8 magičnih blagodeti crnog luka za vaše zdravlje
Sudeći prema brojnim kliničkim istraživanjima, crni luk se izdvaja kao namirnica koja izuzetno blagotvorno utiče na zdravlje čoveka, smanjujući rizik od razvoja karcinoma debelog creva, jajnika i usta, jer je bogat antioksidanasima koji sprečavaju oštećenje ćelija.
Određene vrste povrća izdvajaju se po jedinstvenim blagodetima koje imaju za naše zdravlje. Jedna od takvih namirnica je crni luk, čiji su pozitivni efekti na zdravlje čoveka potvrđeni u brojnim kliničkim ispitivanjima. Lekovita svojstva crnog luka poznata su od davnina, pa se on u prošlosti koristio za lečenje stanja poput glavobolje, bolesti srca i rana u ustima. Danas je poznato da sumporna jedinjenja koja su pronađena u luku mogu da spreče rast tumora i razvoj karcinoma, štiteći ćelije od mutacija. Studije takođe sugerišu da jedinjenja iz luka posebno štite od karcinoma koji pogađaju gastrointestinalni trakt.
Pred vama su 8 impresivnih zdravstvenih blagodati crnog luka.
Određene vrste povrća izdvajaju se po jedinstvenim blagodetima koje imaju za naše zdravlje. Jedna od takvih namirnica je crni luk, čiji su pozitivni efekti na zdravlje čoveka potvrđeni u brojnim kliničkim ispitivanjima. Lekovita svojstva crnog luka poznata su od davnina, pa se on u prošlosti koristio za lečenje stanja poput glavobolje, bolesti srca i rana u ustima. Danas je poznato da sumporna jedinjenja koja su pronađena u luku mogu da spreče rast tumora i razvoj karcinoma, štiteći ćelije od mutacija. Studije takođe sugerišu da jedinjenja iz luka posebno štite od karcinoma koji pogađaju gastrointestinalni trakt.
Pred vama su 8 impresivnih zdravstvenih blagodati crnog luka.
1. Prepun je hranljivih sastojaka
Crni luk je prosto “napakovan” hranljivim sastojcima – sadrži puno vitamina i minerala a u isto vreme jako malo kalorija. Jedan luk srednje veličine ima samo 44 kalorije, ali isporučuje telu značajnu dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće je posebno bogato vitaminom C, koji je uključen u regulaciju imunološkog zdravlja, proizvodnju kolagena, obnavljanje tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao moćan antioksidans u telu, štiteći ćelije od oštećenja nastalih zbog nestabilnih molekula nazvanih slobodni radikali. Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folate (B9) i piridoksin (B6) – koji igraju ključne uloge u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nerava. I na kraju, bogat je izvor kalijuma, minerala koji mnogima nedostaje. Zapravo, prosečan unos kalijuma kod Amerikanaca iznosi nešto više od polovine preporučene dnevne vrednosti od 4.700 mg. Za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciju mišića neophodan je kalijum.
2. Dobar je za zdravlje srca
Luk sadrži antioksidante i jedinjenja koja se bore protiv upale, smanjuju trigliceride i smanjuju nivo holesterola – što sve može smanjiti rizik od srčanih bolesti. Njegova snažna antiinflamatorna svojstva takođe mogu pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Kvercetin je flavonoidni antioksidant koji je u luku prisutan u visokoj koncentraciji. S obzirom da je snažno antiinflamatorno sredstvo, može pomoći u smanjenju faktora rizika od srčanih bolesti, poput visokog krvnog pritiska. Studija na 70 osoba sa prekomernom telesnom težinom i visokim krvnim pritiskom pokazala je da je doza od 162 mg dnevno ekstrakta crnog luka bogatog kvercetinom značajno smanjila sistolni krvni pritisak za 3–6 mmHg u poređenju sa placebom. Takođe je pokazano da luk smanjuje nivo holesterola.
3. Prepun je antioksidantima
Antioksidanti su jedinjenja koja sprečavaju oksidaciju, proces koji dovodi do oštećenja ćelija i doprinosi bolestima poput raka, dijabetesa i bolesti srca. Luk je odličan izvor antioksidanata, jer sadrži više od 25 različitih vrsta flavonoidnih antioksidanata. Crveni luk, naročito, sadrži antocijanine – posebne biljne pigmente iz porodice flavonoida koji crvenom luku daju specifičnu boju. Istraživanja su pokazala da ljudi koji konzumiraju više hrane bogate antocijaninima imaju smanjen rizik od srčanih bolesti. Na primer, studija na 43.880 muškaraca pokazala je da su uobičajeni unosi od 613 mg dnevno antocijanina povezani sa 14% manjim rizikom od nefatalnih srčanih udara. Pored toga, pronađeno je da antocijani štite od određenih vrsta raka i dijabetesa.
4. Sadrži jedinjenja koja sprečavaju razvoj kancera
Konzumacija povrća iz roda Allium, poput belog luka i crnog luka, povezana je sa manjim rizikom od određenih karcinoma, uključujući rak debelog creva. Sadržaj 26 studija pokazao je da je kod ljudi koji su konzumirali veliku količinu crnog luka za 22% manja verovatnoća da im se dijagnostikuje rak želuca nego kod onih koji su konzumirali manje ovog povrća. Štaviše, pregled 16 studija na 13.333 ljudi pokazao je da su učesnici sa najvećim unosom luka imali 15% smanjen rizik od raka debelog creva u poređenju sa onima sa najmanjim unosom. Ova svojstva luka u borbi protiv raka povezana su sa sumpornim jedinjenjima i flavonoidnim antioksidantima koji se nalaze u povrću alijuma. Na primer, luk obezbeđuje onionin A, jedinjenje koje sadrži sumpor i za koje je dokazano da smanjuje razvoj tumora i usporava širenje raka jajnika i pluća. Luk takođe sadrži fisetin i kvercetin, flavonoidne antioksidante koji mogu inhibirati rast tumora.
5. Pomaže u kontroli šećera u krvi
Neka jedinjenja iz luka mogu pomoći u kontroli šećera u krvi, što je posebno značajno za ljude sa dijabetesom ili predijabetesom. Studija na 42 osobe sa dijabetesom tipa 2 pokazala je da je unošenje 100 grama svežeg crvenog luka smanjilo nivo šećera u krvi za oko 40 mg/dl nakon četiri sata. Pored toga, višestruka ispitivanja na životinjama pokazala su da konzumacija luka može pozitivno uticati na kontrolu šećera u krvi. Specifična jedinjenja koja se nalaze u luku, poput jedinjenja kvercetina i sumpora, poseduju antidijabetička dejstva. Na primer, pokazano je da kvercetin u interakciji sa ćelijama tankog creva, pankreasa, skeletnih mišića, masnog tkiva i jetre kontroliše regulaciju šećera u krvi u celom telu.
6. Može povećati gustinu kostiju
Iako se mleko smatra najzaslužnijim za jačanje kostiju, i mnoge druge namirnice, uključujući luk, deluju pozitivno na gustinu kostiju. Studija na 24 žene srednjih godina i u postmenopauzi pokazala je da su one koje su konzumirale 3,4 unci soka luka dnevno tokom osam nedelja imale poboljšanu mineralnu gustinu kostiju i antioksidativnu aktivnost u poređenju sa kontrolnom grupom. Pored toga, studija je pokazala da starije žene koje su najčešće jele luk smanjile su rizik od preloma kuka za više od 20% u poređenju sa onima koje ga nikada nisu jele. Veruje se da luk pomaže u smanjenju oksidativnog stresa, jačanju nivoa antioksidanata, što može sprečiti osteoporozu i povećati gustinu kostiju.
7. Ima antibakterijska svojstva
Luk se može uspešno koristiti u borbi protiv potencijalno opasnih bakterija, kao što su Escherichia coli (E. coli), Pseudomonas aeruginosa, Staphilococcus aureus (S. aureus) i Bacillus cereus. Dalje, dokazano je da ekstrakt luka inhibira rast Vibrio cholerae, bakterije koja je glavna briga za javno zdravlje u zemljama u razvoju. Čini se da je kvercetin ekstrahovan iz luka posebno moćan način u borbi protiv bakterija.
8. Može poboljšati zdravlje organa za varenje
Luk je bogat izvor vlakana i prebiotika, neophodnih za optimalno zdravlje creva. Prebiotici su nesvarljive vrste vlakana koja se razgrađuju uz pomoć korisnih crevnih bakterija. Bakterije u crevima se hrane prebiotikom i stvaraju masne kiseline sa kratkim lancem – uključujući acetat, propionat i butirat. Istraživanje je pokazalo da ove masne kiseline kratkog lanca jačaju zdravlje creva, jačaju imunitet, smanjuju upale i poboljšavaju varenje.