlače u posebne zaštićene zone, da bi se potom ponovo proširili kontinentom, što se inače naziva kulturnom difuzijom. To je, međutim, predmet velike debate i među arheolozima i među genetičarima.

N.Đorđević
D.Dimitrovska