Im memoriam – Mihailo Miša Janketić, glumac

Glumac ne umire od smrti

Govorio je da glumac umire kada prestane da glumi a Miša je poslednju ulogu odigrao prošle godine

U maju je došao na svet, u maju ga je napustio.

Mihailo Miša Janketić ( 24. maj 1938 Novi Sad – 15. maj 2019. Beograd ) bio je , bez sumnje, jedan od najznačajnijih jugoslovnskih i srpskih glumaca. Od 1961. godine kada je postao deo Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ma koju ulogu igrao, veliku ili malu,  glavnu ili sporednu, laganu ili tešku – Miša je davao sve od sebe. Nije kalkulisao, nije joj pristupao površno, živeo je za nju.

  Svaka uloga je bila životno važna, a bilo ih je – ne zna im se broj. Pozorište, film , televizija, radio. Svuda je njegov lik i glas postao prepoznatljiv. Nije bilo reditelja koji sa njim nije radio: Puriša Đorđević, Joca Živanović, Žika Mitrović, Slobodan Šijan, Darko Bajić…

Studije glume upisao je slučajno. Zapravo, kako je jednom prilikom ispričao, bio je student književnosti kada je otišao na radnu akciju, gde se zadržao malo duže sa jednom prelepom Austrijankom, a kada se vratio kući nije više imao uslov za godinu. Morao je nešto da studira kako bi imao dom i stipendiju… i tako, gluma mu je bila najlakša.

Miša Janaketić nije imao porodicu. Izgubio je roditelje tokom Drugog svetskog rata i celog života imao je tu prazninu koja nije mogla ni sa čim da se popuni.

Živeo je po domovima. Kao dete se potukao sa jednim domcem koji mu je rekao da je siroče, a najteže u to vreme bilo je biti siroče i bez oca i bez majke, kao što je Miša bio. Miša ga je udario i rekao mu da će ” kad poraste da se oženi, i da ima četvoro dece, dve ćerke i dva sina i svi će se zvati po mojoj familiji”.

Tako je i bilo. Jedini način da se oporavi od tragedije koja ga je pratila celog života bilo je pozorište i porodica.

 – U pozorištu sam – govorio je – pronašao svoj životni put,  ostvarujući pozorišne uloge ali ostvarujući i svoju porodicu. Zapravo, da budem iskren, sa svoje četvoro dece ja sam uspeo da povratim svoju mrtvu familiju. Čak sam im davao i ta imena jer sam bio siguran da su moja deca neka vrsta duga prema mojoj nestaloj porodici.

Sa Svjetlnom Knežević, balerinom bio je u braku više od četiri decenije i ona je bila osoba bez koje nije mogao da živi. Upoznalili su se u Sarajevu. Imala je tek 16 godina a on 28. Bila je zaljubljena u drugog mladića, a Miša se zadesio tu da je teši. Rekao joj je da ne brine, da će se njome oženiti kada poraste.

Baš tako je i bilo.

Tokom svoje  uspešne karijere Miša je igrao i u zabranjenoj predstavi “Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića 1969. godine, posle čega je otišao u crnogorska brda da živi. Filmski hroničari zabeležili su da je odigrao Ljubu Vrapčeta tek pet puta ali da je to, možda, jedna od najboljih njegovih uloga.

Dok je radio na toj ulozi, Miša je morao da trenira boks. Devet meseci po pet, šest sati dnevno trenirao je sa čuvenim trenerom Bogdanovićem, koji je jednom prilikom rekao da sada slobodno Miša može da boksuje za reprezentaciju u poluslobodnoj kategoriji.

Igrao je dokle je god mogao. Govorio je da kada glumac prestaje polako da igra i kada mu se smanjuje repertoar da se i sam polako gasi. Glumac ne umire od smrti, on umire kad prestane da glumi.

Miša je prestao da glumi prošle godine.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana, na Novom groblju u Beogradu.

[box type=”shadow” align=”” class=”” width=””]
Žal za prirodom
Miša Janketić je veoma voleo prirodu. Kad god je mogao provodio je vreme u okolini Bijelog Polja, gde je u prirodi držao časove glume. Govorio je da mu je jedino ostala žalost što nema još jedan život da ga provede na zemlji i od zemlje. “Priroda je najvažnija, ona je moj ambijent, ona mi bogati dušu, tek na zemlji sam svoj na svome”, govorio je.[/box]

Nebojša Đorđević