Srpske vladarke – Jelisaveta Arpad, četvrta žena kralja Milutina

Jelisaveta Arpad, četvrta žena srpskog kralja Milutina, jedna od intrigantnijih ličnosti, pomrsila je konce srpskoj istoriografiji.

Ako su prve tri žerne Milutina Nemanjića bile blago rečeno „nesvakidašnje“ – prva Jelena misteriozna, druga čije se ime ne zna pa je istorija naziva Tesalka, treća Ana Terter koja je došla u Srbiju sa pet godina –  veza sa Jelisavetom Arpad je bila vrhunac skandala.

Ova ćerka ugarskog kralja Stefana V i Elizabete Kumanske, rođena između 1254. i 1256. godine, bila je rođena sestra  Kataline, supruge starijeg brata kralja Milutina, Dragutina Nemanjića koji je u to vreme bio srpski kralj. Može biti da su brat i snajka, uticali na Milutina, ili ga podržavali da se oženi ugarskom princezom.

Ali, postojala je jedna „mala“ prepreka. Jelisaveta je bila u to vreme monahnja i živela je u dominikanskom manastiru kod Budima. Bez sumnje je ova žena bila dugo posvećena Bogu u lepom i bogatom katoličkom manastiru budući da je obavljala dužnost igumanije.

Odlazak u manastir ugarske princeze dogodio se posle njenog prvog neuspešnog braka. Jelisaveta je, naime, bila udata za češkog plemića, Zavišu od Falkenhajna. Krah se dogodio na bračnom polju i ona je, po običaju tog vremena, unesrećena i razočarana, otišla u manastir.

Za Milutina – koji u to vreme preuzma presto od Dragutina (1282.) koji je nesrećno pao sa konja i razboleo se bez mogućnosti da upravlja državom, zbog čega dobrovoljno daje krunu mlađem bratu – očigledno monaška riza nema prepreke.

Ali istorija se tu poigrava sa podacima i krije jednu od najzanimljivijih vladarskih bračnih priča.

Jedan deo istoričara zamera kralju Milutinu da je zaveo monahinju, drugi da je oteo. Jedan deo istoričara navodi da je brak između Jelisavete i Milutina sklopljen između 1283-84. Drugi izvori navode da je brak nastao posle 1290.

U svakom slučaju uzeli su se krajem 13.veka i prasvoslavna crkva  brak nije aminovala.

Ali, kako se uopšte dogodilo da igumanija dominikanskog manastira dođe u Srbiju? Pod kojim okolnostima? Istoričari kažu da je Jelisaveta, po naređenju ugarskog kralja Ladislava, njenog brata, došla u Srbiju u posetu sestri, kraljici Katalini (supruga kralja Dragutina). Trebalo je izdejstvovati i zaokret srpske politike, sa istoka i Bugarske i Vizantije skrenuti je ka severu, ka Ugarskoj.

Vizantijski istoričar Georgije Pahimer tvrdi da je Milutin Jelisavetu zarobio protiv njene volje. Smatrao je da je veza Milutina i Jelisavete „sramotna i preljubnička“. Uz to bogohulna. Jelisaveta je prekršila monaški zavet, pripadala je rimokatoličkoj crkvi, a Milutin je bio pravoslavac!

Skandal je sigurno bio do neba.  Pravoslavna crkva bila je protiv braka, Jelisaveta je živela u Srbiji, u „civilnom braku“ koji u to vreme nije bio legitiman i legalan i plus rodila je najmanje dver ćerke i (možda) sina. U Srbiji je ostala sigurno nekoliko godina, iako ima istoričara koji navode da je brak trajao tek godinu dana. Budući da  je izvesno da je sa kraljem Milutinom imala dve ćerke, godina dana je malo za  rođenje dva deteta.

Nezadovoljna  životom sina i skandalom koji je prouzrokovao, majka Milutinova, i u to vreme i dalje kraljica Jelena Anžujska (nosila je titulu srpske kraljice uporedo sa Katalinom, ženom Dragutinovom, potpisivala se sa Jelena milošću božjom kraljica sve srpske zemlje i pomorske i sa Jelena kraljica u dokumentima iz 1289. i 1304. godine) odlučila se na oštar korak.

Obratila se papi zbog nelegitimnog braka između njenog sina i ugarske princeze monahinje. Papa je presudio, pa je Jelisaveta vraćena kući u Ugarsku, ne zna se tačno koje godine.

Jelisaveta je Milutinu rodila izvesno dve ćerke, jedna se zvala Ana Neda, druga Zorica (ili Carica) i pominje se da je možda  Konstantin njen sin. Kada je Ana Neda odrasla, udali su je za bugarskog cara Mihaila Šišmana. Iz jedne njene prepiske sa napuljskim vladarima potvrđuje se da je bila ćerka Jelisavetina. Druga ćerka Zorica (Carica) se pominje u pregovorima Milutina i Šarla Valoa iz 1308. godine.

Kada je urgirao poglavar rimokatoličke crkve, za Ugarsku je Jelisaveta Arpad otputovala sama, jer su deca uglavnom ostajala na dvoru vladara.

Tamo je čekala njena stara monaška riza. Nju je ponovo odenula 1301. godine, drugi put u svom životu. Iza sebe je ovoga puta imala još jedan neuspešan brak, dvoje dece i zbog njih sigurno mnogo tuge. Umrla je posle 1313. godine srpska kraljica monahinja.

Dijana Dimitrovska