Kako lakše i brže do Zelene karte?

Procedura za dobijanje Green Card-a, tog magičnog papira za sve naše iseljenike koji su se odlučili za život i rad u SAD, neretko može da traje i više od deset godina. Za one malobrojnije i srećnije postupak za dobijanje zelene karte i sticanje statusa “lawful permanent resident“ (LPR) pitanje je od svega nekoliko sedmica.

Kad govorimo o “lakom” i “brzom” rešenju za dobijanje zelene karte, osnovno je pitanje da li kandidat ispunjava potrebne uslove. Porodične veze sa američkim državljaninom ili osobom sa stalnim prebivalištem u SAD mogu znatno da ubrzaju čitav postupak. Za druge, bez porodičnih veza, “brzo” rešenje ostvarivo je preko ponude za posao. Ne bi trebalo da izostavimo ni lutriju kao način za dobijanje zelene karte (Diversity Visa Lottery), za one sa najviše sreće. Čak i milioneri koji žele da pokrenu posao u Sjedinjenim Državama imaju vizu za sebe (EB-5).

Ipak, morate da znate da ne postoji univerzalni savet za sve koji žele zakonito prebivalište u SAD. Svaki kandidat bi trebalo da se uklopi u jednu od kategorija za dobijanje zelene karte, koju propisuje ameriški imigracioni zakon. Sa godišnjim ograničenjem u većini kategorija, čekanje može biti izuzetno dugo.

Liste čekanja i prednostne kategorije

Ključni koncept “Immigrant Visa Preference Categories” – imigracione vizne prednostne kategorije, utiče bitno na vreme potrebno mnogim kandidatima za dobijanje zelene karte. Američki zakon o imigraciji kreira posebne kategorije pod kojima bi se strani državljani mogli kvalifikovati i dodeljuje im takozvani “broj imigrantske vize” (immigrant visa number). Brojevi imigrantske vize su, u suštini, mesta u redu čekanja za zelenu kartu. Neke kategorije su “lakše” od drugih, jer je potražnja mala, pa je malo kašnjenje u dostupnim brojevima za imigrantskie vize. Druge kategorije mogu imati liste čekanja od 10 do 25 godina da bi se došlo do broja.

Ministarstvo spoljnih poslova SAD izdaje mesečni bilten “Visa Bulletin“ koja propisuje trenutnu dostupnost brojeva za imigranske vize. Brojevi su podeljeni u dve glavne prednostne grupe: porodične (Family-Sponsored Preferences) i poslovne (Employment-Based Preferences). Svaka od ovih grupa ima i svoje podkategorije.

Porodičnim vezama do zelene karte

Porodične prednostne kategorije (Family-Sponsored Preference Categories)
Kada je u pitanju porodični vid imigracije, supružnici, deca mlađa od 21 godine i roditelji američkih državljana uopšte nisu navedeni u Viza biltenu. To je zato što se smatraju “neposrednim rođacima“ koje trenutni zakon o imigraciji smatra automatski kvalifikovanim za dobijanje broja za imigransku vizu. Oni imaju najlakši put do zelene karte. Kategorije izlistane pod “porodičnom“ su Prva, Druga, Treća i Četvrta (svaka od njih je definisana u Viza biltenu). Ako nije drugačije navedeno, pojam “deca“ odnosi se na sinove i ćerke koji su mlađi od 21 godine i nisu u braku. Nakon definisanja svake kategorije, Viza bilten donosi tabelu koja ih prikazuje zajedno sa “Priority Dates“ koji odražavaju datum podnošenja zahteva koji bivaju obrađeni za vize ili zelene karte. Zbog velikog broja zahteva za imigranskim vizama iz Kine, Indije, Meksika i Filipina, ove nacije često imaju odvojene i odložene “Priority Dates“. U pogledu “najlakšeg“ puta do zelene karte kroz sistem porodične prednosti, supružnici i deca američih državljanja ili osoba sa zakonskim stalnim borvkom u SAD imaju relativno kratko vreme čekanja, obično između dva meseca i dve godine.

Zaposlenjem do zelene karte

Prednostne kategorije zasnovane na zaposlenju (Employment-Based Preference Categories)
Koncept prednostnih katgorija zasnovanih na zaposlenju ne razlikuje se mnogo od porodičnih prednostnih kategorija. Viza bilten razvrstava dostupne kategorije za dobijanje vize zasnovane na zaposlenju sa njihovim odgovorajućim “Priority Dates“. Međutim, za razliku od porodičnih prednostnih kategorija, poslodavac u SAD smatra se sponzorom stranog državljanina. Pored toga, kategorije zasnovane na zapošljavanju uglavnom su razgraničene težinom i obrazovnim zahtevima koje bi kandidat trebalo da zadovolji. Iako su vremena čekanja za imigrantske vize zasnovane na zaposlenju relativno kratka u većini kategorija, postupak prijavljivanja zahteva ogromnu količinu posla i dokumentacije, kako od kandidata za vizu tako i od poslodavca koji sponzoriše. Uslovi za dobijanje ovog tipa vize mogu biti veoma zahtevni. Na primer, kategorija “First Preference“ rezervisana je za “prioritetne radnike“ koji se smatraju izuzetnim u svom poslu, kao što su međunarodno priznati umetnici, nagrađivani naučnici ili izvršni direktori multinacionalnih kompanija. Kategorije “Second Preference “ i “Third Preference“ odnose se uglavnom na osobe kojima je ponuđen posao u SAD i zahtevaju minimum visoko obrazovanje u nekoj specijalizovanoj oblasti. Ova vrsta vize zahteva od sponzora-poslodavca stranog državljanina da sprovede  “tržišni test“ na tržištu zapošljavanja radi utvrđivanja da nijedan državljanin SAD ili osoba sa stalnim boravkom neće biti udaljena sa posla zbog datog zapošljavanja. Kategorija “Fourth Preference“ odnosi se na određene kategorije verskih radnika i maloletnike koji žele da se priključe hraniteljskim porodicama u SAD. Zahtevi za ovu kategoriju su tehnički obimni i prevazilaze okvir ovog teksta. “Fifth Preference“ kategorija poznata je i kao viza za kreiranje posla “Job Creation Visa”. Ona se odnosi na strane državljane koji žele da ulože svoja materijalna sredstva u započinjanje biznisa u SAD, koji bi zaposlio najmanje deset državljana ili osoba sa stalnim boravkom u SAD. Osim visokih finansijskih zahteva – počev od novembra 2019. potrebna suma je 1.8 miliona dolara ili $900,000 u ciljanim oblastima zapošljavanja, ova kategorija je pod velikom lupom imigracionih vlasti zbog mogućnosti prevara. Sve u svemu, ukoliko imate poslodavca koji vas želi sponzorisati u okviru prve, druge ili treće prednostne kategorije ili ukoliko raspolažete znatnim finansijskim sredstvima u okviru pete prednostne kategorije, kraće ćete čekati na zelenu kartu.

Lutrijom do Zelene karte

Verovatno ste za Diversity Immigrant Visa (DV) program čuli kao o “lutriji“ za dobijanje zelenih karti. Ovo nije daleko od istine. Američke imigracione vlasti dodeljuju 55,000 zelenih karti pojedincima iz zemalja sa niskom stopom zahteva za stalnim boravkom u SAD. Ukoliko zadovoljavate minimum zahteva koji se tiču obrazovanja, nemate kriminalni dosije ili imigracione prekršaje, možete se prijaviti za DV program i oprobati sreću u slučajnom izvlačenju i dodeljivanju brojeva za imigrantskie vize. Ukoliko imate dovoljno sreće, odmah će vam biti dodeljen broj imigrantse vize, a zatim je put do zelene karte kratak i jednostavan.