Prof. Dr. Dejan Ilić – Čovek koji je izmislio mikrobateriju

EKSKLUZIVNI INETRVJU

SOFTVERI JAČAJU SRPSKU PRIVREDU

Nekada  su malinari i kupinari imali najbolji izvoz, a danas  je Srbija najpoznatija po izvozu softvera.

Sa distance se, kažu, sve bolje vidi. Profesor dr Dejan Ilić, jedan od naših najuspešnijih naučnika u svetu, iz daljine vidi da u srpskoj privredi, ipak, nije sve tako crno. Iz Nemačke, gde je stvorio mikrobateriju i smart karticu, gradeći jednu od najblistavijih naučnih karijera, uočava da naša mala privreda ima budućnost.

••••

– Vidim svetlost u srpskoj privredi, i nije to tako mračno kao što većina priča – kaže u razgovoru za naš časopis. –  Ima dosta malih i srednji privrednika i koji odlično rade i koji privredu  Srbije mogu da postave na čvrste noge.

••••
Možete da navedete primere?
– Naravno! Evo, pobednik od pre dve godine na konkursu za najboljeg privrednika u Srbiji, gde učestvuju ugledni privrednici je čovek koji pravi sijalice za operacione sale, konkuriše Simensu i ima desetak miliona prometa. Kad bi Srbija imala hiljadu takvih malih preduzeća s prometom od po desetak miliona evra, mi bismo bili zemlja sa ozbiljnom privredom. Onda, imamo  „Nameštaj Janković” koji ima 30 miliona evra od  izvoza nameštaja za Rusiju. Čovek pravi nameštaj i oprema hotele. Zatim, imamo privrednika kod Kraljeva koji je na naš podsticaj i nagovor počeo pre par godina da pravi gipsane panele. Te panele smo do skora  uvozili iz Madjarske.
Šta je potrebno da bi neko uspeo u biznisu?
– Prvo da definišemo šta je uspeh. Uspeh je za mene kada konstantno povećavaš svoj promet i profit i to činiš iz godine u godinu za određeni procenat, 10 do 15 procenata. Parametri uspeha variraju od industrije do industrije. U Srbiji imamo dosta novih vinarija  i za njih se uspeh meri drugačije, brojem izvezenih buteljki. Uspeh mladih koji pišu softver je fantastičan, i postao je najveći pojedinačni izvozni proizvod Srbije. Hvalili smo se malinama i kupinama od kojih ostvarujemo izvoz od 230 miliona dolara, a od prošle godine je izvoz softvera premšio ovu cifru. Pisanje softfera je postalo vrlo unosno zanimanje. Naši mladi stručnjaci koji su išli trbuhom za kruhom shvatili su da ne moraju da žive u inostranstvu da bi to radili. Mogu da pišu softvere i u Srbiji i da  dobro zarađuju. Poznajem jednog  mladog čoveka koji se vratio iz Holadnije gde je radio i počeo u Srbiji da pravi firmu za softver. Sada ima više miliona evra u izvozu.
Najbolja investicija je danas obrazovanje mladih?
– Za dobar biznis neophodno je znanje i iskustvo  kao i moć implementacije u praksi. To ne znači  da je potrebno da imate uvek brdo para. Primjer su elektroničari, inženjeri, fizičari i drugi koji to potvrdjuju u praksi. Da bi zaposlili čoveka koji npr. piše softver sa elektrotehničkog fakulteta treba mesečno izdvojiti 2.500 evra u Srbiji, a u i insotranstvu  4 do 6 puta više.
 
Šta je potrebno da se spoji da bi neko  postao tako cenjen kao vi?
– Pojedinac da bi uspeo vani, kao stranac, ima  dosta poteškoća. To je tuđa zemlja i sve mu je problem, od jezika, kulture, načina ponašanja i ophođenja. U tom slučaju taj neko mora biti bolji najmanje 30 odsto od domaćina. Potrebna je ogromna upornost,  kreativnost, posvećenost poslu, i malo sreće. Podrazumeva se da imate određeno obrzovanje i harizmu kao i prirodni autoritet da bi se sve to pretočilo  u praktično rešenje od kojeg će neko u bližoj budućnosti imati koristi. I, treba malo sreće.

Šta je potrebno u marketingu da bi određeni proizvod postigao uspeh?
 – Ovde u Srbiji ljudi još razmišljaju kao u vreme socijalizma. Kažu, napravio sam dobar proizvod i sad će to neko da mi proda. Danas je u svetu isto toliko važno napraviti dobar proizvod  kao što je važno plasirati ga na slobodno tržište.

Šta učiniti da se u  Srbiji  svest privrednika promeni u tom pravcu i da je važno  prodati vlastiti proizvod, a ne samo napraviti ga?
– Naročito je važno ukazati mladima  da plasiraju sopstveni proizvod. To može da uspe samo ako se identifikuju sa tim prooizvodom  i ubede sagovornika da mu je taj proizvod  zaista neophodan  po toj ceni. To je proces koji traje ali na sopstvenom iskustvu se to najbolje uči. Tako funkcioniše moderno tržište. Najbolje je da sam proizvođač kreira potrebe tržište. To je imperativ svetske ekonomije.

Ali, da li to znači, da neko ko ima talenat da slika, recimo, mora da ima talenat i da prodaje? Inače, neće uspeti?
–  Da, to znači da mora svoje delo da proda. Dar je od Boga kada neko zna da dođe do novca. Novca ima svuda! Ima ga i u Srbiji, ali moraš da znaš kome da se obratiš i gde da ideš. Mi smo, mislim, razmaženi. Gledam naše seljake, sada kada nema zadruge, kada nema ko da mu da novac, oni su pogubljeni. Danas moraš na tri stranice da lepo obrazložiš  za šta ti treba novac. Tek onda možeš da ga dobiješ.A oni to neće da rade.

Ali, kako da naš poljoprivrednik bude i proizvodjač, i mednadžer i prodavac?
– Lepo. Da se poveže sa ostalima. Kao što smo mi u smedervskom kraju povezali proizvođače jabuka. Oni sada svi prodaju jabuke jednom Rusu koji ih pošteno plaća, po unapred dogovorenoj ceni. Ali, moraš da se pomučiš, ne može samo da se sedi i ispija kafa. Mi kažemo, ono što napraviš u laboratoriji to moraš da znaš da primeniš u praksi.Ja sam posle doktorata i preuzimanja „Varte”  morao da postanemi mašinski inženjer, a uz to, posetio sam i 17 seminara za marketing i prodaju. Shvatio sam da je danas prodaja ppodjednako važna kao i proizvodnja visokokvalitetnog produkta. Nekada su prvi ljudi nemačkih fabrika bili novinari, advokati,  a sada inženjeri, tehničari. Danas vodeći ljudi velikih  firmi  rade sve, imaju  neophodno obrazovanje, iskuistvo, u prodaji, i vođenju ljudskog resursa,  kao i ppoznavanju zahteva kupaca. U tome je tajna njihovog uspeha.

Koja je vaša misija u Srbiji trenutno?
– Borim se da mladi dobiju što više informacija i da grade svoje karaktere na osnovu vlastitog iskustva,  da uče od onih koji su postali uspešni. Kao predsednik Upravnog odbora  Fonda za inovacionu delatnost Srbije  zalažem se za podsticanje i razvoj praktične nauke, i tehnologije kroz saradnju sa međunarodnih institucijama, organizacijama i  unvestitorima. Mi nekoliko puta godišnje raspisujemo konkurs gde se mala i srednja preduzeća kao i novootvorene firme prijavljuju i kao početni korak dobijaju neophodna sredstva za početak biznisa.

Lično, osećam veliku socijalnu odgovornost prema mladima. I zato se trudim da im pomognem da  se ostvaruju u onome što znaju. Da daju sve od  sebe za bilo šta da rade, a uspeh tada dolazi – garantovano.

BIOGRAFIJA
Profesor Ilić ima 104 registrovana patenta u Evropskoj Uniji, 74 u Japanu i Koreji i 54 patenta u SAD, kao i veliki broj publikovanih radova. U naučnom radu, koji traje preko 20 godina, dosta pažnje posvećuje anorganskoj, organskoj i preparativnoj hemiji, kao i proizvodnji nano materijala. Posvećuje se razvoju mikro elektronike i primeni čipova. Ta iskustva kasnije primenjuje direktno u elektronskom dizajnu prve filmske digitalne kamere. Svoja iskustva i dostignuća iz organske hemije koristi u poboljšanju izvora svetlosti, kao i LED svetla. Za te rezultate Američka akademija za filmsku umetnost nagradila je ARRI Group, koji je predvodio prof. dr Dejan Ilić, tehničkim “Oskarom” 2009.godine.

Karijera

Prof. dr Dejan Ilić magistrirao je u Francuskoj, a doktorat je stekao u Nemačkoj 1985.godine i u to vreme bio je najmlađi doktor nauka u bivšoj Jugoslaviji – SFRJ.  Još 1986. izabran je za docenta (za predmet elektrohemija), na Univerzitetu u Karslueu (1986-1987). Predavao je na više univerziteta, a danas je gostujući profesor na Univerzitetu u Gracu i na Univerzitetu u Beogradu.

Nemačka vlada

Kao specijalni konsultant nemačke vlade prof. dr Dejan Ilić danas predvodi naučni tim koji realizuje projekat “Elektromobiliti”: novi nanomaterijali i elektronika za akumulatore, koje će koristiti elektromobili. Cilj tog projekta, koji lično nadgleda kancelarka Angela Merkel (koju lično odlično poznaje, jer su zajedno pohađali doktorske studije), jeste da u skorijoj budućnosti, na nemačkim putevima bude milion elektromobila. Angažovan je i na proizvodnji akumulatora koje će koristiti trkački automobili Formule 1, na elektropogon. Uporedo radi i na razvoju mikrobaterija i softvera za njih, koje će se koristiti u medicini za 3 kanalni EKG, za kolonoskopiju i gastroskopiju.

Nagrade

Prof. dr Ilić je dobitnik više najprestižnijih nagrada (inovator godine u Nemačkoj, autor najinovatnijeg proizvoda godine u Nemačkoj, bio je u nekoliko navrata privrednik godine u Nemačkoj …), a  zaslužan je  što su  međunarodne kompanije Varta i  ARRI  stekle  najznačajnija priznanja među kojima su : “Fabrika godine u Nemačkoj” , “Najbolje preduzeće u Namačkoj/Francuskoj”,  “Tehnički Oskar” i mnogo toga još. Posebno je ponosan što ga kao jednog od vodećih naučnika, izumitelja i inovatora proizvodnje,  nisu zaboravili u otadžbini. Dobitnik je “Svetosavske povelje” grada, Smedereva, Tesline nagrade, Pupinove nagrade, a proglašen je i za počasnog građanina Smederevske Palanke, kojoj pripada i rodno selo njegovih roditelja – Selevac, u kojoj je obnovio porodičnu kuću i rado dolazi na druženje sa svojim seljacima, kojima, kako kaže, i dalje pripada.

Elektromobil
Napravili smo tri punjača za elektromobil na teritoriji Beograda, jedan je na Zelenom vencu, drugi na Bubanj potoku, treći kod naplatne rampe na putu za Novi Sad. Te punjače može da radi Pupinov institut na Zvezdari. Ideja nam je da turista koji krene kolima iz Nemačke  može da puni svoj elektromobil u Srbiji gde god poželi.

Ideje
Ideje za svoja naučna istraživanja profesor Ilić dobija i u neposrednim intezivnim kontaktima sa vodećim svetskim proizvođačima mobilnih uređaja čije želje pretvara u finalne industrijske komponente za te uređaje, kao što su prvi lap top, prvi mobilni telefoni težine manje 200 grama, iPod, Iphone (neposredno sarađivao sa predsednikom kompanije APPLE, Stivom Džobsom, najvećim svetskim vizionarom novih tehnologija), Smart card, specijalna primena baterija u automobilskoj i satelitskoj industriji …

 

Piše Nebojša Đorđević

fotografije Centar Spektar