Najlepše tvrđave Srbije – Ram – Na Dunavu novi biser

Ramska tvrđava  mami uzdahe  turista koji kruzerima krstare lepim plavim Dunavom. Blista kao dragulj u  plavetnilu  neba i reke i svako ko na nju baci pogled, poželi da se uspne brežuljkom  do nje i rashladi u njenom hladu.  Legenda kaže da je Rem,  Romulov mlađi brat,  posle jedne svađe sa bratom, krenuo sa svojom ženom Leticijom pored Dunava da sebi traži novi dom. Pogled mu je zapao baš za ovaj prelepi brežuljak i on je rešio da tu  sagradi dom.

Istina, Remova tvrđava, ako je i postojala, nije  ostala da svedoči o svojoj lepoti.

Isto mesto koje je opčinilo Rema opčinilo je i sultana Bajazita II  koji je 1483. godine sagradio tvrđavu kakvu danas znamo.  Dobro se držala sve ovo vreme ali 600 godina na njoj niko ništa nije radio sve do 2013. godine  kada je  Turska agencija za saradnju i koordinaciju u dogovoru sa državnim organima Srbije započela njenu obnovu. Posao vredan 1, 1 miliona evra – završava se ove godinje i Ramska tvrđava već blista novim sjajem.

 Zaslužna za to, među mnogobrojnim, arhitekta iz Instambula  Kalbije Nojan,  koja se potrudila da sve, i svaki najmanji detalj, bude autentičan. Korišćeni su  originalni materijali, kreč i kameni rag pomešan sa vodom. Pre toga je  očišćen  ručno svaki kamen od biljaka i nataložene zemlje. Bajazitova tvrđava sada je kao nova, a ipak stara.

Ramska tvrđava važna je za tursku istoriju zbog čega je turska Vlada finansirala njenu obnovu, prirodno i za nas, posebno za  turizam koji je obnavljanjem  ne samo Ramske, već i Golubačke tvrđave otvorio širom vrata mnogobrojnim turistima koji  obilaze naše znamenitosti.

U Srbiji ima oko 200 ovakvih lokaliteta, od čega je sedam značajnih lokaliteta i tvrđava na Dunavu. Dunav je zato jedan od tri najznačajnija turistička resursa koje naša zemlja ima.

Ramska tvrđava je bila  važno  tursko uporište na krajnjoj liniji prema Ugarskoj. Bila je veoma važno vojno i strateško mesto sve do 1521. godine kada se granica turske imperije pomerila ka severu. U periodu od 1718. do 1739. godine privremeno je bila u posedu Austrije.

Građena je kao  pravougaono utvrđenje  sa pet kula: tri na istočnom i dve na zapadnom bedemu. Glavna donžon kula smeštena je u jugozapadnom uglu i kroz nju se ulazilo u tvrđavu . Oko tvrđave je bio iskopan širok, suvi rov, a odmah uz glavnu kulu nalazio se  most pomoću koga se prelazio rov i ulazilo u prostor skrivenog puta između glavnog i spoljašnjeg niskog bedema. Ispod tvrđave, u steni,  uklesana je rimska tabla. Ram je bio opremljen za dejstva odbrambenom artiljerijom, o čemu svedoče posebno građeni topovski otvori. U neposrednoj blizini je i jedan od očuvanih karavan saraja, a nešto niže naziru se i temelji turskog amama.

 Svi predmeti koji su pronađeni tokom  rekonstrukcije i prethodnog iskopavanja izloženi su u trvđavi. Tako se mogu videti puške iz 17. veka, lako naoružanje, alat, posude, ali i kineski porculan i staklo, što ukazuje na to da tvrđava nije bila samo vojno uporište već i kulturni centar ovog dela Srbije.

Posle rekonstrukcije Ramske tvrđave, predviđena je obnova karavan saraja i hamama. Tako će se zaokružiti turističko istorijska priča Ramske tvrđave koja se nalazi u blizini Velikog Gradišta, malom mestu koje je sada rame uz rame sa okolnim mestima koja imaju  Golubačku tvrđavu, Srebrno jezero, Ljubičevo sa  tradicionalnom trkom konja, arheološko nalazište Viminacijum.

Zahvaljujući rekonstrukciji sada turisti u velikom broju  obilaze tvrđavu, čiji svi potencijali na ukupno  1,5 hektara nisu završeni. Radi se na obnovi pomoćnih zgrada, puteva, restorana i drugih objekata.

Kada sve bude umiveno, brzo  će se isplatiti – kažu nam u turističkoj organizaciji Velikog Gradišta, jer sada već  imam0 100 odsto povećanje broja turista.

Pored autobuskih i brodskih tura koje obilaze naše znamenitosti dolaze biciklisti iz čitavog Banata, što čini 60 odsto ukupne posete tvrđavi.

 Ekonomski uzlet Velikog Gradišta je itekako vidljiv. Obnovljena je tvrđava Golubac,  arehološko nalazište Viminacijum, a sada i Ramska tvrđava. Ima šta da se vidi i obiđe u srpskom Podunavlju.

 N. Đorđević