NAŠI BASKETAŠI SVETSKI ŠAMPIONI U 3 NA 3 – MI POBEDILI AMERIKANCE!

“Basket 3 na 3 još nije priznat kao olimpijski sport, ali se svi u košarkaškoj porodici nadamo da će već sledeće godine na nekoj od Skupština Međunarodnog Olimpijskog Komiteta to i postati. Na tome FIBA dosta radi i postoje šanse da 3 na 3 bude na programu već u Tokiju 2020, pa da Srbija umesto dve donese tri medalje sa Olimpijskih Igara. S obzirom na to da 3 na 3 basket jošuvek nije član porodice olimpijskih sportova, za njega nema ni priznanja na državnom nivou barem kad su u pitanju nagrade i nacionalne penzije.Verujem da će to nacionalno priznanje zavrediti već na narednom Svetskom ili Evropskom Prvenstvu, kad postane olimpijski sport“, izjavio je Dragan Đilas predsednik Košarkaškog saveza.

Na Svetskom prvenstvu u basketu 3 na 3, naši pobedili Amerikance i osvojili šampionat!

Srbija dobila nove sportske heroje. “Dogodilo nam se ono što smo kao klinci zamišljali, da pobedimo Amerikance!“ izjavio je za Balkan City Magazine kapiten naše ekipe Dušan Domović Bulut.

Blago zemlji koja uvek ima nove sportske heroje! Ovoga puta to su srpski takmičari u 3 na 3 basketu. To su momci koji su u Kini, na Svetskom prvenstvu u basketu 3 na 3, u finalu  savladali Amerikance i osvojili zlato! Naši zlatni momci su Novosađani: Dušan Domović Bulut, Marko Ždero, Marko Savić i Dejan Majstorović.

Kapiten naše ekipe, ujedno i najbolji strelac i najbolji igrač turnira (most valuable player, MVP),  Dušan Domović Bulut je 3 minuta pre kraja desetominutne utakmice dao trojku preko ruke (trojka se u basketu računa 2 poena) i srpskoj ekipi doneoi  21. poen čime je praktično završen ovaj meč, našom pobedom od  21:16!

Fantastičan uspeh koji ih je doveo u sam vrh najboljih na svetu, basketaši su proslavili odmah sa publikom koja je bila njihov četvrti igrač na terenu. Ali ko su zapravo bili ljudi koji su iz publike u dalekom kineskom gradu Guangdzou-u s tribina klicali „Srbija, Srbija!”, objasnio nam je Dejan Majstorović: „To su bili treneri iz Novog Sada koji rade u Kini i koji su došli u Guangdžou da nas bodre, zatim naši prijatelji sa kojima smo odrastali u Novom Sadu i mnogo drugih naših ljudi koje ni ne poznajemo. Zahvaljujući njima osećali smo se skoro kao kod kuće. Atmosfera je bila fantastična! Mi smo imali neviđenu energiju koja je bila toliko jaka da jednostavno i pre meča znate da ćete da pobedite“ rekao nam je Majstorović po dolasku u Beograd, gde su naše zlatne basketaše dočekali oduševljeni Beograđani. Čestitke su stizale sa svih strana, a ona najdraža bila je od Saše Đorđevića, selektora košarkaške reprezentacije Srbije, čiji su momcu drugi na svetu, posle Amerikanaca.

Zlatni basketaši, međutim, nisu dugo slavili. Samo sedam dana po povratku iz Kine već su se vratili treninzima. Dušana Domovića Buluta dobili smo telefonom upravo kad je krenuo na trening u sportsku dvoranu u Novom Sadu. Za Balkan City Magazine rekao je da se, zapravo, tek sada, pošto se sve sleglo, zaprepastio veličinom uspeha koji su postigli. “Kao da se sav taj uspeh, slava, zlato, dogodio nekom drugom. Takav osećaj danas imam o Svetskom prvenstvu koje smo osvojili. Kao da nisam ja u tome učestvovao. Toliko je velika i važna stvar koju smo postigli, da moj um ne može da shvati da sam i ja sam tome zaslužan. Posle svega u sebi nosim veliki ponos i veliku sreću što smo svaki atom snage dali za Srbiju. Neverovatna je stvar  igrati za svoju zemlju i to niko ko nije probao ne može ni približno da oseti. Dobiješ krila i možeš i ono što ni sanjao nisi. Neverovatno je da kao klinac igraš basket po blokovima na Limanu (u Novom Sadu) da zamišljaš kako ubadaš trojku u utakmici sa Amerima u kojoj si ti heroj i da ti se to zaista kasnije i dogodi u životu. Dogodi ti se ono što si kao klinac zamišljao! Neverovatno.“

Pitali smo Baluta i da li je na račune najboljih basketaša na svetu legla i uplata od po 10.000 evra, koje im je kao nagradu za osvojeno prvenstvo obećao predsednik Košarkaškog saveza Dragan Đilas.

– Još nije, ali su stigla obećanja i potvrde da će se i to vrlo brzo dogoditi,  samo da se završi papirologija. Ne sumnjamo da će te parice i leći.

 Ostavirili ste san koji vam je pre dve godine za dlaku umakao?

 – Da, pre dve godine izgubili smo u finalu i bili smo toliko razočarani i nesrećni da smo se zakleli da ćemo sledeći put pobediti sve. I evo, to smo i uradili.

Šta dalje?, pitali smo kapitena najboljih basketaša na svetu.

– Dalje?! Dalje teninzi i juriš na Saletove „orlove”. Mislim da nemaju šanse sa nama.

Ali, Sale Nacionale vas je pozvao na megdan još pre dve godine, a vi ne dolazite. Da li vi to izbegavate slučajno ili namerno!?

– Slučajno, naravno! Jedva čekamo da se na terenu upoznamo sa vicešampionima sveta. Malo se drugačije igra basket 3 na 3, ima više kontakata nego košarka, trojka važi za dvojku, teren je manji, ali ne sumnjam da će se košarkaši snaći. Svi su oni počeli igrajući basket.

Selektor naše košarkaške reprezentacije Aleksandar Đorđević, koji je među prvima čestitao zlatnim basketašima, ponovio je poziv od pre dve godine, rekavši da basketaši dođu na trening tima svetskih i olimpijskih vicešampiona, kako bi i košarkaši osetili draž ulične igre 3 na 3, koja i jeste u korenima moderne košarke. U suštini, košarkašima neće biti teško da se snađu u prijateljskoj utakmici sa basketašima, jer je ulični basket bila prva igra koja ih je kasnije i dovela do profesionalne košarke.

I dok se zlatni basketaši pripremaju za sudar sa Saletovim “orlovima”, FIBA radi na tome da basket postane olimpijski sport. Tada ćemo, nema sumnje, kako je i predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Đilas rekao, umesto dve, sa olimpijade donositi tri košarkaške medalje.