ALEKSANDAR SARIĆ – BALKANSKA MUDROST ČUVANJA MREŽE U ČIKAGU

U 18 godina dugoj profesionalnoj karijeri golmana, Aleksandar Sarić čuvao je mreže u timovima širom sveta a trenutno prenosi svoje znanje i mudrost golmanima CHICAGO FIRE. Poseduje UEFA A Licence i ogromno znanje i iskustvo u poslu kojim se bavi na najvišem nivou.

Kako ste se opredelili za poziciju golmana u fudbalu?

Kada možete da birate izmedju toga da hodate, trčite ili letite onda tu nema mnogo razmišljanja, meni je letenje bilo na prvom mestu.  Doduše, padovi su nekada bolni ali osećaj kada si u vazduhu i braniš neodbranjiv udarac ne može se meriti ni sa jednim drugim osećajem u fudbalu. Kao dečak sam zavoleo fudbal igrajući ga na poljanama oko moje kuće. Kada smo počeli da ga igramo u školi, dolazili smo pre časova da bi igrali pre nego što nastava počne. Podjednako sam voleo i da igram i da branim ali drugi nisu voleli da stoje na golu već kad ja stanem na gol, niko više nije hteo da me zameni kako bi bar malo igrao. Ljut zbog toga što se ne postuje dogovor, jednom sam loptu namerno  bacio protivničkom igraču koji je jurnuo prema mom golu da postigne pogodak koji sam sprečio svojom paradom. Moji drugari su počeli da se ljute zbog toga,  odgovorio sam da nisu stali na gol kako smo se dogovorili kako bi i ja mogao da igram, ali posle nekolicine odbrana na tom meču, sve je bilo na svom mestu, mi smo pobedili.

Šta biste izdvojili kao svoj najveći uspeh?

Moj najveći individualni uspeh u fudbalu je serija koju sam napravio u Francuskoj kada sam za redom na turniru na kome su ucestvovali St. Etijen i Lion odbranio 9 penala bez primljenog gola i na kome sam proglašen najboljim golmanom turnira još kao omladinac Crvene Zvezde.

Kako ste odlučili da se bavite poslom trenera?

Da se bavim trenerskim poslom počeo sam davne 2000. godine u Jerusalimu gde sam još kao mlad i aktivan golman počeo da treniram golmane svih uzrasta u fudbalskom klubu Hapoel- Jerusalim. Moj prvi posao u profesionalnom fudbalu bio je u Austriji  gde sam istovremeno bio trener i igrač u klubu Austria Lustenau.

Koliko je proces dobijanja lincence trenera bio naporan?

Taj proces nije tako dugotrajan ni težak u odnosu na školovanje na Fakultetu sporta i dobijanje zvanja fudbalskog trenera, ovaj drugi donosi i neuporedivo više znanja.

Šta je prethodilo odluci da dodjete u Chicago Fire?

Prethodio je naš uspeh sa mladom reprezentacijom Srbije i osvajanje titule prvaka sveta, što me je verovatno u najvećoj meri i preporučilo za posao i poziciju koju sada imam u Čikagu.

Kako izgleda Vaš radni dan?

Ustajem rano, oko 6 i radim vežbe koje moje telo drže u balansu. Posle doručka odlazim na stadion gde sa kolegama učestvujem u izradi i sprovodjenju trenažnih aktivnosti. Nakon toga analiziramo uradjeno a zatim se vraćam kući da se posvetim porodici i oporavku za naredni dan.

Da li postoje  razlike u pristupu fudbalu kod američkih i evropskih igrača?

Postoje razlike i one su jako velike kada je u pitanju nivo motivacije. S obzirom da je u Evropi biti fudbaler životni poziv kome se čovek predaje svim svojim bićem kako bi iz sebe izvukao maksimum, u Americi je fudbal više posao koji se odradjuje i do sada nisam sreo dovoljno veliku posvećenost nekog pojedinca za koga bi se sa sigurnošću moglo reći da će postati super star.

Da li trenutno u Chicago Fire igra neko sa naših prostora?

Imamo dva momka sa prostora bivše Jugoslavije, Nemanju Nikolića i Mateju Dekovića.

Koja zemlja ima najupešniju školu golmana u svetu?

Italija u kontinuitetu stvara odlične golmane.

Da li Vi imate neku posebnu metodologiju rada?

Ne pokušavam da budem najbolji trener već nastojim da oni postanu najbolji golmani i da postižu najbolje rezultate i izgrade najbolje mišljenje o ovom sportu i njihovom učešću u njemu. Trenirao sam golmane na raznim stranama sveta, spomenuću samo reprezentativce: Ramazan Ocelan- Austrija, Carlos Marafona- Portugal, Jan Novota- Slovačka, Denis Romanovs- Litvanija, Predrag Rajković- Srbija, Vanja Milinković Savić- Srbija, Filip Manojlović- Srbija, Sean Johnson- USA, Roe Fuks- Izrael.

Da li postoje posebne vežbe u poboljšanju refleksa i spremnosti kada su golmani u pitanju ?

Postoje vežbe koje pospešuju brzo donošenje odluka jer čovek je genetski determinisano biće po pitanju brzine pokreta, ona se ne može značajno promeniti ali brzina shvatanja situacije u prostoru i brzina donošenja kompleksnih odluka je nešto što čitavog života može da se poboljšava.

Šta bi ste preporučili roditeljima čija deca žele da se bave fudbalom ili igračima koji žele da zaigraju u Chicago Fire?

Preporučio bi im da kod dece razvijaju radoznalost i da još u najranijem dobu shvate da fudbal nije jedina stvar u životu i da pored njega ima još puno toga što treba da se čuje i da se nauči, svakako da je fudbal jedna od najlepših stvari u životima onih koji su se njime bavili.

Vaši utisci o SAD-u i kako ste se uklopili u ovdašnji život ?

Neobična i ogromna zemlja za koju će mi biti potrebno još vremena da se potpuno aklimatizujem. Sve je ovde drugačije, od mera za dužinu, temperaturu, saobraćajnih znakova, praznika koji se slave, hrane. Ovde vodu ne možete da dobijete bez leda, kao u Evropi, sve je ogromno i velelepno za razliku od nekih zemalja u kojima sam živeo i sve je jako udaljeno, čak su i ljudi izmedju sebe pomalo daleki.

Koji su Vaši planovi za budućnost ?

Da moja deca postanu ostvareni ljudi i da osvojimo još jednu titulu prvaka sveta, ovoga puta u seniorskoj konkurenciji!