Srpske vladarke – Jelena Paleolog Branković

Bila je vizantijska princeza, jedna od mnogih koje su dolazile u Srbiju kao srpske snahe. Njena svekrva Jerina, ona koju je narod prozvao Prokleta, svaljujući na nju krivicu za muku oko gradnje Smedereva, žena Đurđa Brankovića, bila je takođe Vizantinka i nema sumnje da je birala među svojima ženu za sina Lazara.

Nije imala težak posao, budući da su Brankovići bili odlična prilika za sve dvorove: potomci svetog i časnog kneza Lazara, velikomučenika kosovskog, uz to veoma bogati.  Istorija kaže da je Đurađ Branković, graditelj prestonice Smedereva, bio jedan od najbogatijih evropskih vladara, pa se  i prema tom podatku može zamišljati raskoš i bogatstvo srpskog dvora. Nema čega u Smederevu nije bilo.

Na takav blistavi dvor u srpsku prestonicu stigla je Jelena Paleolog (1431- 1473), gde će se udati za jedinog neoslepljenog sina Đurđa i Jerine Branković – Lazara Brankovića.  Bilo je sigurno da će Lazar preuzeti  mesto naslednika kada za to dođe vreme, za razliku od svoje braće, Grgura i Stefana, koje je sultan dao da se oslepe i koji po srednjovekovnim pravilima kao slepi ljudi nisu mogli da postanu vladari.

I Jelena Paleolog je, poput budućeg supruga Lazara, bila kraljevske krvi, iz ugledne  porodice Paleolog. Bila je ćerka morejskog despota Tome Paleologa i majke Katarine Ahajske. Otac je bio sin vizantijskog cara Manojla II Paleologa.

Bila je veoma mlada kada se udala za Lazara Brankovića. Imala je petnaest godina. 

Jelena i Lazar venčali su se 18. decembra 1446. godine i tog dana srećni muž primio je još jedan veliki poklon iz Vizantije.  Đorđe Filantropin, izaslanik cara Jovana, ovenčao je  Lazara despotskom titulom  kao što je, i njegovom ocu Đurđu Brankoviću  1429.godine doneo  iz Vizantije zvanje despota.  U tom trenutku Srbija je već imala despota Đurđa, Lazarevog oca, pa se dogodilo da država ima dva despota: Đurđa i Lazara – oca i sina, i dve despotice: Jerinu i Jelenu – svekrvu i snahu.

Za 12 godina braka dobili su tri ćerke : Jelenu ( Maru), Jerinu i Milicu. Sanjali su sigurno sina, naslednika  vladarske stolice, ali  to se nije dogodilo.  Nije prošlo ni dve pune godine kako je preuzeo despotsku stolicu,  njen muž, despot Lazar iznenada je umro. Zbilo se to  20. januara 1458. godine. Imao je tek tridesetak godina.

Godinu dana pre toga, svet je napustila despotica Jerina koja je vodila  glavnu reč. Jelena Branković ostala je sama.

I ne zna se gde je stanje bilo teže. U Srbiji koja je bila preplavljena Osmanlijama ili u familiji Branković koju je razjedao raskol. Deo familije, među kojima i Jelena, bio je za bliske odnose sa Ugarskom, drugi su bili za Tursku. Nepomirljivi stavovi i saveznici. 

Na sve to, nakon Lazareve smrti, pošto on i  i Jelena nisu imali sinove, postavilo se pitanje naslednika, pa je obrazovano tročlano namesništvo koje su činili: slepi brat Stefan Branković, Lazareva udovica Jelena i Mihailo Anđelović, guverner Raške koji se nadao da će postati srpski despot. Pošto je, međutim, potajno uveo turske vojnike u Smederevo, Mihailo Anđelović je bačen u tamnicu 1458. godine, a na srpski despotski presto postavljen je oslepljeni  Stefan Branković.

Jelena je očito volela vlast i nije joj bilo do povlačenja u zavetrinu. Ona i  Stefan vladaju zajedno. Ali tama samo što nije u potpunosti prekrila Srbiju. Zemlja je već bila u sultanovim rukama  i samo se još Smederevo držalo.  Vodeći Srbiju godinu dana zajedno, tražeći u teškom vremenu izlaz za sebe i Srbiju.

Pomoći nije bilo niotkuda i Jeleni je sigurno kao slamka spasa izgledala  ponuda bosanskog  kralja StefanaTomaša (tokom  1458) da Jeleninu najstariju  kćerku Jelenu (Maru) uda za njegovog sina Stefana. Verovao je da će ženidbom dobiti Srbiju u posed i odstraniti iz igre za presto Brankoviće.

I Jelena je želela da udajom ćerke ostane na vlasti ili bar učestvuje u njoj, a to je značilo da  će morati da izda  Brankoviće. Pristala je i 1. aprila  1459. godine Stefan Tomašević i Jelena (Mara) Branković postaju muž i žena. Za nagradu, ugarski  kralj imenuje Stefana Tomaševića  za srpskog despota.

Osam dana kasnije oslepljeni Stefan Branković zbačen je s vlasti i proteran iz otadžbine. Vlastoljubiva despotica Jelena likovaće  u Smederevu. Ona je ostala da vlada u smederevskoj prestonici, nekada sjajnoj i  blistavoj, sada već u sutonu svoje slave.

A despotsko nasledno mesto jednog Brankovića zauzeo je bosanski ban, i  Srbija je prvi put u svojoj istoriji dobila vladara rimokatoličke vere.  Ali Jeleni to nije bilo važno. Ona je želela  despotsku moć po bilo koju cenu. Dobila je vlast ali za kratko. Bosanski ban i srpski despot Stefan Tomašević stolovaće u Smederevu tek tri meseca.

Strašan krah despotovine i Brankovića uslediće ubrzo. Despotica Jelena će neko vreme živeti sa ćerkom Marom, zatim će se vraitit kući,  kod oca u Moreju, da bi se posle pada Moreje sklonila na Krf. Umrla je kao monahinja  Hipomona 7. novembra 1473.godine.  Grešna srpska despotica, izdala je i despotovinu i Brankoviće.

Dijana Dimitrovska