Spremite se za popis stanovništva u Americi!

Za početak, bitno je da znate da federalna agencija koja sprovodi cenzus, neće nikada tražiti vaš socijalni broj, broj računa u banci, kreditnu karticu ili pitati za vaš imigracioni status. Takođe je bitno da znate da je prema poslednjem popisu obavljenom pre 10 godina u Čikagu živelo svega 50 hiljada Srba. Iako je poznato da je taj broj daleko veći, problem je nastao zbog toga što pitanje o poreklu nije bilo eksplicitno navedeno. Naime, da bi ste se izjasnili o svom poreklu na prošlom popisu, neophodno je bilo da u pitanju broj devet za prvog člana domaćinstva ili u pitanju broju šest za sve ostale u domaćinstvu upišete rasu, a zatim dole na dnu markirarate opciju “neka druga rasa” i tu upišete “srpska”. Ovaj dosta komplikovan obrazac imao je svoje razloge, pre svega želju da zaštiti vaš identitet i spreči postavljanje pitanja o vašem legalnom statusu u Americi.    

Bez obzira na to, pripadnici etničkih zajednica, među njima i srpska dijaspora, moći će da se izjasne na predstojećem popisu o svojoj nacionalnoj pripadnosti kroz pitanje o poreklu, odnosno kroz mogućnost da dopišu svoju etničku pripadnost ako je odgovor na pitanje o poreklu “non-Hispanic”. Zvaničan datum popisa je 1. april, a budući da je ovo prvi cenzus na kojem će podaci moći da se dostave online, očekuje se da će i pre tog datuma većina stanovništva popuniti upitnik.

Polemika o tome da li odgovoriti na pitanje o poreklu gotovo da ne postoji, i preporučuje se da srpska imigracija u odgovoru na deveto pitanje nakon markiranja polja za rasnu pripadnost, dopiše i poreklo (Serbian). Biro za Cenzuse na taj način moći će bolje da sprovodi zakone, štiti građanska prava pojedinaca i etničkih zajednica, ali i analizira zdravstvene podatke. Za razliku od pitanja o poreklu, debata oko pitanja o državljanstvu čiji je glavni proponent bio predsednik SAD-a, Donald Tramp, dugo je trajala, a na kraju je aktuelni predsednik Amerike ipak morao da odustane od uključivanja tog pitanja u cenzus. Naime, svega nedelju dana nakon što je u junu 2019. godine sudija Vrhovnog suda Džon Roberts iznenada prešao iz tabora četvoro konzervativnih sudija koji su branili odluku da pitanje o državljanstvu bude uključeno u cenzus i stao uz četiri liberalne sudije Vrhovnog suda, time donevši većinu strani koja je smatrala neustavnim navedeno pitanje, Donald Tramp je objavio tvit u kojem je kao lažnu naveo vest da će Ministarstvo trgovine (Department of Commerce) čiji je deo i Biro za Cenzuse (Census Bureau) odustati od štampanja upitnika sa pitanjem o državljanstvu. Suočen sa nemogućnošču promene upitnika i sadržaja pitanja u njima zbog probijanja roka za štampanje istih, Donald Tramp je 11. jula 2019. poslao izvršnu naredbu Ministarstvu trgovine (Department of Commerce) da prikupi podatke o državljanstvu kroz druge federalne agencije umesto kroz cenzus, navodeći tom prilikom da će upravo ti podaci doprineti tačnijoj i preciznijoj slici o državljanstvu stanovnika SAD-a nego što bi to cenzus mogao da uradi. Ovim se saga donekle završila. Međutim, iako pitanja o državljanstvu neće biti na predstojećem cenzusu, kao što ga nije bi bilo još od popisa iz 1950. godine, pojedini upitnici i ankete Biroa za Cenzuse (Census Bureau) ga sadrže.

Uprkos tome što će podaci sa predstojećeg cenzusa biti anonimni i delimično objavljeni na nečiji zahtev tek nakon roka od 72 godine postoji suzdržanost među stanovništvom koje nema američko državljanstvo da učestvuje u cenzusu. Takva suzdržanost i bojazan je ipak neopravdana ako je suditi po Birou za Cenzuse (Census Bureau), koji navodi da prikupljanje služi kako bi demografska slika trenutnog stanovništva pomogla u raspodeli federalnih sredstava na državnom nivou, a možda i važnije od toga kako bi se precizno ustanovilo koja savezna država ima prava na koliko ljudi u predstavničkom domu američkog Kongresa. Iz ovih razloga, učešće u cenzusu je izuzetno bitno, a dostavljanje lažnih odgovora kažnjivo, iako je praksa pokazala da se američke vlasti retko odlučuju na sprovođenje i naplatu novčanih kazni zbog navedenih prestupa, činjenica je da se rizik ne isplati, ne samo zbog novčane kazne, već i zbog nemogućnosti da se učestvuje u demokratskim procesima i odlukama na federalnom nivou. Konkretno, u slučaju Ilinoisa, ukoliko predstojeći cenzus pokaže pad broja stanovništva, što je donekle i očekivano, ova država bi mogla da izgubi dva mesta u Kongresu, kao i dosadašnju finansijsku podršku na federalnom nivou.     

Aleksandar Petrašković