NOVI PROPISI U TRANSPORTNOJ INDUSTRIJI

Vozači kamiona i transporteri u obavezi su da od 16. decembra 2019. upotrebljavaju nove aparate za elektronsko beleženje vremena vožnje Electronic Logging Device (ELD) koji su registrovani i baždareni u skaldu sa propisima za ELD.

Otkako se godinama unazad pominjalo uvođenje obavezne upotrebe elektronskih merača, nije manjako ni broj argumenata o problemima koje bi uvođenje datih aparata doneti. Neki od argumenata bile su i nefleksibilnost 14-satnog radnog vremena (14-hour on-duty clock) i ograničenja u opcijama kada su u pitanju vremenski intervali za odmor i vožnju (sleeper berth time) pa sve do ograničavanja siguronosne kontrole iz ruku vozača čija su sredstva za život u pitanju. Po nekima, pritisak da se zaradi dovoljno novca u ograničenom periodu od 14  sati, bez obzira na uslove na putu i gužve u saobraćaju, ima veoma negativa uticaj na sigurnost vožnje. U ovom tekstu obrazlažemo argumente zašto su novi propisi štetni za transportnu industriju.

SIGURNOST U VOŽNJI

Elektronski merači vremena vožnje Electronic Logging Device (ELD) nemaju uticaja na sigurnost u vožnji, već samo beleže kretanje vozila. Problem sigurnosti vožnje u vezi je sa vremenskim intervalom provedemin za volanom. Sadašnjim propisima primoravaju vozače da nastave da voze i u situacijama kada to nije baš sigurno, na primer kada su umorni ili kada su velike gužve u saobraćaju. Rešeni problem fleksibilnost u broju časova provedenih u vožnji koji stvaraju novi propisi, rešilo bi i poteškoće oko nedostatka parking prostora za kamione, što je trenutno veliki i gorući problem transportne indistrije. Obavezna upotreba elektronskih merača vremena apsolutno zanemaruje ove aspekte transportne industrije. Obavezno beleženje kretanja vozila primenjuje sa da bi se postiglo ograničenje u broju sati provedenih za volanom, što samo po sebi ukazuje da postoji problem sigurnosti u vožnji, ali ovakavi propis u suštini ne radi ništa za rešavanje datog problema sigurnosti. Na protiv, uvođenje ELD-a samo stvara dodatni problem jer je potrebno naučiti i kako se upotrebljava ELD aparat i korigovati greške koje pravi aparat, što sve vozačima oduzima vreme od broja sati provedenih u vožnji i dodatno podiže nivo stresa. To izgubljeno vreme je potrebno ili nekako nadoknaditi ili smanjiti broj sati vožnje, što sve smanjuje zaradu.   

FINANSIJSKI TROŠKOVI

Troškovi vezani za nabavku samog aparata, zatim troškovi ugradnje aparata u starije kamione i mesečna pretplata  predstavljaju velike izdatke za manje prevoznike kojima životni prihodi zavise od uslova na tržištu. Ograničenja u vremenu vožnje koja su stupila na snagu i skupe brokerske usluge znatno ograničavaju mogućnost za ostvarivanje razumne zarade. Pored toga tu je i napor koji je potrebno uložiti za učenje kako se uprtebljava ova nova tehnologija. Većina vozača starog kova koji su svojim iskustvom dokazali da znaju šta je sigurnost u vožnji sada su u situaciji gde su izjednačeni sa početnicima i gde se zanemaruje njihova dužina radnog iskustva. Stari vozači ne žele ovakve propise, a i zbog njihovog dugogodišnjeg iskustva u sigurnoj vožnji ne bi trebalo da budu tretirani na isti način kao i vozači koji su od skora u transportnom biznizsu.  Tu su i stari vozači koji su poznati u svom poslu i koji sada kupuju nove kaminone da bi poboljšali svoj posao i komfor tokom vožnje. Ovi novi propisi nameću nepotreban stres tim starijim vozačima koji sada baš zbog tih nepotrebnih zahteva razmišljaju o tome da upotpunosti napuste ovaj posao. Primena novih propisa će s toga, kao jedan od rezultata imati i uklanjanje najsigurnijih i najsikusnijih vozača kamiona sa američkih puteva. Ovakva situacija nikako ne doprinosi poboljšanju sigurnosti na putevima.

EKONOMSKA POZADINA PROPISA

Nije potrebno da budete naučnik da biste shvatili da se iza ovih zahteva za povećanje sigurnosti vožnje ustvari krije veliki novac. Kada se uzme u obzir obavezna nabavka ELD aparata, čija će prodaja lako dogurati do više miliona komada, kao i mesečna pretplata, lako je shvatiti o čemu se tu zapravo radi. S druge strane, privatni vozači kamiona upravo zbog ovog propisa razmišljaju da napuste ovaj posao. Gubitke koje će vlada zadobiti ovim novim propisima uključuju gubitak od 550$ po kamionu za  Heavy highway use tax, zatim troškove za UCR Unified carrier registration (kojima se ništa ne postiže), porez na gorivo (fuel tax), i to je samo početak priče. Time što će vozači ostati bez posla, stava se gubitak poreza na zaradu (income tax) i poreza na prodaju (sales tax). Da li je moguće da ništa nismo naučili od onoga što se desilo za vreme recesije 2008. kada su mnogi izgubili svoje krov nad glavom. Ono što se sada događa sa transportnom industrijom u može se porediti s onim što se desilo sa hipotekama 2008., s tim što će se efekti ovih propisa osetiti onda kada roba no bude počela da stiže na vreme.

REŠENJE ZA NOVONASTALU SITUACIJU

U vladavini koja je zasnovana na principina “od ljudi, s ljudima i za ljude” lako je shvatiti da će ti isti ljudi podneti najjači udarac koji im zadaje pohlepne vlade i korporacije. Krajnje je vreme da vladine službe počnu da koriste zdrav razum. Političari nisu u mogućnosti da reše ovaj problem jer nikada nisu seli za kamionski volan. Ne postoji mašina koja će moći da Vam kaže kada je vozač kamiona umoran ili da ima problema s varenjem ili glavobolju što se s vremena na vreme događa vozačima kao i svima. Samo vozači znaju kada se i kako osećaju i kako se osećaju kada po sadašnjim propisima za 14-sati vožnje, moraju da nastave da voze da bi zaradili za normalan život.

Poed toga, kao što smo ranije napomenuli, ne postoji jedan aršin za sve. Na primer, mnogi vozači hladnjača voze noću, dok vozači kamiona s platformama preferiraju da voze preko dana, a sve to u zavisnosti od radnog vremena pošiljaoca i primaoca robe. Iskusni vozači znaju puteve i uslove u saobraćaju i morali bi da imaju fleksibilnost u vremenu vožnje. Za razliku od njih mlađi vozaći sa manje iskustva koji grade reputaciju će možda pokušati da robu dostave na vreme i na taj način potencijalno dovedu u pitanje sigurnost u saobraćaju.

Ako ste stvarno zainteresovani za sigurnost u saobraćaju, sakupite grupu od 7 vozača kamiona od kojih svaki od njih ima minimum po 10 godina iskustva za volanom, pa da oni odrede radno vreme za sve, ali pod uslovom da oni dobrovoljno učestvuju u rasparavi. Onda te propise nametnite onima koji su tek počeli da se bave ovim poslom, da ih poštuju dok ne dobiju nekoliko godina kamiondžijskog iskustva.               

ZAKLJUČAK

Novi propisi su štetni po transportnu idustriju.

1. Retroaktivna primena propisa počev od kamiona proizvedenih 2000. godine ne koristi nikome. Kada su ti kamioni proizvedeni, tada nije bilo ELD-a. Da bi ovaj propis bio primenjiv, onda se samo mora odnositi na kamione nove proizbodnje počev od godine primene propisa. U tom slučaju, kupci novih kamiona bi unapred znali da ih po novom propisu moraju da imaju ELD aparate i ne bi se osećali prevarenim.
2. Mnoge male kompanije imaju kamione koji su proizvedeni i pre i posle propisane 2000. godine. Vozači kamiona proizvedenih posle 2000. bili bi u obavezi da poštuju ovaj propis, dok oni sa starijim kamionima to nebi morali da rade. Ovakav raskorak nije fer i mnoge kamiondžije će samo zbog toga napustiti ovaj posao. S koje god tačke gledišta da analizirate ovaj propis on samo donosi štetu.
3. Stariji vozači kamiona su po ovom novom propisu tretitani na isti način kao vozači početnici. Mnogi od starih vozača imaju i po 20 godina sigurne vožnje iza sebe i ponosni su na svoju vozački istoriju bez saobraćajnih nesreća. Po ovom novom propisu, oni su izjednačni sa početnicima i sa siguronosne strane gledišta biće tretirani kao početnici sa malo ili nimalo iskustva. Ovakav postupak nadležnih nije je fer i šteti iskusnim vozačima.

Na kraju, ova obaveza štetna je i s finasijske strane, jer će jedan sektor transpornte industrije profitirati na štetu drugog. Ovako nešto se o sada nije desilo i graniči se ucenom i reketiranjem, što je u ovoj zemlji zabranjeno.

Za elektronske merači vremena vožnje nema mesta u transportnoj industriji i treba ih instalirati samo na dobrovoljnoj bazi. Velike transportne kompanije koje stalno i na veliko zapošljavaju nove vozače ove uređeje treba da koriste za posmatranje novih vozača dok oni ne dobiju dovoljnop iskustva da bi pouzdano mogli da voze sigurno. Krajnje je vreme da se naša vlada urazumi i počne da sluša ljude s iskustvom koji znaju o čemu govore. Vreme je da razmislimo o ovim novim propisima i na koji način od njih svi možemo imati koristi.