Srpski DNK projekat: Neobična prezimena
Znate li ko su vam bili preci? (6)
Koliko puta ste slušali kako vam babe, dede ili roditelji pričaju o vašim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli, a da o tome sada ne znate ništa.
Da li Vi znate istoriju svoje familije? Da li vaša familija ima svoj grb? Šta znači vaše ime ili prezime? U današnje vreme je uz pomoć DNK testova lako proveriti da li je možda baš vaša familija u srodstvu sa Nemanjićima, Teslom, Đokovićem ili možda sa Karlom Maldenom, Pitom Maravićem, Džordžom Fišerom, Džejkom Aleksom Mandušićem, Lensom Šijanom ili Mičelom Pejdžom (o njima možete više pročitati u broju 27 od avgusta 2018. godine koji možete naći na našem sajtu www.balkancitymagazine.com)
Zato ćemo vam u narednih nekoliko brojeva predstaviti Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“ iz Beograda, koje se od 2012. godine bavi istraživanjem porekla našeg naroda. Oni su pokrenuli Srpski DNK projekat, koji ima za cilj da iz dobijenih podataka sagleda strukturu našeg naroda. Osim o ovom projektu pisaćemo i o poreklu imena, poreklu prezimena, grbovima…
Neobična prezimena
Da li znate kako je nastalo vaše prezime? Da li je nastalo po ocu, majci ili nekom dalekom predaku, da li je vezano za neko zanimanje, ličnu osobinu, mesto porekla, ili je možda preuzeto od plemena iz kojeg potičete?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najviše ljudi u Srbiji preziva se Jovanović. Za njima slede Petrovići, Nikolići, Markovići, Đorđevići, Stojanovići, Ilići, Stankovići, Pavlovići i Miloševići.
Ipak, nasuprot najčešćim i „običnim“ prezimenima ima i onih koja su neobična i malo drugačija poput: Guzina, Pralica, Trtić, Zaklan, Štetić, Krivić, Prdić…
Među neobičnijima su, vlaška prezimena. Tako postoje: Stan, Fujkić, Stojkan, Ružan, Dželatović, Prskić i Prstić, Pića, Mndrucić, Logofetović, Dlbokić, Žurž, Gotovanović… Međutim, ispostavilo se da se ljudi „čudnijih“ prezimena mogu sresti širom zemlje.
Postoji anegdota da su pogrdna prezimena Srbi sami sebi davali, odnosno protiveći se Austrougarskoj vlasti izmišljali su svakakva smešna prezimena. Kasnije se ispostavilo da će izgubiti imanje ukoliko se odreknu svog prezimena, pa su bili primorani da usvoje to što su izmislili.
Ima prezimena koja su nam danas smešna, iako su im u prošlosti pridavana druga značenja. Takva su, primera radi, prezimena Gaće, Karagaća, Kura(j)ica… Gaće su u prošlim vremenima bile naziv za čakšire ili pantalone, a ne donji veš. Karagaća je, zato, bio rodonačelnik sa crnim pantalonama. Međutim, šta reći za Derigaće, Paligaće ili Serigaće? Ono što važi za Gaće, u određenom smislu, važi i za Kura(j)ice – kur je praslovenska i sveslovenska reč za petla, čija je deminutivna izvedenica vremenom dobila značenje… znate već.
Sa druge strane, oni koji se prezivaju Domazet ili Domazetović neće se preterano obradovati, kada otkriju poreklo svoga prezimena. Izrazom domazet ranije se označavao muškarac koji je, kada se oženio, došao da živi u kući i na imanju ženine porodice (što bi se danas reklo: udao se).
Evo značenja za još neka prezimena. Na primer, Ekmečić je izvedeno po zanimanju rodonačelnika, koji je bio pekar – ekmedžija (balkanski turcizam). Prezime Karadžić dobijeno je po rodonačelniku koji se zvao Karadža, što je turcizam sa značenjem „vo crne dlake“, ali i – srna. Korać je reč preuzeta je iz kovačke terminologije i predstavlja naziv za čekić kojim se potkivaju konji. Stojakovići su dobili prezime reči stojak koja oznčava motku sa cijepom, kojom se mlati žito.
Prema nekim verzijama prezime Glumac, Glumačev sadrži pomalo i voajersku primesu, jer je glumac (ili prislušnik) u nekim krajevima bio ona osoba koja se prikrada do prozora ložnice (mestu gde spavaju mladenci) i sluša (i obaveštava) prve tri večeri šta se tamo dešava.
U narednom broju: Poreklo imena
Milan Brašanac
