Srpske vladarke – Angelina Branković

Nadživela je muža, sinove i ćerku čije je mošti u jednom epskom putovanju nosila po svetu sve dok ih nije sahranila na jednom mestu, u manastiru Krušedol – večnoj kući Brankovića.  

Angelina Branković, žena poslednjeg Brankovića –  još za života je bila svetica, a kada je prestalo da kuca njeno veliko srce –  i zvanično je dobila oreol.  Njen dan je 12 avgust. Tada joj se mole siromašni, potlačeni i posebno žene.

Bila je ćerka albanskog velikaša Arijanita Komnena koji je gospodario predelom Konjuha (Elbasana).  Bez sumnje lepa, obrazovana i kako će je kasnije opasati jedan episkop „radoznala lepa i mudra žena koja je gajila ljubav veliku prema knjigama“.

Splet nesrećnih okolnosti dovešće joj u goste budućeg muža despota Stefana Brankovića, koji je bio izuzetno lep, impozantne građe i „ne može se zamisliti čovek dostojanstveniji od njega, visoka rasta i vanredno ozbiljnog i pametnog lica”.

Slepi  despot Stefan Branković upravo beše raznim spletkama, izdajstvima i neprijateljstvima  svrgnut sa despotskog prestola i u Smederevo je doveden za srpskog vladara bosanski knez Stjepan Tomašević, rimokatolik po veri.

Stefan se sklonio kod svoje sestre Katarine, udove poginulog grofa Urliha Celjskog, koja je živela u to vreme na svom imanju u Hrvatskoj. Odatle je, zatim, preko Dubrovnika, stigao u Albaniju, gde se oženio Angelinom, ćerkom albanskog velikaša Arijanita Komnena, i svastikom slavnog vojvode Đurđa Kastriotića – Skenderbega. Venčali su se u Skadru 1461. godine.

Ali, uprkos tome što im je Skenderbeg dao na korišćenje neko imanje, neće se tu dugo zadržati. Ubrzo  odlaze sa Skenderbegovom preporukom u Italiju i neko vreme borave u Veneciji. Svoj dom će najzad naći u zamku Beograd, na reci Taljamento, u Furlaniji, koji je Stefan, zajendo sa sestrom Katarinom, kupio 1465. od goričkog grofa Leonarda. Proveo je tamo sa Angelinom više od 10 srećnih godina, odgajajući sinove Đorđa i Jovana, kasnije despote i ćerku Mariju.

Za razliku od njegovog oca Đurđa Brankovića koji je gradio Smnederevo i bio jedna od najbogatijih srpskih vladara ikada, despot Stefan Branković jedva je sastavljao kraj sa krajem.

O njegovom siromaštvu svedoči pismo Dubrovčanima iz 1476.: „Ni na čim  nesm imal u mom ubogom domu učiniti testament, ni zlata ni srebra ni pokućija što bih ostavil Angeline z dečicom“.

Slepi despot Stefan Branković je umro 9. oktobra 1476. godine i Angelina će ga sahraniti u crkvi koju su tu i izgradili. Angelina sa decom ostaje u zamku Beograd u Furlaniji još neko vreme. Kada su im susedi svojim nasiljem zagorčali život, ona se obratila za pomoć caru Fridirihu III i dobila je zamak Vajtersfeld u Štajerskoj, gde je neko vreme  živela sa decom.

Tu udaje ćerku Mariju, uz carevo posredovanje, 1485. za Bonifacija IV markgrafa od  Monferata, potomka vizantijskih Paleologa. Venčanje je obavljeno u  Insbruku u julu 1485. u prisustvu carevom ali u odsustvu mladoženje koji je bio u svojoj maloj kneževini na Pou.

Ubrzo, stiže poziv mađarskog kralja Matije Korvina da sin Đorđe  preuzme u svojoj zemlji  dostojanstvo srpskog despota. Angelina sa sinovima Jovanom i Đorđem, i sa moštima pokojnog muža, polazi za Ugarsku. U Srem stižu u februaru 1486. godine i u Kupinovu prvo podiže crkvu Svetog apostola Luke i u nju polaže mošti despota Stefana.

U prestonom Kupinovu će se sin Đorđe zamonašiti, a drugi sin Jovan će preuzeti despotsku ulogu. Ali za kratko, jer će ga smrt iznenaditi 10. decembra 1502.

Nova iskušenja čekaju prepodobnu majku Angelinu, sveticu za života i jednu od retkih žena prikazanih na glavnoj crkvi u Hilandaru. Novi despot postaje Ivaniš Berislavić iz stare i ugledne hrvatske velikaške porodice. Angelina i njen sin Đorđe koji je u međuvremenu postao jeromonah Maksim, bili su pogođeni promenom jer su izgubili posede, pa su bili prinuđeni da napuste Ugarsku.

Angelina i Maksim oboje u monaškim rizama  i moštima muža slepog Stefana i sina i brata Jovana  odlaze u Vlašku 1507.  Ni tamo prepodobna majka Angelina neće naći spokoja i već u proleće  1509. vraća se u Srem gde uz pomoć svojih srodnika Jakšića i vlaškog vojvode Njagoja podižu 1512. godine manastir Krušedol. Konačno će mošti despota Stefana i sina Jovana  Brankovića biti pohranjene. A kada 1516. godine umre i Maksim, poslednji Branković, koji je bio  beogradski mitropolit – pridružiće se ocu i bratu u Krušedolu.

A majka Angelina, koju je narod već uzdigao zbog njene epske ljubavi prema mužu i rano umrlim sinovima čije je posmrtne ostatke kao najveću dragocenost nosila najpre iz furlanskog Beograda u Budim iz Budima u Kupinovo, iz Kupinova u Vlašku, iz Vlaše u Srem – sasvim će se predati Bogu.

Pridružiće se svojoj nebeskoj porodici u Krušedolu, mužu i deci 30. jula 1520.godine, bez sumnje s velikom radošću.

Dijana Dimitrovska