Srđa Trifković: Za američke glasače srpskog porekla izbor 3. novembra je jasan

Da budemo načisto: u slučaju pobede Džozefa Bajdena na predstojećim predsedničkim izborima, Srbi kao narod i Srbija kao država nemaju ničemu dobrom da se nadaju. Nasuprot tome, u slučaju reizbora aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa, moglo bi da dođe do makar pokušaja iznalaženja kreativnijeg rešenja kosovskog pitanja. Trampovi funkcioneri su izrazili određeni stepen trezvenosti i razumevanja za interese Srbije. Primera radi, svojevremena Grenelova izjava o mogućnosti promene granica izazvala je veliko negodovanje Angele Merkel, briselskog establišmenta, ali i činovništva u spoljnopolitičkom aparatu SAD koji je mahom ponikao iz demokratske nomenklature (npr. Metju Palmer).

Sa druge strane, u slučaju Bajdenove pobede povampiriće se čitav niz ličnosti koje su svoje karijere investirale u jedan izrazito antisrpski, možemo čak reći srbofobni narativ po pitanju zapadnog Balkana. On se svodi na razne floskule koje su ponavljali svojevremeno i Hilari Klinton i Džon Keri o “nezavršenom poslu na Balkanu”, pod čime se pre svega podrazumeva prinudna unitarizacija Bosne i Hercegovine pod muslimanskim džihadistima tj. pod Strankom demokratske akcije Alijinog sina Bakira Izetbegovića – a otac i sin su deo iste ideološke konstrukcije i istog projekta. Bajdenov tim takođe bi svesrdno prionuo na prinuđivanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova. Bajdenovci bi povrh svega veoma voleli da sačuvaju Mila Đukanovića na vlasti i da vrate u vladu njegov i moralno i materijalno bankrotirani DPS.

Poznato nam je šta je Srbima donela politika demokrata u vreme Bila Klintona, a nema nikakve sumnje da bi se pobedom Bajdena ta politika nastavila. Razlika između sadašnje, Trampove administracije i prethodnih demokratskih administracija Klintona i Baraka Obame je pre svega u činjenici da ključne ličnosti Trampovog tima nisu svoje karijere i profesionalno napredovanje vezale za srbofobiju kada je reč o Balkanu. Srbi su u slučaju Klintona iskusili i bombardovanje Srba u Bosni i Hercegovini i bombardovanje same Srbije, a iskusili su i razorne sankcije. Pod Obamom nije bilo mnogo bolje. Hilari Klinton, koja je bila njegov državni sekretar za spoljne poslove do skandala u Bengaziju 2012, u svom saslušanju pred Senatom za imenovanje za državnog sekretara istakla je da SAD imaju nezavršen posao na Balkanu, pod čime je podrazumevala još neobavljeni projekat unitarizacije Bosne i Hercegovine. U istom tonu je govorio i njen naslednik Džon Keri.

Sve do danas u Bajdenovom timu imamo ličnosti poput Entonija Blinkena, dugogodišnjeg glavnog spoljnopolitičkog savetnika koji je bio Bajdenov pisac govora još dok je bio na čelu senatskog odbora za spoljne poslove, a potom i potpredsednik. Bajden je tada koristio krajnje mrzilački, uvredljiv i rasistički govor protiv Srba. To treba potencirati uvek i na svakom mestu i uvek se sećati toga, jer to su skandalozne uvrede koje jedan dostojanstven narod ne može da otrpi i ne sme da zaboravi. U Bajdenovom timu je osim Blinkena i Samanta Pauer, koja je čitavu svoju karijeru sagradila na mitu o srebreničkom genocidu. Ona je čak stekla nadimak „gospođica genocid“ i autorka je takozvane doktrine o „obavezi na zaštitu“ (Responsibility to Protect, R2P), koja je korišćena kao osnova „humanitarne“ intervencije protiv Srbije 1999. godine.

U demokratskom taboru su i dve izrazite rusomrziteljke koje su po difoltu srbomrziteljke. Jedna je Mišel Flornoj, koja će u slučaju Bajdenove pobede biti sekretar za odbranu, a bila je na čelu odseka za planiranje politike Pentagona pod Obamom, i Enolin Farkaš. Obe su na pozicijama da treba Rusiju naučiti pameti, i obe po čisto mehaničkom, determinističkom principu smatraju Srbiju i Srbe u celini kao potencijalnu produženu ruku Rusije kojima po svaku cenu treba stati na put i trajno ih neutralisati.

Ako takve ličnosti dođu na vlast svakako će se udvostručiti sada utihnuta podrška Milu Đukanoviću da nekim marifetlucima ipak spreči promenu režima ili da novu vladu podriva na svakom koraku. Bajdenov tim čine srbomrzitelji koji neće ni za jednu jotu promeniti svoje stavove koji su nastali još devedesetih godina. Za razliku od njih, u Trampovom timu nemamo ljude koji su svoje ime, svoje karijere, svoj status na vašingtonskoj lestvici moći zasnovali na mržnji prema Srbima. To je ogromna razlika. Jer u Vašingtonu postoji izreka – ljudi su politika, ličnosti su uistinu mnogo bitnije od javno zacrtanih principa politike.

Javna je tajna da Džo Bajden nije sposoban da obavlja dužnost predsednika. Establišment Demokratske stranke je toga vrlo svestan, ali oni svejedno ne žele da odstupe od svog zadatog kursa jer vide da jedino sa njim imaju ikakve šanse da poraze Trampa. Oni koriste Bajdena kao svojevrsno „Potemkinovo selo“ koje treba da prikrije činjenicu da je došlo do metamorfoze Demokratske stranke u partiju koja zagovara otvorene granice i nepoštovanje zakona i ustava, što se odrazilo u jurisdikcijama pod demokratskom kontrolom tokom ovih nemira, i koja takođe zagovara povratak na politiku globalne imperije i američke izuzetnosti.

Srđa Trifković