Profesor Miomir Korać, čovek koji je arheologiju uveo u turizam

U Srbiji svi znaju za Viminacijum –  arheološko nalazište u blizini Starog Kostolca, na 12 kilometara od Požarevca.  Zahvaljujući predanom, višedecenijskom radu profesora Miomira  Koraća ovaj nekadašnji rimski grad i vojni logor ( trajao od 1 do 7. veka)  postao je popularan i van Srbije. 

Prvo, kako u razgovoru za Balkan city magasin navodi profesor Miomir Korać, zato što je gotovo da nije bilo rimskog imperatora koji nije prošao kroz Viminacijum, ili u njemu boravio, duže ili kraće vreme.  Bio je tu Trajan tokom zime me 98/99. godine, u okviru priprema za rat sa Dačanima. Hadrijan je dva puta bio u  organizovanom lovu, u dva maha posećuje ga i Septimije Sever, a kasnije su u njemu boravili i drugi imperatori: Gordijan III, Filip Arabljanin, Trebonije Gal, Hostilijan, Dioklecijan, Konstantin Veliki, Konstancije I i Julijan. Koliko je poznato, Gracijan je bio poslednji imperator koji je posetio Viminacijum.

Drugo, ističe naš sagovornik, Viminacijum je bio za ondašnje okvire  ogroman grad,  kao danas Beograd, na primer. Imao je više desetina hiljada stanovnika, što je za današnje okvire više desetina miliona stanovnika dok je logor, oko koga je nastao grad, bio  sedište VII Klaudijeve legije.

– Treća stvar zbog koje je Viminacijum  postao poznat jeste ta što je  naš lokalitet mesto na kojem je obrađeno najviše vojnih grobova. Ja lično, otkopao sam 300 – 400 grobova. Osim toga, u blizini je 2009. godine pronađen skelet mamuta starog oko milion godina, popularno nazvanog Vika. Mamutica Vika spada među najstarije na svetu (potiče iz praistorijskog perioda, miocena). Skelet je očuvan na licu mesta, nekih 270 metara istočno od Carskog mauzoleja Viminacijuma. Zahvaljujući mamutici Viki otvoren je u junu 2014. godine „Mamut park“ koji se prostire na 1.500 kvadratnih metara. Zapravo, radi se  o podzemnoj pećini u kojoj su smešteni skeleti mamutice Vike i ostaci još četiri mamuta, iskopanih 2011. godine koji su stari 180.000 godina, koji su nazvani: Nosko, Trbuško, Đomla i Lenka.

Srbija u turističkom smislu itekako ima šta da ponudi sve brojnijim strancima koji pohode našu zemlju. Profesor Korać ističe da je naša kulturna baština ogromna i da sa njom moramo da se dičimo.

– Ali, takođe, moram da napomenem da nas nisu naučili  da našu prošlost moramo da čuvamo – ističe profesor Korać.- Prošlost je budućnost, i zato je taj momenat važan. Našu baštinu bi trebalo da iskroistimo što bolje jer drugi narodi od svoje baštine zarađuju veliki novac, a mi to još ne umemo da radimo.

Većina ljudi zamišlja arheologa kao  Indijanu Džonsa. A zapravo, arheolog više vremena provede za stolom. Današnji arheolog, kako navodi profesor Korać ima malo dorinih tačaka sa tom slikom.

–  Danas je u arheologiji mnogo različitih stručnjaka – kaže on.- Projekat Viminacijum, pored arheologa, okuplja matematičare, elektroinženjere, geofizičare, geologe, petrologe, istraživače koji se bave daljinskom detekcijom, 3D modelovanjem i prepoznavanjem oblika, ali i veštačkom inteligencijom, foirenzičare, stručnjake za satelitske navigacije, hemičare,biologe. Osim analitike, međutim, danas je potrebna i fizička pripremljenost za teren. Istraživanja obično traju po desetak meseci i morate biti spremni da to izdržite.  Neka istraživanja traju i po 30 godina kao što je to Viminacijum. Danas Viminacijumn radi 10 – 11 meseci u godini i samo jedna se odmara.

Svaki arheolog sanja da pronađeno nešto dragoceno, vredno, tragove i bivši život. Profesor Korać imao je tu sreću. Viminacijum je njegov život.

– Ja sma sluga  Viminjacijuma. Ja mu se dobrovoljno predajem zato što je to nešto  izvanredno. Veliki arheolozi kao što su Srejović, Garašanin naučili su me da je u arheologiji sve višedecenijski rad, dakle ne višegoidišnji. Arheologija je nauka senzacije s krajnjim dometom a iza nje se krije strpljivi, višedecenijski rad. Imam dečju znatiželju i potrebu da otkrivam i da se tome radujem, ali moram da kažem da shvatam da sam privilegovan zato što radim na Viminacijumu.

Viminacijum fascinira obične ljude, a kamoli arheologe. Ovi drugi ga zamišljaju u njegovoj punoj snazi.

–  Arheolozi kada razgovaraju, to je, zapravo, u slici – kaže profesor Korać. – Kako je funkcionisalo zdravstvo, službe, činovnici, gradska uprava.. Sve. Kada saznate da se u vreme Rimljana uspešno operisala katarakta vi ne možete da ne ostanete zapanjeni. Ili kada znate da su u to vreme korišćene pilule kao  narkotici.  U poređenju sa prošlim vremenom,  moglo bi se reći da bi se antički čovek iznenadio jedino kada bi video avion. Sve ostalo znaju. Zamislite  rimske puteve, 273.00 milja izgrađenih i obeleženih puteva, sa hiljadama konačišta, za ljude, za konje! Zamislite svuda menjačnice, mogli ste da menjate  svaki novac koji je iskovan. Rim u to doba ima milion stanovnia i u areheologiji to se gleda 1 : 40. Dakle Rim je veliki kao danas Šangaj ili Meksiko Siti. Zamisltie ležeće policajce svuda po gradovima  Rismkgo carstva koji usporavaju dvokolica da ne bi zgazili neko dete. Zamislite  terme, restorane sa brzom hranom, noćne klubove…Rim je imao sve.

Prošlost fascinira, a naša – poprilično. Profesor Korać odabvno se u nju zaljubio. Još kada se prvi put susreo sa kulturom lepenskog vira.

–  Pre 10.000 godina stanovnici Lepenskog vira počeli su da prave nešto što nije hrana, bila je to umetnost,  male figure. Onda dolazi Vinčanska kultura koja se prostire od Nemačke i Slovenije do Bugarske i Grčke. Na našem području se rodilo 18 rimskih imperatora To je 1/4 svih  imperatora… Bili smo veliki i to nam daje nadu da ćemo opet biti. Sve te različitosti koje su se susretale i preplitale na našem području napravile su divno istorijsko tle iz koga niču najlepše lale. Iz takve plodne i mirišljave zemlje nikli su Tesla, Milanković, Djoković. Srećan smo mi narod.

Da li je arheologu jasnije ko su Srbi?

Postoji jedan mineral, stroncijum koji ima veliki poluraspad meren u hiljadama godina. On se taloži u kostima i zubima. U Viminacijumu mapiramo stroncijum. Tako smo, bzajedno sa nemcima, ustanovili da od 9 kategorija ljudi koji su živeli i umrli na ovom našem  prostoru 7 uopšte nisu sa našeg područja! Kada bolje sagledamo sve to, shvatimo da zapravo ne znamo ko smo, uopšte.

Koja su , po vama tri najlepša srpska kulturna spomenika?

Lepenski vir, Gamzigrad , Dečani. I naravno , svi drugi…