Zanimljiva istorija Srbije – Hajka na mamute
Ljudske zajednice prave civilizacijski preokret napuštajući siguran krov pećine i odlazeći u avanturu pod vedrim nebom
Nismo lako ni brzo postali ovo što smo danas. Čovek je u civilizacijskom smislu – odrastao bolno. Ali hrabro. Kakav je to junački potez bio kada je čovek odlučio da se mane sigurnosti tople pećine i izađe na svetlost sunca i zvezda. Nauka kaže da ljudske zajednice u periodu između 20 000 i 12 000 godina p.n.e. polako napuštaju pećine i počinju da stalno borave na otvorenom!
Noćiti pod vedrim nebom u okruženju gde vrebaju ogromna stvorenja koje je čovek lovio, ali i ona kojima su ljudi bili plen, bio je, bez sumnje, maestralan potez. Do te važne civilizacijske prekretnice došli smo naterani „privredno-društvenim faktorima“. Na napuštanje pećina manje je uticala promena klime, smatraju naučnici, a više potreba da se nabavi hrana i sa njom i druge „sirovine“ od kojih se pravila sečiva, „posteljina“, odeća i oskudno pokućstvo.
Klima je i dalje bila oštra i neprijatna za čoveka koji nije imao debelu kožu i dlaku za grejanje. Ali je bila izazov koji je prelazio u veliku istorijsku avanturu jer je baš takva klima na području ravničarskih predela današnje Srbije privukla velike životinje koje su čoveku bile potrebne.
U Srbiju su tada na ispašu stigli mamuti i drugi biljojedi. Privlačni ravničarski predeli, lesna područja koja obiluju stepskim rastinjem, sa retkim šumama borova ili smreke, vode u izbilju, sve je to bio raj za džinovske biljojede.
U takvim predelima koji su sa klimatskim uslovima dobijali izgled tundre i tajge, kakavih i danas ima na severu Rusije, ljudske zajednice tražile su svoju budućnost.
Kako su se kretale džinovske životinje tražeći hranu, tako su se za njima kretale ljudske zajednice- takođe tražeći hranu.
Ali, tu je nastao novi problem koji je čovek rešavao u hodu. Te džinovske životinjske vrste više nisu mogle da se love na stari način, lukom i strelom ili kopljem, na malom, ograničenom području gde je bio jedan lovac. Bila je potrebna nova taktika i metoda i naši daleki preci su je osmislili. Izmislili su hajkački lov.
To je podrazumevalo da se plen prati na daljinu, i da u toj akciji učestvuje cela zajednica. Takođe, takav stil života značio je česta logorovanja i iznenadna napuštanja logora. U Srbiji su arheolozi pronašli više logora na osnovu kojih je ova priča sklopljena.
Severna Bačka i Banat, okolina Subotice, Vršca i Vatina su mesta gde su otkriveni tragovi logora. Tim trasama išli su džinovski mamuti i drugi biljojedi, a za njima naši praroditelji, tražeći hranu za svoju zajednicu.
N.Đorđević
D.Dimitrovska
