Najpoznatiji među vitaminima – vitamin C

Vitamin C prvi je izolovao mađarski fiziolog Albert Sent Đerđi 1928. godine, a za to otkriće dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 1937. godine. Zasluge za popularizaciju vitamina C pripadaju nobelovcu Lajnusu Polingu, američkom hemičaru i biohemičaru, koji je sedamdesetih godina 20. veka naglasio njegovu važnost za ljudski organizam.

Šta je vitamin C i gde ga ima najviše?

Vitamin C (L-askorbinska kiselina) je beli kristalni prah, lako topiv u vodi, a netopiv u mastima i uljima. Veoma je nestabilan i raspada se pod uticajem vazduha, svetla, baza, gvožđa i bakra. Deo je metabolizma glukoze, a kod ljudi se ne stvara u organizmu pa ga je neophodno unositi putem hrane. Sve sveže i zeleno u sebi nosi u sebi određene količine askorbinske kiseline. Jedan od najbogatijih izvora je acerola (karipska trešnja) i američka višnja. Ostali poznati izvori su šipak, crna ribizla, trešnja, limun, pomorandža, mandarina, lisnato povrće, kupus, paprika, krompir, zeleni i crni biber itd.. U mleku, jajima i mesu ima ga vrlo malo.

Preporuke za dnevni unos vitamina C

U SAD preporučena dnevna doza (RDA) vitamina C je 75 mg za žene nepušače, 110 mg dnevno za žene koje puše, kao i 90 mg za muškarce nepušače i 125 mg dnevno za muškarce koji puše. Američki Food and Nutrition Board dopušta maksimalni dnevni unos od 2000 mg (2 g). Preporuke za dnevni unos vitamina C razlikuju se od zemlje do zemlje. Na policama apoteka možete naći vitamin C u dozi od 60, 100, 200, 500, pa čak i 1000 mg.

Efekti vitamina C na telo

Dokazano je da su prirodni i sintetički vitamin C hemijski identični, to jest da imaju jednaku bioraspoloživost i biološko delovanje. Kako je vitamin C jak antioksidans, ima važnu ulogu u većini oksido-redukcionih procesa u organizmu s obzirom na to da je uključen u više od 300 bioloških procesa. Potreban je za proizvodnju brojnih važnih jedinjenja u telu, uključujući kolagen, razne enzime i hormon nadbubrežne žlezde, kao i za metabolizam aminokiselina, neurotransmitera, holesterola, folne kiseline i gvožđa. Poznato je da slobodni radikali reaguju sa biološkim molekulima u organizmu – proteinima, nukleinskim kiselinama, ćelijskim mastima, tako da mogu da izazovu oštećenja biološkog sastava povezana s mnogim teškim oboljenjima, kao što su neurodegenerativna oboljenja, rak itd., a čak postoji i teorija koja njihovo delovanje povezuje s procesom starenja. Zaštita ćelije protiv tih reaktivnih molekula osigurava se putem brojnih jedinjenja sposobnih da deluju kao “čistači” slobodnih radikala, a to su antioksidansi.

Sposobnost vitamina C da oksiduje vitamin E i neutrališe slobodne radikale pruža značajnu zaštitu od kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, vitamin C može da deluje i na smanjenje oksidacije LDL-a (“lošeg”) holesterola, procesa koji prethodi kardiovaskularnim bolestima, posebno aterosklerozi, a ima za posledicu srčani i moždani udar.

Dijabetičari imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti zbog povećane stope glikozilacije, procesa koji nastaje kada se šećer veže za proteine. Između ostalog, glikozilacija može oslabiti mehanizam koji kontroliše proizvodnju holesterola u jetri. Dodaci ishrani sa vitaminom C znatno usporavaju glikozilaciju i na taj način posredno imaju zaštitni efekat. Iako rezultati mnogobrojnih istraživanja o uticaju vitamina C na viruse (npr. one koji izazivaju prehladu) pokazuju da se njegovim redovnim unosom prehlada ne može sprečiti, ipak postoje dokazi da se uzimanjem vitamina C ublažavaju simptomi i trajanje prehlade. Generalno, virusi ne mogu da prežive u sredini sa visokim dozama vitamina C.

Dalje, vitamin C pomaže u detoksikaciji i/ili neutralizaciji mnogih štetnih jedinjenja, kao npr. kod trovanja vanadijumom ili drugim teškim metalima. Pored toga, sprečava konverziju nitrata i nitrita koji se nalaze u dimu cigarete, zagađenom vazduhu, suvomesnatim proizvodima itd. pa na taj način neutrališe štetne efekte određenih pesticida i ugljen-monoksida iz izduvnih gasova automobila, industrijskog dima i dima cigareta.

Visok unos vitamina C povezan je i sa manjom učestalošću pojave abnormalnih ćelija i ćelijskih oštećenja u raznim delovima tela. Naime, kada je količina antioksidansa u organizmu nedovoljna u odnosu na izlaganje organizma oksidativnom stresu, koji predstavljaju slobodni radikali i određeni toksini, hromozomi su više izloženi riziku od ćelijskih oštećenja.

Očno tkivo je vrlo osetljivo kad su u pitanju oštećenja koja uzrokuju slobodni radikali, koji potencijalno dovode i do bolesti, npr. katarakte i drugih degeneracija očnog tkiva. Brojne studije pokazale su prethodnih godina da se rizik od očnih bolesti znatno smanjuje ako je nivo antioksidansa u krvi povećan. Zbog svoje uloge u sintezi kolagena, vitamin C je preko potreban za integritet vezivnog tkiva očiju. Njegovo delovanje je bez sumnje povezano s poboljšanom proizvodnjom glutationa, snažnog antioksidansa u tkivu oka.

Sposobnost vitamina C da snižava nivo histamina, povezanog sa mnogim alergijskim simptomima, čini ga korisnim alatom i u prevenciji i lečenju alergijskih bolesti poput polenske groznice, astme, ekcema, osipa itd. Nekoliko studija pokazalo je znatnu korist od unošenja oko 1000 do 2000 mg vitamina C dnevno kod lečenja astme.

Posledice nedostatka vitamina C

Jedna od prvih posljedica nedostatka vitamina C u organizmu je oslabljen imunitet i podložnost prehladama i gripu, dok njegov hronični nedostatak izaziva skorbut – kosti postaju lomljive, zglobovi su otečeni, zubno meso otečeno i krvari, a javlja se i anemija. Do nastanka skorbuta može doći i ako se naglo prekine uzimanje velike količine vitamina C. Dokazano je da pušači imaju niži nivo vitamina C u organizmu, zbog čega im je potreban veći unos kako bi održali njegov poželjan nivo. Višak vitamina C se iz organizma uklanja putem mokraće.