Srpske vladarke – Jelena Hlapen Mrnjavčević

Kraljević Marko je bio junak o kome je brujao srednjovekovni svet, ali ništa manje pažnje nije zaokupljala ni  njegova žena Jelena.

Njen život sa srpskim kraljem Markom Mrnjavčevićem (1371 – 1395) koji je za života i vekovima kasnije, sve do danas, ostao najpopularnija istorijska ličnost kod Srba – prava je epska drama.  Toliko je bio buran i nesvakidašnji da se prerepričavao po mletačkim i everopskim  dvorovima.

Jelena je bila ćerka  čuvenog vojvode Preljube, vojskovođe cara Dušana, i Irine, srpske plemkinje koja je bila u rodu sa Nemanjićima, a car Dušan je nazivao svojom sestrom, što je izuzetna čast.  Porodica je živela u gradu Trikali u Tesaliji, gde su u to vreme bili drugi gradovi poput Larise,  Srbice i Volosa. Iznenada, na jednom od svojih vojnih pohoda poginuo je vojvoda Preljuba u sukobu sa albanskim plemenima. BiIo je to nakon smrti cara Dušana, dakle, posle 1355. godine.  Okolni srpski velikaši krenuli su da zauzmu Preljubovu zemlju. Nestabilna situacija naterala je Irinu da sa decom,  Jelenom i Tomom,  potraži utočište u Prizrenu, na dvoru kod svog rođaka.  Na dvoru  cara Uroša koji je nasledio Dušana našla je sigurnost. Tu joj je car 15. aprila  1357. godne potvrdio prava na posede kraj Bitolja i u još južnijim oblastima.

Kada je prošlo vreme žalosti, Irininu ruku je zatražio Radoslav Hlapen, gospodar Bera i Vodena, strateški važnih gradova utvrđenja i predela sve do Solunskog zaliva. Čuven po junaštvu  ovaj srpski  vladar južne Makedonije bio je, po rečima Jovana Kantakuzina,  „po rodu blizak“ caru Dušanu.

Jelena je tako rasla u porodici Hlapen i nema sumnje da je pala u oči srpskom kralju Vukašinu Mrnjavčeviću koji je u njoj video odličnu priliku za svog sina kraljevića Marka. Moguće je da su se Jelena i Marko i upoznali na dvoru cara Uroša. Uzeli su se (možda)  1365. godine, a Marko je proglašen za kralja 1371. godine, posle smrti kralja Vukašina u bici na Marici.

Ubrzo, međutim,  Jelena se vratila svome ocu.

Ne znaju se pouzdano razlozi raskida Marka i jelene. Moguće je da  je sam Marko vratio svoju ženu ocu Hlapenu, nezadovoljan njome, moguće je i da se Jelena sama vratila u kuću roditelja, nezadovoljna Markom. Moguće je, kako smatraju pojedini istoričari, da jer raskid bio politički manevar.

U prilog prvoj tezi da je  Kraljević Marko vratio Jelenu njenom ocu ide  zapis Mavra Orbina, koji navodi da se Jelena ponekad ljubakala sa drugim muškarcima i da je zbog toga Marko mrzeo i bio njome nezadovoljan.  Ali, Mavro Orbin je, smatraju mnogi istoričari,  bio pristrasan, pa je ovaj njegov zapis dosta osporavan. Većina istoričara ga smatra netačnim.

Druga  teza da se Jelena vratila sama ocu, najmanje je verovatna zbog dece, jer su deca u srednjovekovnoj Srbiji ostajala na dvoru. Teško da se Jelena odrekla dece (ili ćerke) svojevoljno.  Ne zna se koliko su imali dece. Zna se da su imali ćerku Irinu koja je dobila ime po baki, a za ostalu decu, ako ih je bilo, nema podataka.

Po trećoj tezi Marko se razveo od Jelene i oženio se, prema  istorijskim podacima, sa Teodorom, koja je najverovatnije bila ćerka Grgura Šubića. Iz tog perioda zabeležno je pismo pape Urbana V koji protestuje što se jedna katolička plemkinja udaje za sina kralja Srbije šizmatika. Mozaik koji prikazuje godine kada se Marko ženio i razvodio – nije kompletan. Istoričari ipak nisu uspeli da sklope tu priču.

Između  istorijskih podataka je dosta praznog prostora koji ne daje odgovore na razloge pojedinih postupaka.

Poznato je da se Marko razveo i  od Teodore.

Primopredaju žena je zabeležio Markov pisar Dobri. On je ostavio zapis: „U dane blagovjernog kralja Marka, kada predade Todoru Grgurovu ženu Hlapenu, a uze ženu svoju prvovjenčanu Jelenu, Hlapenovu ćerku.“

Ali, zašto je Hlapenu predao Teodoru a ne Grguru, pitaju se današnji čitaoci. Odgovor je: zbog običaja. Vraćanje žena  je bio uobičajen postupak u srednjem veku. U ovom slučaju, moguće da je Hlapen želeo da bude siguran da se Marko opet neće predomisliti i uzeti Teodoru ili Todoru kako Dobri navodi, a moguće i da se Hlapen obavezao da zbrine Teodoru, ili je preuzeo obavezu da je on vrati Grguru.

Drugi istorijski izvori kazuju da je Jelena, posle raskida sa  Kraljevićem Markom, pošla za drugog čoveka. U toj verziji priče, Jelena i Marko imaju decu. Ona odlučuje da pođe za  Balšu Balšića ali Marko to saznaje i kao u epskoj pesmi, dojuri na svome Šarcu da se bori za Jelenu. Deca su po srednjovekovnim običajima uvek ostajala kod oca, a Jelena je htela da ih povede sa sobom, protivno običajima. U tom nastojanju, pomoći će joj očuh Radoslav Hlapen, koji će i predložiti da se Jelena ponovo uda za Kraljevića Marka i da tako reši svoj problem jer će biti uz decu.

Ona će to, po ovoj verziji, i učiniti, ali će se kasnije opet razvesti od Marka. Ovoga puta, za sobom će povesti bar jedno dete, ćerku Irinu. Kasnije se Jelena udala i treći put za jednog italijanskog viteza i pripadala je vlasteli koja je živela na današnjem jugu Grčke.

Šta je tačno od svega što je istorija sačuvala o Jeleni Hlapen Mrnjavčević, ženi najpopularnije istorijske ličnosti kod Srba – za sada ipak nije u potpunosti osvetljeno. Šteta, jer smo ostali uskraćeni za jedan intrigantan ljubavni život,  kakav samo istina može da ispriča.

Dijana Dimitrovska