Lepterija i Sokobanja: Čudesa Prirode i Istorije

Lepterija ima posebno mesto u narodnim predanjima. U drevnom Egiptu su je smatrali svetom pticom, u Persiji je bila simbol čednosti, dok je u islamu zabranjeno ubijati ovu pticu. U većem delu Evrope pupavac je smatran za lopova, a u Skandinaviji je pojava pupavca bila predznak rata. U estonskoj tradiciji pupavac je povezan sa smrću i podzemnim svetom, a njihova pesma se smatrala zloslutnom. Na padinama Ozrena odjekuje i kuckanje velikog šarenog detlića.

U Lepteriji vode ima u izobilju, a sama reka Moravica kao da je iz raja prekopirana. Čudo je prirode i potiče iz mnoštva dubinskih izvora koji joj daju razliven tok, što je fenomen prirode. U reci ima rakova, pastrmki, krkuša, klenova, mrena i riba koje žive samo u čistoj vodi. Rajska reka ima i rajske plaže, a sve nose neobične nazive: plaža „Šest kaca“, zbog šest udubljenja koja podsećaju na kace, poznata je po visokim stenama koje omogučavaju dobrim skakačima da pokažu svoju veštinu. Plaža Tesnac nastala je na mestu gde je Moravica najuža, nekada je bila omiljena plaža hipika. Plaža Župan dobila je ime po sinu gospodara Sokograda koji se zaljubio u Lepteriju, ćerku gospodara Vrmidže. Pošto su im roditelji zabranjivali ljubav, oni su rešili da sa stene skoče u Moravicu. Njega su našli na mestu koje nazvaše Župan, a nju na mestu koje je sada plaža Lepterija.

Moravica je ostavila svoj potpis u stenama, praveći veličanstvenu klisuru koja je ponegde duboka 400 metara i dugačka 10 kilometara. Priroda ovde nije škrtarila u svojim čudesi­ma. Dala je Lepteriji i Sesalačku pećinu koja je prohodna 570 metara, sa stalaktitima, stalagmitima i travertinskim kadama, sa staništima slepih miševa, koja ima i reku ponornicu, čudnog naziva – Zarvina, a u pećini postoji i podzemno jezero. Legende kažu da je pećina vekovima bila utočište hajducima.

Na desnoj obali Moravice je stena na kojoj je „izvajan“ lik Bogorodice sa Isusom u naručju, kojoj se pripisuju isceliteljske moći. Svete likove je predstavila priroda inspirisana, kako kaže priča, događajima. Po jednoj priči, pred najezdom rimskih vojnika, svetica je pobegla u obližnju pećinu, dok se po drugoj to desilo pred naletom turskih osvajača. U svakom slučaju, prirodna Bogorodica Lepterije pomogla je mnogim nerotkinjama, ljudima koji imaju problem sa vidom, nepokretnima i duševno obolelim.

Kraj nje je i pećina u kojoj na Veliki petak, oko 3.00 sata posle ponoći, voda sa tavanice postane mlečno bela, i bele kapi počnu da kaplju sa svoda pećine, šireći neki neobičan osećaj. Za par minuta nestaće kapi i mistike, i sve će biti kao i obično – zemaljski lepo.

Sokobanja: Boemska Banja sa Istorijom

Sokobanja je oduvek važila za boemsku banju i od osnivanja organizovanog banjskog turizma 1837. godine, za vreme kneza Miloša Obrenovića, tu će dolaziti umetnici i pisci. Tu su dolazili Ivo Andrić, Branislav Nušić, Meša Selimović, Stevan Sremac, Isidora Sekulić, Dobrica Erić. Legenda priča da je u davna vremena gospodar Sokograda pao sa konja i izgubio svest. Kada se osvestio, nije mogao na noge da se osloni, ležao je tako i čekao smrt, kada iznenada začu klokot vodenog ključa i popi malo vode da se bar žedan od sveta ne rastane. U glavi mu se odmah razbistri, a kada je desnicu ruku u vodu stavio, snaga u njoj oživi. Okupao se u kladencu i odmah ozdravio.

U Sokobanji su se lečili rimski legionari, ratnici Vizantije, srednjovekovne velmože i Osmanlije. Spada u grupu najradioaktivnijih banja sa nekoliko izvora mineralne vode, različite temperature. Leči reumatske bolesti, posttraumska stanja, hronična ginekološka oboljenja, neuralgije i stres. Proslavio je Nušić stihom: „Sokobanja, soko grad, dođeš star, odeš mlad“.

Tu je sloboda bila na ceni i pre nego što se ova reč na grčkom (elefteria) za sva vremena ukorenila u kraj oko Sokobanje. Grčka elefteria, što će u prevodu reći, sloboda ili slobodište – kumovala je fantastičnom predelu kraj Sokobanje. U tvrđavi Sokograd, kaže legenda, živeli su robovi koje su puštali izvan zidina da se slobodno šetaju, što su bili posebni trenuci boravka na slobodi, pa je tako Lepterija i dobila naziv.

Zbog izuzetne lepote i posebnosti, Lepterija je zaštićeno prirodno područje, a vodopad Ripaljka na planini Ozren, na pet kilometara od Sokobanje, bio je prvi spomenik prirode u Jugoslaviji zaštićen zakonom (1948. godine kao prirodno blago). Dobio je naziv po narodnom izrazu za skakanje – ripanje. Kako bi se drugačije zvao vodopad gde ripa voda nego Ripaljka? Prema navodima Jovana Cvijića, Ripaljka je bio najviši vodopad Srbije u to vreme. Sam tok reke Gradišnice gde nastaje je na 420 metara nadmorske visine, a slapovi vode kao venčanica spuštaju se čitavih 17,5 metara. Jedan od najlepših vodopada u Srbiji ima 11 kaskada ukupne dužine 40 metara. Najveća kaskada je Velika Ripaljka.

Nedaleko od vodopada, na visokoj steni, privlače svojom mistikom ostaci utvrđenja poznatog u narodu kao Tatomirov grad i, naravno, srednjovekovna tvrđava Sokograd koja sa visine gleda na banju i Lepteriju. Lepota Lepterije čuvena je zbog svojih neprohodnih šuma hrastova, cera, sladina, kitnjaka i neobičnih šumskih stanovnika. Tu žive: veliki mrmoljak, belogrudi jež, puh lešnikar, hermelin (velika lasica), riđa lasica. Tu je dom bele rode, čiji je raspon krila više od dva metra, soko lastavičar koji zimu provodi u ekvatorijalnoj Africi, mala ušura – sova čija je glava okrugla i prepoznatljiva po tome što na vrhu ima „uške“ – uzdignuto perje koje podseća na uši. U lepterijskim šumama se gnezdi i pupavac, osobena ptica koja zauzima posebno mesto u narodnim predanjima.