Intervju – prof. Dejan Raković

U vreme kada je Dejan Raković studirao i bio najbolji diplomac svoje generacije, sedamdesetih, Elektrotehnički fakultet u Beogradu bio je svetski poznat. Rasadnik doktora, profesora, inženjera, stručnjaka različitih oblasti. Ništa manje ugledan nije bio ni u vreme kada je prof. Dejan Raković  predavao. Držao se odlično do „Bolonje“. A onda je novo vreme i njega počelo da – grize.

– Posle Bolonjske reforme je nešto spušten kriterijum ocenjivanja – kaže prof. Dejan Raković u razgovoru za Balkan City Magazine .- To je glavna razlika između ETF-a nekada i danas. Ali je ostalo nepromenjeno stanje da je poznat po odličnim studentima.

Da li Elektrotehnički fakultet u Beogradu ima i danas ugled u svetu kao što ga je imao nekada?

– Mislim da je zadržao i danas visoki ugled u svetu.

Bili ste dugogodišnji profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Da li vam nedostaje profesura i rad sa studentima?

– Pomalo mi nedostaje, mada sam zadržao donekle svoje naučne i pedagoške aktivnosti i posle odlaska u penziju. Nekoliko godina posle odlaska u penziju držao sam nastavu i napisao koautorski dva užbenika iz oblasti biofizike i materijala za Odsek forenzike Kriminalističko policijskog univerziteta u Beogradu. Takođe sam držao više edukativnih predavanja iz kvantno-informacione medicine na nekoliko postdiplomskih usmerenja u Beogradu (ECPD, Quanttes, SUIM), kao i više javnih predavanja na temu psihosomatike, svesti i kreativnosti. Učestvovao sam i u organizaciji nekoliko međunarodnih naučnih konferencija iz oblasti materijala (YUCOMAT), govora i jezika (Speech & Language), i prenatalne psihologije (Whole-Self Prebirth Psychology), sa objavljenim radovima u nekoliko pratećih pulikacija. 

Da li se kao profesor sećate svojih najboljih đaka, kao što se đaci sećaju svojih profesora, i da li su oni uspeli u nauci posle završetka studija?

– Naravno da se sećam svojih najboljih đaka, koji su uspeli u nauci posle završetka studija. Recimo, moj bivši asistent Zoran Ristovski ostvario je veoma uspešnu međunarodnu profesorsku karijeru iz oblasti ekoloških nauka na Queensland University of Technology u Brizbejnu (Australija), dok je moj bivši doktorant Stevo Jaćimovski ostvario veoma uspešnu profesorsku karijeru iz oblasti forenzičkih nauka na Kriminalističko policijskom univerzitetu u Beogradu. A više mojih doktoranata iz oblasti novih materijala je ostvarilo veoma uspešne naučne karijere u domaćim naučnim institutima: Miroslav Dramićanin, Slobodanka Galović, Biljana Todorović Marković (Institut Vinča, Beograd), Radmila Kostić, Mirjana Grujić-Brojčin, Maja Romčević (Institut za fiziku, Beograd). Da pomenem samo neke, sa kojima sam direktno sarađivao.

Da li je pravilo da najbolji nešto postignu?

– Postoji neko pravilo. Uglavnom najbolji na osnovnim studijama i potom na doktorskim studijama uspevaju da naprave i zapažene naučne karijere, bilo u zemlji, bilo u inostranstvu. 

Da li umete da prepoznate talenat kod mladih?

– Pravi talenat se lako prepoznaje, jer ga odlikuje kreativnost i samostalnost u rešavanju problema.

Da li se današnji diplomci opredeljuju više za naučni rad ili traže egzistenciju u drugim praktičnim poslovima?

– Delimično se opredeljuju za naučni rad bilo ovde ili u svetu, ali većina svakako traži egzistenciju u drugim praktičnim poslovima ovde ili u svetu.

Da li vas boli što većina diplomaca napusti Srbiju?

– Naravno da me boli, ali mi je satisfakcija da im znanje sa završenih studija u Srbiji daje odličnu osnovu da naprave uspešne karijere u svetu.

Sve se menja, pa i školstvo. Kako vam obrazovanje izgleda danas?

– Obrazovanje se nužno menja sa razvojem internet tehnologija, ali sve će ipak i dalje zavisiti od kreativnosti nastavnika i u tim novim uslovima.

Sve je više privatnih fakulteta, da li postoji kod nas i elektrotehnički privatni?

– Da, postoje i privatni fakulteti sa pojedinim elektrotehničkim i informatičkim usmerenjima, od kojih su neki na sasvim solidnom nivou.

Posmatrajući Beograd, deluje kao da naša tehnička inteligencija, koje nesumnjivo ima, ne nudi praktična rešenja za našu svakodnevicu? Ili se mnogo ne pita?

– To zavisi pre svega od finansiranja takvih potencijalnih projekata, kakvi su svojevremeno postojali za veoma razvijenu domaću namensku industriju, iza kojih je pre 1990-tih godina stajala razvijena JNA. Trenutno takvih projekata nema ali postoje inicijative da se stvari poprave.

Da li je moguće da postoje dobri izumi koji nikada ne ugledaju svetlost dana?

– Toga uvek ima i kod nas i u svetu. Smatra se da ako 10 odsto finansiranih projekata nađe svoju primenu,  da je investiranje u istraživanje bilo isplativo.

Da li verujete da će za Srbiju doći bolje vreme?

– Naravno, posle kiše dolazi sunce. Naši ljudi su veoma inteligentni i preduzimljivi, čim se nađu u pozitivnom okruženju. Voleo bih i da je naša veoma uspešna naučna dijaspora aktivnije povezana sa domaćom naukom. 

Šta volite da zamišljate najbolje za svoju zemlju?

– Povratak starih dobrih vremena, da svi složno rade za dobrobit svoga naroda i svoje zemlje. Ali i povratak pravim duhovnim vrednostima.

Svet se menja. Kako vi vidite i osećate tu  promenu?

-Svet se, nažalost, ne menja u pravom smeru, gde je dobrobit svih ljudi u prvom planu. Mislim da je svetu neophodan povratak pravim duhovnim vrednostima. Jer se i dalje proizvode krize i ratovi koji donose profit samo njihovim obezduhovljenim kreatorima.

Bavili ste se naukom i alternativom, idealan spoj, reklo bi se. Da li ste nešto od onoga što ste teoretski znali uspeli i da dokažete ili da proverite?

– Da, uspeli smo da dokažemo da molitva daje osećaj povezanosti. Lično, najviše verujem u molitve, kao najholističkiji pristup koji može ukloniti i trans-generacijski sve energetske blokade u energetsko-informacionom sistemu nas i našeg transpersonalnog okruženja. Ostale pobrojane metode uglavnom najčešće imaju privremeni karakter uklanjanja energetskih blokada u našem lokalnom energetsko-informacionom sistemu. Koristim molitve : Isusova isihastička, Bruno Grening, Hooponopono. Kada se povežete imaćete osećaj toplote ili trnjenja u dlanovima..

Da li čovek može da bude srećan ako nije duhovan?

– Mislim da ne može, jer ne odrađuje svoj osnovni duhovni zadatak – povratak Božanskom praizvoru. Svepokajnička i svepraštajuća trans-generacijska molitva jeste prava prečica do Božanskog praizvora.

Dijana Dimitrovska