Intervju – Stefan Unić, inovator
Voli svoj kraj i ne sanja o odlasku
Živim na selu i to je moja prednost, plus seoska deca imaju nešto što gradska deca nemaju toliko, a to je poštenje
Ovde vetar sve loše odnese
On ima 22 godine, student je Visoko tehničke mašinske škole u Trsteniku, Akademije strukovnih studija Kragujevac, ima nekoliko svojih izuma i ne pada mu na pamet da napušta Srbiju. Za sada, njegov Trstenik gde živi, za njega je najlepše mesto na svetu i ne bi ga menjao ni za šta.
– Želim da živim u lepoti mog kraja i zdravog vazduha, normalnih ljudi, da živim tamo gde sam odrastao – kaže Stefan Unić u razgovoru za Balkan City Magazine. – Ja živim na selu, u Stopanji, na periferiji opštine Trstenik, okružen sam Gledićkim planinama, Željinom, Kopaonikom i Jastrepcom. Ovde, kada vetar duva, sve loše odnese. Mislim da je selo u odnosu na grad mnogo bolje mesto za život. Stopanja je u srcu centralne Srbije na 12 km od Trstenika i 13 km od administrativnog centra Rasinskog okruga grada Kruševca, tako da je život u ovom mestu jako lep.
Baviš se inovacijama. Šta si osmislio?
– Bavio sam se orgonitima i orgonskom energijom. To su naprave koje štite od negativne energije i zračenja. Te orgonite je još pre sedamdeset godina pronašao i osmislio dr Vilhelm Rajh a mene su toliko interesovali da sam se posvetio njima i uradio jedan projekat na tu temu. O tome sam čuo i da je to pseudonauka, netačne informacije i druge razne gluposti. Ali, nije baš tako. Došao sam do jako puno informacija, rešenja i ideja za dalje. „Personalizovani orgonit“ je moj prvi projekat na koji sam itekako ponosan. Upravo za taj projekat sam dobio ogromni broj nagrada i priznanja koji su mi bile satisfakcija za dalji rad i istraživanje. Ja sam osmislio da svako može da bira bilo koji oblik, njihov sastav i kvarc kristala. Jer tim uparivanjem dobija se odredjeno svojstvo. Ja sam postojeće orgonite izmenio za 50 posto i oni bukvalno predstavljalju inovaciju.
Kako nas štiti orgobnit od zračenja?
– On smanjuje zračenje a to se najbolje vidi merenjem. Merio sam kako orgoniti smanjuju elektromagneto zračenje koje dolazi od telefona, televizora i ostalih uredjaja koje imamo u našem domu. Ta energija se može ublažiti, ali ne i potpuno eliminisati. A ta energija se meri uredjajima koji su za to namenjeni i svako može kupiti te uredjaje i izmeriti lično i uveriti se. U pitanju su uredjaji za merenje elektromagnetnog zračenja.
Imaš projekat zaštite vode? Šta on podrazumeva?
– Ekološki projekat koji sam osmislio služi za prečišćavanje zagadjene vode. U pitanju su magistralni filteri koji se montiraju na dovod vode i omogućavaju pročišćavanje vode za čitavo domaćinstvo. Sastav filtera je poseban i razlikuje se od filtera koji su sada prisutni na tržištu. Za ove filtere je napravljenja projektno-tehnička dokumentacija, čekaju se dozvole kako bi se dalje nastavilo sa njihovim radom i plasiranjem na tržište, a to bi trebalo biti 2022. godine.
Da li u tvojom kraju ima još mladih pronalazača? Jeste se udružili? Pomažete jedni drugima?
– Nažalost, nema toliko mladih pronalazača u Srbiji sa kojima bih mogao da se udružim. Ja poznajem više inovatora i pronalazača iz Evrope, nego iz naše zemlje. Srpske mladiće nauka ne interesuje, oni su svoje živote posvetili nečim drugim da se bave. Ipak, za nauku treba čvrsta volja, jer prepreka je puno, a uspeh se ne meri onim čime ste i šta postigli, već prepreka koje ste na tom putu do uspeha sklonili. Današnja omladina svoje slobodno vreme provodi surfujući po društvenim mrežama, a ne čita i ne edukuje se. Moji uzori su bili ljudi koji su nešto uradili u životu i ostavili neki trag.
Da li možeš da živiš od inovacija?
– Ne mogu da živim od nauke, radim nešto vezano za mašinstvo.
Koja je osobina, po tebi, najlepša kod čoveka?
– Najlepše osobina kod čoveka je kada je vredan, strpljiv i ljubazan. Ja se nikada nisam javno iznervirao, jer na taj način negativno utičem i na ljude koji prate moj rad. Uvek sam se trudio da mi javni nastupi budu što bolji, prijatniji i uvek sam se trudio da budem fleksibilan. Tako da sve su osobine za čoveka jako važne, a važno je i kakav je čovek.
Šta misliš da je najvažnije što si do sada naučio o životu?
– Naučio sam da ne mogu svi da te vole, ima i onih koji te kritikuju. Ja živim na selu, radim seoske poslove i nikada se ničega nisam stideo, već to s ponosom ističem. Seoska deca imaju nešto što gradska deca nemaju toliko, a to je poštenje, ne samo prema starijim licim, već prema svima. Ja sam od malih nogu bio učen da budem pošten i iskren. Kada upoznam čoveka, primetim i njegove dobre i loše osobine, loše odmah eliminišem, a dobre probam da zadržim.
Koja je najružnija?
– Mislim, kada je osoba sklona konfilktima i kritikuje svaku grešku i traži dlaku u jajetu. Takva osobina kod čoveka je veliki problem, i imao sam priliku puno puta da upoznam takve ljude, ali sa njima nisam mogao da sklopim nikako prijateljstvo. Menjati sebe je najlepša osobina koju čovek može da poseduje, a najružnija je definitvno osoba sklona konfliktima.
Dijana Dimitrovska