Srpski DNK projekat: Poreklo prezimena
Znate li ko su vam bili preci? (4)
Koliko puta ste slušali kako vam babe, dede ili roditelji pričaju o vašim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli, a da o tome sada ne znate ništa.
Da li Vi znate istoriju svoje familije? Da li vaša familija ima svoj grb? Šta znači vaše ime ili prezime? U današnje vreme je uz pomoć DNK testova lako proveriti da li je možda baš vaša familija u srodstvu sa Nemanjićima, Teslom, Đokovićem ili možda sa Karlom Maldenom, Pitom Maravićem, Džordžom Fišerom, Džejkom Aleksom Mandušićem, Lensom Šijanom ili Mičelom Pejdžom (o njima možete više pročitati u broju 27 od avgusta 2018. godine koji možete naći na našem sajtu www.balkancitymagazine.com)
Zato ćemo vam u narednih nekoliko brojeva predstaviti Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“ iz Beograda, koje se od 2012. godine bavi istraživanjem porekla našeg naroda. Oni su pokrenuli Srpski DNK projekat, koji ima za cilj da iz dobijenih podataka sagleda strukturu našeg naroda. Osim o ovom projektu pisaćemo i o poreklu imena, poreklu prezimena, grbovima…
Poreklo prezimena
Da li znate kako je nastalo vaše prezime? Da li je nastalo po ocu, majci ili nekom dalekom predaku, da li je vezano za neko zanimanje, ličnu osobinu, mesto porekla, ili je možda preuzeto od plemena iz kojeg potičete?
U narednih nekoliko brojeva ćemo pričati o srpskim prezimenima. Naša prezimena dobijamo po rođenju pa i ne razmišljamo mnogo o njihovom poreklu, tako da mnogi i ne znaju kako je njihova porodica dobila svoje prezime i šta ono znači. Naša prezimena su mahom nastala tako što se prisvojni umetak – ev, ili – ov i sufiks – ić dodaju imenu oca, majke, dede…
Uzimanje prezimena potpuno se ukorenilo u srpskom narodu tek u 18. veku. Do tog perioda, prošlo se kroz nekoliko faza. Najpre prezimena nije ni bilo. Umesto prezimena kod Srba je bilo rasprostranjeno da uz ime dodaju naziv plemena iz kojeg potiču.
Kasnije su se počeli koristiti tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Petra su nastali Petrovići, od Nikole Nikolići, od Jovana Jovanovići, od Marka Markovići…
Prezimena po ženskom pretku (matronimi) su ređa, a vezuju se za istaknute žene ili za one koje su ostale udovice. To su Marići, Stanići, Višnjići, Zorići…
Osim po muškom ili ženskom pretku prezimena su nastajala i po nazivu plemena iz kojeg porodica potiče (Vasojević, Drobnjak…), po zvanju (Popović, Kapetanović…), po zanatu (Kovačević, Majstorović…), po osobinama (Mudrinić, Bjeloglav…), po mestu ili zavičaju odakle porodica potiče (Glamočanin, Ličanin…), po životinjama (Vuković, Međedović…), po nadimku (Surla, Zatezalo…) ili po nekoj stranoj reči (Tintor, Bomeštar…).
Među prva prezimena kod Srba mogu se ubrajati i slovenska prezimena Ljutići i Bodrići koja potiču još iz 9. veka. U 13 i 14. veku u mnogim krajevima još nije bilo ustaljenih prezimena, ali se pomak napravio za vreme vladavine Nemanjića. Srbi koji su živeli pod Mlecima, Ugrima ili Austrijom imali su svoja prezimenu u 15, 16. i 17. veku.
Tek naredbom kneza Aleksandra Karađorđevića od 31. januara 1851. godine, u Srbiji se uvode stalna prezimena, kako bi se jedna porodica uvek zvala jednim prezimenom i kako ne bi više dolazilo do promena prezimena smenom generacija.
Naredbom je naređeno svim građanskim, duhovnim, školskim i vojnim vlastima, da se prezimena zavode po najstarijem članu porodice, da se ta prezimena ubuduće vode kao stalna, da se kao takva upisuju u nadležna javna i zvanična dokumenta, kao i da se na njih izdaju sva rešenja i zaključci vlasti. Naročito je istaknuto da se po ovome naređenju revnosno i uredno postupa prilikom popisa stanovništva, jer su oni trebali biti osnova kojom će se rukovoditi sudovi i ostali organi vlasti.
U narednom broju: Neobična prezimena
Milan Brašanac
