Katarina Terzić Conrad, profesorka matematike i fitnes trener

Samo srce vodi do cilja

– Već generacijama, Amerika nosi simbol “obećane zemlje” , zemlja oportunizma, gde su demokratija i sloboda govora njene dve istaknute odlike. Zemlja gde se rad i znanje nagradjuje prilikama i visokim pozicijama. Gde se marljiv rad i strast isplaćuju ne samo monetarno već i slavom. To je zemlja koja daje mogućnost mladim ljudima da se istaknu i napreduju. Da od ničega naprave nešto. Katarina Terzić Conrad,profesorka matematike koja ovo  kaže, navodi vlasiti primer:

– Ja sam dokaz da je tako – kaže  ona u razgovoru za Balkan City Magasine. – Kad sam stigla u Ameriku sa sedamnaest godina, nisam poznavala kulturu niti jezik. Pritom nisam imala ni novca. Moji roditelji su me poslali u nadi za boljom budućnošću jer se u krajevima stare Jugoslavije nagoveštavao civilni rat. Za svoju stipendiju sam na kampusu čistila i ribala tepihe, služila hranu u školskoj kafiteriji, čupala travu i sekla žbunje kao baštovan, radila kao kasirka sve dok nisam naučila jezik. Onda sam počela da držim časove matematike, jer je to jedini jezik koji sam dobro poznavala.

 

Moj marljiv akademski rad i socijalni uticaj  bili su nagradjeni kada me je Liberty Univerzitet izabrao da ih predstavljam kao Miss Liberty, prva seniorka iz inostranstva. I to iz Srbije, u vreme kada je Srbija i srpski narod predstavljeni u američkim  medijima kao “savages”, primitivni narod koji je odgovoran za genocid na Balkanu. Ova pozicija mi je omogućila da upoznam uticajne ljude, kao što su kongresmen Newt Gingritch i biznismene kao što su Steve Forbes. To vam govori da Amerikanci nisu imali predrasuda o mom poreklu. U Americi sam zavrsila doktorske studije iz primenjene matematike, i predavala sam na fakultetu devet godina. Dobitnik sam Virginia Tekov  “The Most Outstanding Graduate Teaching Assistant (GTA) in Mathematics” i nominovana za najboljeg GTA u Virginia Techu od strane studenata.

 Trenutno sam osnivač i predsednik “nation wide” kompanije “Katarina’s HIIT&RUN” koji se fokusira na osnažnjivanju žena (“empowering women”) kroz borilačke veštine, fitnes sa ciljem (“fitness with purpose”), zdraviji život i “mindful living”.

  Da li je, generalno, matematika odgovorila na sva pitanja, ili

postoje oblasti gde ona traži odgovore?

– Ako pitate mog petnaesogodišnjeg sina, on će vam reći da je matematika rešenje svemu. To je verovatno uticaj njegovog oca, ujaka, i dede. Matematika ima potencijala da resi mnoge probleme, ali ako mene pitate matematika nema odgovore na ljubav, veru i nadu. 

 U kojim oblastima matematika danas ima najveću primenu?

– Trenutno linearna algebra je najviše primenjena oblast matematike. Primer je “Deep Learning” koji je korišćen u najvećim kompanijama kao što su Google, Amazon, i Facebook.

 Imate strast  prema bnorilačkim veštinama?

– Moja strast je potekla od školskih dana, kada je moj otac, frustriran koliko se moj brat i ja prepiremo, doneo dva para profesionalnih bokserskih rukavica i počeo da nas uči kao da se boksujemo. To je bio njegov način da nam potakne da rosimo energiju.

Ja sam u Americi dobila crni pojas u tekvondu i osvojila tri nacionalna šampionata. Potom sam htela da naučim borilačke vestine koje su više praktične za uličnu odbranu, pogotovu za žene. Krav Maga (borilački sistem koji se upražnjava u Izraelskoj vojsci) se pokazao kao najuticajniji. Posle sticanja zvanja instruktora, htela sam da naučim kako da se odbranim od raznih noževa. Filipinski Kali se pokazao kao jedan od najuticajnijih, jer su Filipinci uspeli da se odbrane od invadora stolećima koristeći Kali.

U svim tim borilačkim veštinama nema mnogo žena. Tu i  dalje dominiraju muškarci. To me je navelo da osnujem sistem za žene koji je praktičan i lako primenljiv.

 Osmislili ste  fitnes program “Katarina’s HIIT&RUN”?

– To  je  dinamičan i jedinstven fitnes program koji koristi HIIT (high Intensity Interval Training) za mišićnu memoriju – 9 puta je efikasniji u skidanju masnoće nego kardio. Svaki 21 min HIIT treninga sa 4 samoodbrane  sagoreva preko 1400 calorija. Žene ne samo da nauče da se odbrane nego imaju veoma efikasan “workout”, koji je takodje pristupan na telefonu kroz naž App putem kojeg mogu same vežbati kod kuće još nekoliko puta nedeljno. U 8 lekcija (jednom nedeljno) one nauče 32 samoodbrambene tehnike mežu kojima odbrana od udaraca, šamara, čupanja kose, vuče za ruke, davljenja, “bear hugs”, “headlocks”, napada na podu, sa nožem, pištoljem, palicama, itd… Posle 8 nedelja imaju test gde moraju da se suoče sa napadačima i pokažu šta su naučile. Ovaj program je još uvek “in its infancy”, ali polako  širi po Americi.

 Gde je u Americi nasilje najuočljivije?

– Sa razvojom tehnologije (“smart phones”), dolazi i do socialnih problema i nasilja. Industrija pornografije, droge i trafiking su znatno u rastu s prihodima preko 300 biliona dolara godišne, više od Google, Apple i Amazona zajedno. Sve više vidimo problema sa seks trafikingom, čak i u našim malim mestima (“suburbs”). Prosek doba žrtve seksualne eksploatacije je izmedju 12 i 14 godina.

 Da li, primera radi, u malom mestu u Americi možete da  se slobodno

noću krećete ili da decu preko dana pustite da sama idu do škole?

O Amerika je velika zemlja i to zavisi ne od zemlje do zemlje, već i od opštine do opštine. Ipak,a celokupna sigurnost je sve lošija zbog rasta kriminala. Statiska pokazuje da su deca više ugrožena od ljudi koje poznaju. “Grooming” je poznat način koji koriste pedofili da se zadobije dečje poverenje. To može biti bilo koja osoba u njihovim životima s kojom se oni suoče svakodnevno.  Trener, učitelj, rodjak, kućni prijatelj, bratov drug, drugaričin brat ili otac, očuh, cak i otac. Takodje je “grooming” poznat način pridobijanja devojke radi korišćenja za trafiking. Na primer, današnji pimp nije stereotipan afrički Amerikanac sa dugim lancem, danas to može biti dečko koji  zadobija pažnju i afekciju sve dok ne odvoji i odstrani devojčicu mentalno, i posle i  fizički, od roditelja i njenih prijatelja. To čak moze biti i drugarica. Deca koja su target su obično povučena deca koja nemaju mnogo prijatelja.

Imate velikog udela u humantiarnim aktivnostima princeze Katarine Karađorđević?

– Njihova Veličanstva sam upoznala u Hjustonu, na dobrotvornoj večeri. Tada me je  princeza Katarina zamolila da joj budem pratnja na sastancima sa načelnicima nekoliko prestižnih bolnica u Hjustonu.

Od tada smo uspostavili saradnju e MD Anderson Cancer Centra u Hjustonu, a takodje i  Dana Farber Cancer Centra u Bostonu sa Kliničkim centrom u Srbiji. Uradili smo nekoliko programa sa razmenom lekara. Moja želja d apomognem je jaka zbog toga što su moja oba roditelja lečena od kancera.

Zatim me je Princeza zamolila da pomognem familiji Ognjanović i da budem njihov zastupnik za vreme Tijaninog lečenja u Hjustonu.

Radili smo dobrpotvorne večere i mnoge druge aktivnosti. Princeza Katarina čini mnogo zdrastvo Srbije i za poboljšanju tretmana za kancer dojke, ali i za decu u domovima. Ja se zaista divim njenoj energiji i strasti kojom se ona zalaže da pomogne. Nažalost, mislim da Srbi u Srbiji ne cene njen trud, koliko Srbi u Americi.

 Da li imate osećaj da danas nedostaje samilosti ljudima?

– Svakako. Pogotovu u novim generacijama koja se navikla na konstantan elektronski stimulus. Istraživanja pokazuju da su deca koja igraju video igrice (prosek dva i po sata dnevno) manje samilosna, manje strpljiva, manje poštovanja pokazuju i brže su iritirana.

 Kako vam Srbija izgleda sada?

– Srbija, sa svim svoim nedostacima i prednostima će uvek biti specijalna u mom srcu. Pogotovu moj rodni grad Beograd. Što sam starija, to me rodni grad sve više vuče. Najviše se mane vide u nestrprenju i nepoštovanju ljudi. Ponekad mi se čini da svi pričaju u glas. Niko nikog ne sluša. Svi viču kad se malo napiju. Puši se na sve strane. Nešto što u Americi obavljate jednim klikom na telefonu, u Srbiji može trajati danima. Kao na primer, plaćanje infostana. Morate da idete na dva mesta. Da izvadite ličnu kartu je proces od nekoliko dana. Itd. Sistem i birokratija bi mogli da se poboljšaju.

 Da li vaša deca govore srpski?

– Da, sa američkim akcentom. Moj muž je Amerikanac, ali je naučio da govori tečno srpski posle 5 meseci pošto smo se upoznali. Meni i mojima to mnogo znači, i zbog toga ga moja familija i prijatelji mnogo vole i poštuju. 

 Čemu se u Beogradu najviše obradujete?

–  Svake godine moj muž i dva sina provedemo u Beogradu barem mesec dana. Moji se sinovi najviše obraduju pekarama, pogotovu  „ Hleb i kifle”, palačinkama, burecima, ćevapima itd. Ja starim prijateljima, familiji, poznatim ulicama, specificnom mirisu, i šarmu starog grada.

Gvozdena

Vi ste „ gvozdena lejdi”. Objasnite nam šta je potrebno od sportskih

disciplina savladati da bi se postao Ironman?

 

Ironman = 17 sati triatelon, 226 km (4 km plivanja, 180 km voznje bicikla, i 42 km (maraton)). Kada sam se prijavila za moj prvi Ironman, nisam znala plivati, niti sam posedovala bicikl, a tek sam počela da trčim. Dala sam sebi 6 meseci da naučim sve tri discipline. Moji triatalon prijatelji su mislili da sam poludela. Kažu da novajliji treba dve, a najmanje godinu dana da se pripremi. Naučila sam da plivam gledajući YouTube kanal. Moj muž se smejao gledajući me kako gutam vodu učeći sebe da plivam. Govorio je da sam kao  ranjeni pelikan, koji pokušava da izadje iz vode u kojoj se davi. Strah od davljenja koji nosim iz detinjstva (zbog čeestih grčeva u nogama), sam morala da savladam meditacijom. Moj prvi Ironman bio je na ovorenoj vodi u okeanu sa talasima gde ljudi ne vide gde plivaju i cesto plivaju jedni preko drugih.

Trkački bicikl nisam kupila do 3 nedelje pred takmičenje. Moj komšija nije mogao da veruje kada sam ga zamolila da me nauči kako da upravljam “aero bars” i da se ne polomim na stop znaku. Najveća distanca koju sam prešla biciklom je 20 kilometara a trebalo je najmanje 120 km. Niko nije mogao da veruje ocima da sam ne samo istrajala moj prvi Ironman, nego zavrsila za 15 sati i 30 min. Pet meseci kaznije otrcala sam moj drugi Ironman. Tada sam naučila da vas do cilja vodi vaše srce. Vaš um je spreman da odustane pre vašeg tela.