Srpske tvrđave – Završena obnova Kladovske tvrđave

Da je danas vidi, Bali- beg bi se pošteno iznenadio. Tvrđava koju je gradio po nalogu Sulejmana Veličanstvenog kao uporište na osmanlijskom pohodu ka severu – lepša je nego u njegovo vreme.

Blista u skladu lepote i jednostavnosti dunavska lepotica kojoj je vraćena mladost, zahvaljujući  Evropskoj uniji i Vladi savezne Republike Nemačke koje su u obnovu  kladovske tvrđave uložile 1,3 miliona evra.

Turci su tvrđavu po izgradnji 1524. godine krstili Fetislam, što znači, vrata islama. Srbi koji prirodno nisu voleli osvajače, jednostavno su je nazvali Svetislav.

Obnova tvrđave dogodila se u pravom trenutku, neposredno pred  polamilenijumski rođendan. Sledeće godine će napuniti 500 godina od kako je izgrađena pa će je slaviti kao lepoticu, ne kao  ruševinu. Nije jedina tvrđava u Srbiji  kojoj je vraćena stara  lepota i dostojanstvo istorijskog spomenika. Rekonstruisana je kroz program  „#EU za tebe“, za kulturno nasleđe i turizam  koji je već  po Srbiji „obnovio“ tvrđave od Subotice do Dimitrovgrada, omogućujući Srbiji odličan izvor prihoda od turizma.

Tajanstvena i bajkovita kladovska tvrđava izranja iz dunavske  izmaglice, pa kilometara uzvodno od Kladova, grada koji je tokom svoje duge istorije bio itekako značajan grad o koga su se otimali i Ugari i Turci.

Poput  vojničkih utvrđena i kladovska tvrđava krije mnoge tajne koje su ostale u mračnim lagumima.

U kladovskoj tvrđavi bio je zatočen krajem maja 1689. godine grof Đorđe Branković, koji je objavio proglas u kojem je sebe nazivao Đorđe II nasledni despot, gospodarem Svetosavskog dukata Crne Gore, Hercegovine, Srema i drugih krajeva. Ugarski car Leopold je bio spreman da mu da titulu, ali ugarski general Hajzler je bio protiv, pa su namamili  Đorđa Brankovića u Kladovo i tamo ga zatočili, ne  bi li ga osujetili u toj nameri.

Boravio je tu i Vuk Karadžić, u periodu od 1811. do 1813. godine.

Tek obnovljena kladovska tvrđava, koju je ovog proleća otvorio predsednik Srbije, zauzima poslednju poziciju na dunavskoj trasi tvrđava. Kada se izađe iz  Đerdapske klisure, koja fascinira divljom lepotom, Dunav se raširi i protegne „koliko je širok“,nastavljajući dalje u mirnom toku sve dok njegove neumorne vode ne zapljusnu kladovsku tvrđavu.

Sa reke, prvo se uoči obnovljeni Mali grad ili Donji grad koji je najstariji deo  utvrđenja, gde se sada, u autentičnom ambijentu, sa obnovljenom letnjom pozornicom i stepeništem održavaju koncerti, priredbe, predstave.

U Velikom, ili Gornjem gradu, koji je takođe rekonstruisan, smešteni su lagumi, prostorije u kojima su spavali vojnici, najverovatnije. Iznad laguma je pre 500 godina bila zemlja i  biljke, što je najbolji vid izolacije. Zimi je onima ispod bilo prijatno, leti hladno. Osim spavaonica, tu su bili hamami, barutane, džamije, bunari sa vodom i  kanali koji su dopremali vodu u utvrđenje.

U Veliki grad se ulazilo kroz  lepo urađenu, monumentalnu kapiju od kamena. Iznad kapije je i danas postavljena obnovljena mermerna ploča posvećena sulatanu Mahmudu II. Utvrđenje je  zaštićeno velikim zidom koji ima dve monumentalne, lepe kule i još 10 manjih.

Ako se ide Dunavom, Fetislam ili Svetislav je poslednja u nizu  tvrđava koja se uzdiže s naše strane Dunava. 

Od severa, kad se uđe u Srbiju, prva je Bačka tvrđava čija belina, posebno za noći mesečine ako je putnik te sreće, ostaje dugo u pamćenju.  Nizvodno, rekom, dok brod bruji, izroniće na radost prvog putnika koji je ugleda, Petrovaradinska tvrđava. Velika evropska reka hrli dalje ka Beogradu, i moćnom Kalemegdanu, koji se smestio na brdu  sa pogledom na dve reke,Savu i  Dunav. Odatle, širokim Dunavom  stiže se do nekada  prestoničkog Smedereva despota Đurđa Brankovića.

Još će Dunav biti pitom i tih kada će se na obali pojaviti Ramska tvrđava, četvrta u dunavskom nizu. A onda će se reka života raširiti i putnicima prikazati široka kao more, i na toj obali videće liticu i na njoj  bajkovitu Golubačku tvrđavu.

Još lepote tek čeka putnike: proći će  Đerdapsku klisuru i Kazan, najdublje mesto u klisuri gde se moćna reka suzi i postane teška  kao bezdan. Kad se Dunav umori od  klisure i stena, i virova i raznih stvorenja koja po legendi tu još žive, večita reka života će zapljusnuti Donji grad Fetislama, ili Svetislava, i tu će na trenutak zastati da osmotri skladnu i lepu tvrđavu od cigle i kamena, na kraju dunavskog puta  kroz  Srbiju. Iznenadiće se i večna voda, kao što bi se iznenadio i Bali-beg, koliko se lepotica koja će naredne godine proslaviti 500. rođendan podmladila.

Dijana Dimitrovska