Srpske vladarke – Barbara Frankopan Branković

Kažu da onaj ko ima sreće u ljubavi obično nema para. Ali Barbara Frankopan, žena Vuka (Grgurovića) Brankovića, poznatijeg kao Zmaj Ognjenog Vuka, imala je izgleda i jedno i drugo.

Lepotica iz stare, hrvatske, plemićke porodice udala se u to vreme za najslavniju i najharizmatičniju ličnost naših prostora. Vuk Grgurović, unuk čuvenog despota Đurđa Brankovića, ušao je u mit i narodno pamćenje zbog svog junaštva, dobivši ime Zmaj Ognjeni Vuk, i bez sumnje bio jedna od najopevanijih ličnosti u srpskoj tradiciji, posle Kraljevića Marka. Bio je vanbračni sin Grgura Brankovića, najstarijeg sina Đurđa Brankovića i Jerine, i smatralo se da ga je takav status ograničavao da bude legalni naslednik despotske titule. Ali, i on je bio miljenik sudbine, jer ga je ugarski kralj Matija Korvin imenovao za srpskog despota 1471.godine.

Dve godine pre toga on će od kralja Korvina dobiti Bijelu Stijenu (1469) sa 60 sela, zamak blizu Okučana iz 14. veka gde će Barbara i Vuk živeti najlepše trenutke svog bračnog života.

Barbara se za Vuka udala tokom prve polovine 1482. godine i to je zabeležila i pesma „Ženidba Zmaj Despota Vuka“:

Mili bože da čuda golema!
Podiže se Zmaj Despote Vuče,
Da on prosi lijepu đevojku,
On povede dvanaest katana,
I ponese tri tovara blaga.

Blago mu je bez sumnje bilo potrebno jer je Barbara volela zlato toliko da će na dvoru imati i svog zlatara. Ćerka Sigismunda Frankopana, gospodara Otočca i Gackog, i Jelene nepoznatog roda, odrastala je „u svili i kadifi“, a tako će živeti do kraja svog života.

Popis vrednih stvari koji je sama sastavila 1505. godine, prikazuje svu raskoš u kojoj je živela.

Tu je odeća izrađena od finih  baršunastih i atlasnih tkanja, pozlaćen grimizni kožuh, ogrtači postavljeni lasičjim krznom i krznom hermelina, biserima izvezene košulje i tunike, kao i suknje koje su ukrašene biserima. Vez biserima bio je modni detalj koji je bio nezaobilazan u bogatim plemićkim kućama.

Među popisanim stvarima je i mnoštvo nakita, među kojima su biserne ogrlice, zlatni privesci, prstenje, pojasevi, većinom srebrni i pozlaćene srebne kopče.

Tu su i „poslednji trendovi“ koprena sa zlatnim zrnima, vrpce za glavu optočene dragim kamenjem ,moda stigla iz Italije.

Popis sadrži i mnogo ličnih stvari, raznih dragocenih posuda, tanjira, pehara-čaša, boca, escajga od srebra i pozlate. Popisan je i srebrni  kredenac ukrašen s devet zmajevih jezika, izuzetne umetničke vrednosti.

Lepota njenih upotrebnih predmeta može se videti i na relikvijaru, koji se nalazi u riznici franjevačkog manastira na Trsatu (Rijeka). Izrađen je u obliku drveta sa pozlaćenim granama  na kojima je zlatno lišće i cvetovi od dragog kamena, bisera i poludragog kamena. Tu su i natpisi na starosrpskom i grčkom jeziku. Relikvijar je Barbara poklonila riječkom franjevačkom manastiru.

Barbara i Vuk Grgurević nisu imali dece, ali su zato imali brak skladne ljubavi i sloge. Hroničari  su zabeležili da je Zmaj Ognjeni Vuk „junak nad junacima“ bio veoma pažljiv prema Barbari i da je iskazivao „ veliku nežnost i ljubav“.

I zbog ljubavi ali i zbog njegovog zanimanja koje je bilo takvo da nije mogao znati da li će se iz nekog boja vratiti živ i  čitav, Zmaj Ognjeni Vuk je želeo da svoju ženu obezbedi. Stoga joj je darovao tvrđavu Bijela Stijena na obroncima Psunja, sa više od stotinu sela.

Verovatno je do te odluke došao pred odlazak u neku od borbi koje je vodio. A vodio ih je često. I u jesen 1483. godine kada su Turci provalili u Korušku i Hrvatsku, pozvao ga je u pomoć hrvatski ban Matija Gereb. Ostavio je smesta toplinu doma i sa svojim četama razbio na Uni Turke, u bici koja se vodila dva dana, i u kojoj je zarobljeno više od dve hiljade Turaka i oslobođeno 10.000 hrišćanskog roblja.

Iz jedne se bitke neustrašivi Zmaj Ognjeni Vuk, srpski despot i voljeni junak – nije vratio.           

Bilo je to 16. aprila 1485. godine.

Despotica Barbara, tužna i ucveljena, posle samo tri godine srećnog braka, ostala je da živi sama u dvoru Bijela Stijena, koji joj je muž darivao. Pošto je ožalila muža, u godinama koje su protekle, ona će se zatim udati za bana Franju Berislavića Grabarskog, ali se neće preseliti u Jajce. Ostaće da živi u Bijeloj Stijeni mestu punom divnih uspomena. Tu će se roditi i njihov sin Ivan. 

Ne zna se kada se Barabara Frankopan tačno rodila, ne zna se pouzdano ni kada je umrla, jedni kažu 1504. godine, drugi 1508. Ali, u ovim istorijskim brojkama može se sa sigurnošću srca reći da je sahranjena u Bijeloj Stijeni, mestu koje je toliko volela. 

Dijana Dimitrovska