Josip Komljenović, čovek koji je izmislio 13 frula

O smislio je i svojim rukama napravio trinaest instrumenata, pažljivo birajući za svaki od njih drvo iz kojeg će se roditi. Nastajali su tako žigafon, joškafon, pa jerkofon, nevenkafon, marijafon, dragicafon, anafon, androfon… sve bolji od boljeg. I svi su Josipu Komljenoviću, uličnom sviraču i izumitelju, dragi, ali jedan izgleda malo više.

To je tesla, jedini žičani instrument među svim duvačkim, koga je zbog posebnosti, nazvao po super posebnom Srbinu.

– Tesla mi je najdraži od svih koje sam napravio – kaže Josip Komljenović u razgovoru za naš časopis. – Zapravo tesla, pa žigafon. Oni su za mene nešto posebno, zbog emocija koje sam imao kada sam ih pravio i zbog zvukova koje proizvode.

Ali, svi su oni srpski instrumenti koje sam hteo da podarim svom narodu i time obogatim našu tradiciju.

Po kome ste davali nazive instrumentima?

– To su imena mojih najbližih i prijatelja. Žiga je bio moj deda, pa je žigafon, otac je Jerko i po njemu jerkofon, Marija mi je ćerka, ostali su prijatelji, poznanici i njima u čast dao sam imena mojim instrumentima.

Šta je to posebno kod frule (duvačkih instrumenata) što vas privlači?

– Privlače me svi instrumenti, sve zapravo što proizvodi zvuk. Zato volim i vetar koji podseća na ljudski dah. Frulu sam „otkrio“ 1977. godine kada sam odlučio da naučim da sviram na njoj. Od tada, frula i ja drugujemo i radujemo jedno drugo.

Da li svirate i dalje na ulici? Kako se osećate kada to radite?

– Na ulici sviram već 18 godina i to je moje radno mesto, posao kao i svaki drugi, samo što ga više volim nego recimo posao električara koji sam decenijama radio. Kao što neko ide na posao u kancelariju, tako ja ujutru, ne preterano rano, idem na Kalemegdan da zasviram u svoju frulu i obradujem ljude.

Kako ste počeli da svirate na ulici?

– Sasvim sam slučajno dobio poziv sa Kalemegdana da radim stare zanate i dok sam na otvorenom pokazivao kako se prave instrumenti i na njima svira, primetio sam da se oko mene okupilo mnoštvo ljudi koji su to posmatrali. Jedni su ostavljali novac i ja sam u tom trenutku shvatio da svaki čovek koji nešto zna da radi može od toga da živi. Tako sam došao i sutradan i sutradan i nakupilo se 18 godina dok trepneš.