Srpski vladari / Stefan Berislavić

Kupinik prestoni grad

Nakon smrti despota Ivaniša Berislavića 1514.godine, despotsku titulu je preuzeo njegov desetogodišnji sin Stefan ( 1520 — 1526). Budući da je bio maloletan,  o posedima je brigu vodila njegova majka, despotica Jelena Berislavić,  rođena Jakšić, koja je drugi put postala udovica. Iz braka sa despotom  Ivanišem  imala je  četvoro maloletne dece , dva sina: Stefana Berislavića i Đorđa od Broda, kao i dve ćerke, čija imena nisu poznata. Uz to, iz prvog braka sa despotom Jovanom Brankovićem su, u tom periodu, najmanje dve ćerke bile maloletne.

 Ni njoj ni budućem nasledniku neće biti lako jer je novi i mladi osmanlijski sultan Sulejman II Veličanstveni (1520 – 1566)  maja 1521. godine preduzeo svoj prvi ratni pohod protiv Ugarske. Krećući se starim rimskim putem od Carigrada do Beograda, velika turska vojska je krajem juna ili početkom jula stigla do Save i Dunava, gde je kod Šapca preko mosta od brodova prešla na sremsku obalu reke Save.

Despotica Jelena se u prvi mah uplašila pa je poslala jednog izaslanika u Sulejmanov tabor kod Šapca sa ciljem da turskom vladaru prenese spremnost despotice na pokornost osmanskom sultanu, u zamenu za poštedu „naroda i zemlje“ .

U Kupinik je došao i jedan turski tumač koji je sve prevodio. Kada je dogovor gotovo sklopljen, despotica se iznenada predomislila, pa je tumača kao zarobljenika uputila kralju Lajošu II.

 Pokupila je dragocenosti, ne želeći da sačeka neizbežnu sultanovu reakciju, i napustila Kupinik.

Pošto je saznao za to, sultan je naredio da se  zauzme Kupinik,i ostali gradovi u Sremu. Za despoticom Jelenom je poslata potera, ali nakon dva dana, 16. jula turski zapovednici su se vratili sa priličnim brojem zarobljenika, ali bez Jelene.

Prestonica srpskog despota, Kupinik je bila razorena, a sam Sulejman II je posetio grad 30. jula, kada je „razgledao napuštene despotske dvorove“ .

 Januara 1522. despot Stefan se vratio u Kupinik,ali tamo nije dugo boravio već je pristupio njegovoj obnovi iz Slavonskog Broda.

 Regni Rascie despotus (kako se Stefan Berislavić potpisivao od 1522. godine) se od 1526. godine nalazio u veoma teškoj, pre svega nezavidnoj finansijskoj situaciji. Nije bio u stanju da izdržava odbrambene posade pojedinih južnougarskih graničnih utvrđenja koji su bili pod njegovom komandom. A pomoći niotukuda. Zalud je kucao na vrata.

Posle „mohačke katastrofe“ Ugarske, koju nije preživeo ni kralj Lajoš, despot Stefan se nalazio u Požegi, odakle je prema kraljevoj zapovesti imao dužnost da brani Slavoniju. Iznenada upražnjeni ugarski presto je bio povod za novi sukob oko istog između Ferdinanda Habzburškog (1527 – 1564) brata kraljice Marije, udovice nesrećnog Lajoša II i Jovana Zapolje (1526 – 1540), erdeljskog vojvode.

   Položaj srpskog despota tada je postao još teži. Posle prisustva na krunidbenoj ceremoniji u Budimu 1527. godine,gde je Ferdinand postao madjarski kralj,  na uživanje i odbranu su mu bili povereni gradovi Bač, Feleđhaz i Sotin. Stari problemi, vezani za materijalnu i logističku podršku odbrane južnougarskih utvrđenih gradova, nisu bili rešeni i despot se tokom 1528. godine nalazio u bezizlaznoj situaciji.  U pismu, pisanom iz Svetog Laslova 6. jula 1528. godine, despot upozorava palatina Batorija da „… se niko, ni dvorski savet, ni palatin, ne brine za zemlju i narod kojim on upravlja“. Zatim je upozorio da će se povući iz Bača, Sotina i Feleđhaza, ukoliko Batori ne preuzme odgovornost za njihovu odbranu u roku od petnaest dana. Osim toga, despot je sredinom jula lično otišao u Budim, i pred kraljevim savetnicima izložio svoje probleme u vezi odbrane južne granice.

Pomaka, međutim, nije bilo. Stefan Berislavić je sa posadama, početkom januara 1529. napustio Bač i Feleđhaz, koje su Turci odmah zaposeli. Bač, ključno utvrđenje na putu nekog potencijalnog i izvesnog nastupanja Osmanlija prema Budimu, predalo se bez borbe u neprijateljske ruke.

 Kralja Ferdinand je bio ozlojađen. Odlučio je da kazni despota Stefana i njegovu majku, despoticu Jelenu Berislavić. Naredio je 22. marta 1529. godine Jovanu Hoberdanecu od Zalotnoka, inače velikom protivniku despota, da uhapsi Stefana Berislavića i despoticu Jelenu i zadrži ih u tamnici do daljih uputstava.

 To se i dogodilo u maju, a despot, ne osećajući nikakvu krivicu, nije pokušavao da pobegne ili pruži otpor. On i Jelena sprovedeni su u Budim.

 O despotici Jeleni ovo je poslednja vest. Ne zna se kada je i kako tačno umrla (zna se smao da je to bilo posle 1529. godine).

 Despot Stefan Berislavić je krajem avgusta 1529. uspeo da se izbavi iz ropstva, a već 2. septembra je stupio u sultanovu službu u okolini grada Sashaloma, gde se i lično sastao sa Sulejmanom II Veličanstvenim. Od tog vremena je bio u prijateljskim odnosima sa Jovanom Zapoljom. Takođe, bili su mu vraćeni u posed i svi gradovi i imanja, koja su bila pod njegovom upravom do zarobljavanja. Tokom 1531. godine, došlo je do pokušaja zbližavanja između Ferdinanda i Stefana, ali je, ipak, do kraja života despot ostao protivnik bečkog dvora. Poginuo je početkom januara 1535. godine u sukobu sa  bosanskim sandžakbegom Husrev-begom. Imao je oko trideset godina. Despot je bio oženjen Katarinom Baćanji, ali nije poznato da li su imali dece.

Deca

Posle Jelenine smrti ne zna se ni šta se dogodilo sa njenom decom. Osim pominjanja mlađeg sina Đorđa od Broda 1527. godine, koji je stupio u monaški red i postao prepozit u Titelu, ne postoje sačuvani podaci o Jeleninim ćerkama iz drugog braka. Jedna od njih je bila supruga Nikole Gusića, ali to je, svakako, skroman podatak, s obzirom da  nije poznato ni njeno ime, kao ni ime njene, pretpostavlja se, mlađe sestre. Nije potpuno pouzdano da su despotičina deca, rođena u braku sa Ivanišem Berislavićem, pripadala katoličkoj veroispovesti.

Prestonica

Prestonica Kupinik je neraskidivo vezana za Brankoviće. U njemu su stolovali despot Đurađ, legendarni Zmaj Ognjeni Vuk, despotica Angelina sa sinovima Đorđem i Jovanom, i poslednji despot Stefan Berislavić. Dana se radi na njegovoj obnovi i rekonstrukciji.