Zanimljiva istorija Srbije – Prve kuće, sela i brak

Danas pravimo lepe, prostrane kuće u kojima uživamo i samo se ponekad zapitamo kako li su izledale prve kuće naših praotaca. Od čega su ih pravili, kakvog su oblika, gde su bile smeštene…?

Rekonstrukcija davnih događaja kaže da su prve kuće bile neugledne i trošne. Takve su bile zbog čestih seoba tokom 6000. godine p.n.e. Ima logike: kad se često selite, sigurno da vam nisu lepe ni kuće. Zašto biste ih sređivali kad ćete ih ionako uskoro napustiti?!

Prvi zemljoradnici i stočari prave iste kuće: elipsoidne u osnovi i delom ukopane u zemlju. Pokrivene su šatorastim krovom od pruća i slame.

Nisu prostrane, pa se na osnovu toga može zaključiti da je u svakoj kolibi živela po jedna biološka porodica.Kolibe nisu usamljene, po nekoliko ih je u grupi. Ljudi su oduvek voleli da se udružuju.

Ali, u jednom trenutku zemljoradničko-stočarske zajednice su se umorile od kretanja, ostaju na jednom mestu i počinju da se generacijama vezuju za iste njive i pašnjake.

Tada počinju da podižu trajna naselja i umesto koliba poćinju da grade prave kuće. Te nove kuće su drugačije nego prethodne. Podižu se jedna pokraj druge i više nisu elipsoidne već pravougaone ili trapezoidne osnove i vertikalnih zidove od pleteri, oblepljene blatom izmešanim sa plevom. Podovi kuća bili su od nabijene zemlje, a dvoslivni krovovi od pruća i slame. Pojedine kuće su krečene i ukrašavane jednostavnom reljefnom dekoracijom ispod strehe ili iznad vrata što je dokaz da je tadašnji čovek imao potrebu za estetikom.

A i unutra se koristi estetika. Osnovni kućni inventar sastojao se od glinenog posuđa raznovrsnih oblika i veličine: veliki, mali, srednji lonci, zdele, pehari. Posuđe je često ukrašavano urezima, nalepcima gline ili slikanim motivima, najpre pravolinijskim, a zatim krivolinijskim.  Velika pažnja poklanja se izradi alatki od uglačanog kamena: prave se jezičaste sekire, dugi noževi i fina mala sečiva.

A kako su realno izgledale neolitske kuće pokazano je na arheološkom nalazištu Pločnik na jugu Srbije, gde je izgrađeno čitavo neolitsko selo koje može da se obiđe.

Vreme kada se čovek zaustavio i počeo da formira kuće i sela je vreme mira i dobrosusedskih odnosa. U tom periodu se manje lovi i divljač i riba. Gaje se pretežno ovce i koze. Drži se samo onoliko stoke koliko mogu da ih prehrane livade u okolini naselja.

Pošto nema sukoba, cveta trgovina, ljudi razmenjuju dobra. Uvećava se broj naselja. U selu živi po nekoliko stotina žitelja. Pravila zajednice počivaju na principu rodovskog uređenja.

Može se reći da je zemlja pre osam hiljada godina postala dragoceno vlasništvo i nasleđuje se po očinskoj ili majčinskoj liniji. Osmišljava se brak između muškarca i žene koji je kao institucija opstao do danas – istina sa izvesnim izmenama.

Nebojša Đorđević