Српске тврђаве – Тврђава Хисар

Вечито окупана источним сунцем, блиста тврђава на брду Хисар, сада лепа и чиста, за залеченим ранама које јој је вековима наносило време.

Издржала је свакојаке невоље и доживела обнову и коначни мир, на срећу Прокупчана који се њоме поносе с једнаком страшћу као и с целим својим славним крајем и исто тако славном реком Топлицом. Баш та река изгледа као да је намерно потекла око брда у круг, држећи га у свом загрљају. И као што свака љубав чини чуда, тако и река Топлица, грлећи Хисар, прави феномен и у једном делу тече узводно (епигенија), додајући топличком крају још један моменат славе.

Много је славних тренутака из прошлости ове тврђаве, незабележених писаним изворима када је ту цветала неолитска култура (старчевачка култура – средњи неолит), када су крај насељавали Дарданци, па Римљани који су их покорили стварајући провинцију Горњу Мезију где су биле стациониране римске легије IV Flavia и VII Claudia и градећи путеве међу којима и онај славни Виа милитарис, чија је деоница од Ниша према Љешу пролазила Топлицом.

На вољеном брду реке Топлице „живео“ је некада и антички град Hammeum који и данас крије своје тајне, дајући археолозима тек по коју мрвицу. У време моћне византијске државе обновља се понешто у насељу у подножју брда Хисар.

Извори говоре да се насеље у то доба звало Комблос, што ће рећи село-град. Који век касније, путописци ће га називати Doplitz-град на Топлици, или Topplitz, што је у исто време назив града, реке и области, а касније Турци ће га звати Урћуб (Orkub).

У X веку у подножју Хисара је подигнута тробродна базилика са три апсиде названа црква Светог Прокопија. Судбина ће удесити да се мошти Светог Прокопија које су се иначе налазиле у Нишу, пред турском опсадом Ниша склоне у – Прокупље у цркву са његовим именом и посвећеној њему. Брижни градитељи су за ту прилику храму додали још један брод у чијем поду су сакривене светитељеве мошти.

Четири века касније, на темељима римског храма који је био посвећен највероватније Херкулу, (хипотеза заснована по статуи Херкула која је пронађена) биће подигнута нова црква. Назваће је Латинска црква јер су Дубровчани, који су ту имали у 14. веку своју колонију користили цркву за богослужење на латинском језику, због чега је и добила то име.  Уз њу је и дубровачко гробље.

Али, ова Латинска црква у народу има и други назив: Југ-Богданова црква чије се име одржало до данашњих дана.

Југ Богдан је био заправо Вратко Немањић, праунук Немањиног сина Вукана и унук Вукановог сина Димитрија. Народна традиција га је прекрстила у Југ Бодан, певајући најлепше епске песме о његових девет синова Југовића и десетом старом Југ-Богдану. Кнегиња Милица је његова ћерка  и будући немањићког порекла дала је кнезу Лазару као владару континуитет Немањића.

Топлички крај је нераскидиво везан са Немањићима, чији ће родоначелник, велики жупан Стефана Немање ту  саградити своје  прве задужбине, манастире Светог Николе и Свете Богородице, док је столовао у близини Куршумлије.

Кнегиња Милица ће  град који има своје старине, тврђаву, цркве и ископине, први пут поменути као  град Светог Прокопија, 1395. у својој повељи. Отуда и од тада ће Прокупље носити данашњи назив.

Славне су се битке и порази одигравали у близини  Хисара. Часни кнез Лазар 1386. године ће потући Турке код Плочника у величанственој бици коју ће убрзо, 1389. године, засенити најдраматичнија битка у историји српског народа. Ту ће се за одсудни бој на Косову припремати топличка властела. У топличком крају су и Милан Топлица, и Косанчић Иван и многи јунаци …

Били су ти јунаци ту и касније и као Гвоздени пук, и као јуришници и јунаци у непрекидним борбама за слободу и право да живе не својој земљи.

А тврђава, живи сведок тих борби дочекала је коначно мирне дане. Најпре је брдо Хисар са свим својим историјским грађевинама заштићено 1983. године када је проглашено за културно добро од великог значаја за Републику Србију. А затим је и реновирана.

На свом лепом, увек осунчаном брду, сада у миру пребире по бурним сећањима.

Дијана Димитровска