Srpski vladari / Ivaniš Berislavić

Hrvat – despot srpski

  Posle smrti Jovana Brankovića – postavilo se pitanje ko će   biti novi  despot Srbima u Sremu ( Ugarska). Ni Vuk Grgurević, ni Đorđe Branković, ni Jovan Branković nisu imali muške potomke, pa se postavilo pitanje ko će biti novi srpski despot u Ugarskoj. Kralj Vladislav II nije hteo da titula despota izađe izvan porodice Branković. Predložio je jeromonahu Maksimu (despotu Đorđu)  da ponovo preuzme despotsko mesto ali Maksim to nije prihvatio. Kralj Vladislav je odlučio da despotsko dostojanstvo dodeli hrvatskom plemiću Ivanišu Berislaviću  pod uslovom da se oženi Jovanovom udovicom Jelenom, na šta je ovaj pristao.

  Titula despota tako je izašla iz porodice Branković, a  Ivaniš Berislavić će kao katolik i Hrvat biti srpski despot narednih  deset godina, od 1504 – 1514. Za sedište despotovine, kao i prethodnici, izabrao je Kupinik, trougli grad  u Sremu.

  Pošto je bio katolik, morao je da zadobije poverenje Srba i on se svojski trudio da im se približi. Pomagao je pravoslavno sveštenstvo  i zauzimao se za pravoslavlje kad god je mogao. Iz prepiske između njega i beogradskoga zapovednika Đorđa Kanjižaja vidi se i da despot nije uživao mnogo poverenja kod toga mađarskoga magnata; prebacivano mu je čak, bez osnova, da je 1505.godine dojavio Turcima za  nameravani napad na Smederevo.

  Despot Ivaniš je održavao dobre veze sa dvorom; išao je redovno na državne sabore i vodio politiku sa mađarskim plemićkim  predstavnicima. Zabeleženo je i da je 1508. godine, kada je krunisan za kralja mladi dvogodišnji Lajoš, Vladislavljev sin, bio gost na svečanosti tim povodom, sa vojnim zastavničkim činom  među ugarskim velikodostojnicima.

  Od kraja XV veka Evropa se pripremala za novi rat. Počele su  velike borbe između Francuske i Španije, kaoi između Francuske i habsburške kuće, za posed Italije. Male italijanske države behu u toj borbi velikih na živoj muci. Naročito je bio težak položaj Venecije. Među onim akoji su bili protivnici Venecije bio je i despot Ivaniš.

 Despot , međutim, nije imao  vremena da se bavi spoljnom politikom jer ga je kralj Vladislav  u julu 1511.godine imenovao za  bana Jajačke banovine, poverivši mu jedno od najopasnijih i, pored Beograda, jedno od najizloženijih mesta u kraljevini. Despota je usmerio prema Turcima. Ivaniš je, međutim, svoj posao obavljao veoma savesno. Kako bi bio bliži Jajcu , a opet ne daleko od despotovine u Sremu, on se preselio u Brod. U  sredinu između te dve oblasti. Taj posao bio je naporan i pun odgovornosti, a tražio je i velikih privatnih novčanih žrtava. Osim toga, ni zdravlje despotovo nije bilo u to vreme kako treba. Pored svih svojih napora da budno čuva granicu, on ipak nije mogao da spreči turske prepade, koji su se tokom 1512. godine intenzivirali, posebno posle dolaska na presto ratobornoga Selima I. U Budimu su se pribojavali da granica popusti  i posebno je loše primljen glas o padu Srebrenika sa gradovima Tešnjem i Sokolom koje su Turci osvojili. Zbog toga je despot Ivaniš zamolio kralja 1513. godine da ga oslobodi dužnosti bana Jajačkoga banata. Želja mu je bila ispunjena  iste godine, a naredne 1514.despot je bio pokojnik. Sa Jelenom je imao više, među njima i ćerka hana koja se dva puta udavala za ruske bojare. Prvi put za Sanguška, maršala volinskog, a drugi put za kneza Zbarskog. Nije poznato da li je Hana sa njima imala dece.

  Srpski letopisci nisu bili naklonjeni despotu Ivanišu, a izgleda da  ga, dok god je poslednji Branković – Maksim, ( Đorđe) bio živ , nisu  Srbi ni prihvatali za svog despota.

 Mitropolit Maksim se upokojio 18. januara 1516. godine u Krušedolu, zadužbini Brankovića koji je dao da se izgradi. Sa njim je izmurla despotska loza Brankovića.

 Veza

 Od dve kćeri  Jovana Brankovića, jedna, Marija, udala se za Ferdinanda Frankopana, a druga, Jelena, za moldavskoga vojvodu Petra IV Rareša. Uprkos razlike u veri javlja se u ono vreme nekoliko brakova između ženskih članova porodice Brankovića i uglednih hrvatskih bratstava, kao što su Berislavići i Frankopani. Marijina kći Katarina bila je udata za slavnoga sigetskoga junaka Nikolu Zrinjskoga.