Banje u Srbiji – Sokobanja

Za Sokobanju se s pravom može reći da je gospodar banjskog turizma u Srbiji, pa je često zovu i “srpska kraljica turizma”. Ušuškana je u sokobanjskoj kotlini između planina Rtanj i Ozren u jugoistočnoj Srbiji, na idealnih 400 metara nadmorske visine. Ukrašena raskošnim zelenilom i šumama, čistim vazduhom i rekom Moravicom koja upotpunjuje pejzaž, Sokobanja spada u red vazdušnih banja Srbije, sa izrazito blagotvornim vazduhom koji uspešno leči čitav niz bolesti respiratornog sistema.

Kao prirodno lečilište Sokobanja je poznata još od doba Rimljana, a prvi pisani podaci o njenoj lekovitosti datiraju još iz 1413. godine. Na rimskim temeljima Turci su podigli amam – prvi i najstariji objekat za lečenje u Sokobanji. Amam je obnovljen odlukom knjaza Miloša 1833. godine, kada je u Srbiji je bilo svega 10 lekara i farmaceuta. Jedan od njih, dr.Đoka Novaković – “Pokrštenjak”, radio je stalno u Sokobanji. Kroz vekove Sokobanja je menjala svoj naziv – zvala se Balnea, Banja, Velika Banja, Aleksinačka Banja, Sokol Banja, a od 1859. godine dobila je ime Sokobanja po istorijskom Soko Gradu (srušen je 1416. godine).

Vazduh koji ispunjava Sokobanju definiše ruža vetrova i harmonija prirode i reljefa. Kada stručnjaci iz oblasti medicine ili ljudi upoznati sa banjama i banjskim načinima lečenja govore o Sokobanji, oni najviše govore o njenoj izuzetno povoljnoj klimi. Ne morate biti meteoropata da biste osetili prijatne blagodeti sokobanjske klime. Njena specifičnost se ponajviše ogleda u toj ušuškanosti sokobanjske kotline između više planina. Taj planinski „zid“ čini klimu Sokobanje najprijatnijom u našoj zemlji, sprečavajući prodorne vetrove i utičući na održavanje ustaljenih temperatura. Baš to umirujuće dejstvo kontinentalne klime, visoka koncentracija kiseonika, ozona i negativnih jona u vazduhu, odsustvo aero zagađenja, malo magle i vetrovitih dana uz povoljan atmosferski pritisak i umerene padavine, prisustvo specifičnih elemenata u vazduhu i oligomineralnim vodama, čine da Sokobanja predstavlja idealno mesto za banjsko-klimatski tretman različitih bolesti i stanja. Pored kvalitetnog vazduha, Sokobanja je poznata i po svojih 6 izvora lekovite vode, bogate radioaktivnim gasom radonom, čija temperatura se kreće u rasponu od 28 do 45°C. Ovi lekoviti izvori vekovima okrepljuju dušu i telo, relaksiraju i opuštaju. Kako je prisustvo radioaktivnih gasova u Sokobanji izraženo, svako od gostiju će osetiti efekte blage inhalacije, što ima pozitivan efekat na ceo organizam.

Sokobanja poseduje brojna prirodna izletišta i kanjon reke Moravice, koji su izuzetno pogodni za šetnju. Najpoznatije izletište je Lepterija, koje se smatra najlepšim izletištem u Srbiji. Ukoliko krenete pešice od centra Sokobanje, možete uživati u dva kilometra šetnje do ovog rajskog prizora. Prelazi se most preko Moravice, a na kraju staze koja krivuda kroz šumu čekaće vas Lepterija – kristalno bistra voda i bujno zelenilo. Ukoliko su vas dva kilometra šetnje malo umorila, možete sesti u restoran smešten u, verovali ili ne, pećini! Nakon odmora i uživanja u čarima prirodne oaze Lepterije, možete nastaviti stazom dalje, duž Moravice, ka Soko Gradu. Usput možete videti i Hajduk Veljkovu pećinu, ali ćete morati malo da se pomučite da je pronađete, jer nije baš najbolje označena. Kada nastavite, staza ka Soko Gradu postaje strmija i čeka vas još jedan prijatan izazov – stepenice kojima se penjete ka vrhu. Nagrada na odredištu je nemerljiva – pogled sa visokih zidina ovog srednjovekovnog grada je, blago rečeno, veličanstven. Opcije za šetnju u Sokobanji su praktično nepregledne. Staze su veoma atraktivne i prostiru se do izletišta, vidikovaca, planinskih vrhova i drugih prirodnih lepota. Za one koji žele teže staze, postoje planinarske staze i one su uglavnom kružnog tipa.

Dok ste u Sokobanji šteta bi bilo da ne posetite vodopad Ripaljku, koji je jedan od najlepših u Srbiji i prvo je zaštićeno prirodno dobro. Dostiže visinu i do 11 metara, a podno vodopada je takođe uređeno izletište. Još jedna znamenitost ovog kraja je Bovansko jezero. Iako veštačko, ovo jezero je ništa manje lepo i dugo čitavih osam kilometara. Idealno je za ribolovce, kajakaše i razne rekreativne sportove na vodi, ali i za obične kupače. Takođe, oko jezera su omogućena mesta za kampovanje, za one prave ljubitelje prirode, koji bi noć najradije proveli u besprekornom zelenilu pod zvezdanim nebom.

Priču o “srpskoj kraljici turizma” završićemo rečima našeg velikog književnika, nobelovca Ive Andrića, koji je bio jedan od vernih posetilaca Sokobanje: „Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen. Ovde u Sokobanji, gledajući ovu raskoš prirode, ovu lepotu svetlosti zemlje i neba, često me obuzme neka neobjašnjiva tuga ili zanos, pa sam tako opušten razmišljao kako bi bilo lepo, bar za trenutak, ponovo se vratiti romantizmu.”