Intervju – Jelena Erdeljan, profesorka istorije umetnosti

Kada profesorki Jeleni Erdeljan dođu prijatelji ili kolege iz inostranstva, ona ih prvo odvede u Narodni muzej Srbije. Ta riznica prošlosti u kojoj su složeni fragmenti naše istorije, delići, delovi, katkada i čitave epohe, rečito će kazivati ko smo. Tu na licu mesta mogu da slažu mozaike srpske i evropske prošlosti.

• Mogu da vide sve one slojeve različitih kulturnih epoha – od skulptura iz Lepenskog Vira, preko kameje iz Kusatka, prstena kralja Stefana Prvovenčanog, fragmenata živopisa i skulpture srednjovekovnih crkava, do ikonopisa, svakako i najstarije sačuvane srpske rukopisne knjige – Miroslavljevog jevanđelja, do barokne grafike, te slikarstva Konstantina Danila, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović i Mila Milunovića, na primer – kaže Jelena Erdeljan, profesorka istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Koliko umetnost može da govori o jednoj epohi?

• Umetnost tj. vizuelna kultura jedne epohe prvorazredni je izvor za poznavanje svih aspekata života pojedinca i društva jednog vremena.

Ako bi se gledalo područje današnje Srbije kroz umetnost, koja je epoha bila najdarežljiva?

• Kulturno blago Srbije je ogromno. Na teritoriji Srbije nastale su i trajale kulture praistorije poput onih Lepenskog Vira i Vinče. Na teritoriji Srbije rođeno je čak 17 rimskih imperatora, tu su nastali važni urbani centri i carski kompleksi rimskog sveta, Sirmium, Singidunum, Viminacium, Felix Romuliana, Iustiniana Prima. Srpska srednjovekovna kultura ostavila je neke od svojih najsjajnijih svedočanstava upravo na tlu Srbije, među kojima su i spomenici svetske baštine pod zaštitom UNESKA poput Studenice, Starog Rasa sa Sopoćanima, Dečani i drugi. Podjednako je značajno i nasleđe epohe osmanske vlasti, džamije Novog Pazara, utvrđenja u Nišu i Beogradu, ali i crkve i manastiri iz vremena obnovljene Pećke patrijaršije. Barokna umetnost na severu zemlje, Sremski Karlovci, a zatim i umetnost epohe obnove srpske državnosti i sve što čini kulturno nasleđe Srbije do današnjih dana dragoceno je i važno ne samo u lokalnim okvirima.

Koja vam se tri svetska umetnička predmeta lično najviše dopadaju?

• Pojam predmet je možda pomalo ograničavajući, moguće da je bolje da govorim o umetničkim delima za koja sam i lično vezana, ne samo zato što sam profesor istorije umetnosti i istraživač koji se bavi vizuelnom kulturom uglavnom predmodernog doba. Svaki izbor je, takođe, i stvar trenutka, pa čak i stvar „uzrasta“. Da ste me pitali pre neku deceniju, izvesno da bi se moj izbor u ponečemu razlikovao. Danas moj odgovor glasi – Madone Đovanija Belinija, Odaliske Fransoa Bušea, slike enterijera Anrija Matisa.

Koja vam se tri umetnička predmeta ( freske, arhitektura, sliakrstvo, vajarstvo, kamena plastika…) iz kulture sa našeg podneblja najviše dopada?

• Ne mogu reći da mi se ono što nije ušlo u ovaj izbor manje ili uopšte ne “dopada”. Budući da sam nedavno pisala o manastiru Banjska, grobnoj crkvi kralja Milutina, a da trenutno pišem knjigu o mauzoleju cara Dušana, manastiru Svetih Arhanđela kod Prizrena, moj odgovor se oslanja na reči slavnog Karlovačkog rodoslova. Prizrenske crkve patos, dečanska crkva i pećka priprat, banjsko zlato i resavsko pisanije ne obretaet se nigdeže!

Kako je zapravo nastala kovanica „mračan srednji vek“?

• Nastao je u Firenci u vreme Medičijevih. Skovao ga je Đorđo Vazari kako bi na taj način posebno podvukao uspeh Firence i moć Medičijevih čije je doba doživljavano kao zlatno doba, poput samih zenita klasične antike, te je bilo potrebno suprotstaviti ga “mračnom dobu” koje mu je istorijski prethodilo. U tom kontekstu jasna je pozadina kao i značenje tog izraza u jednom sasvim određenom političkom i kulturnom kontekstu. Problem je, međutim, što se “mračni srednji vek” koristi gotovo uvek bez ikakvog znanja o ovom kontekstu a kao odrednica koja sobom nosi nešto zastrašujuće i veoma negativno. Razdoblje nazvano srednjim vekom, uglavnom istorijskom periodizacijom određeno kao vreme između pozne antike i sredine tj. kraja 15. veka (1453. godina pada Carigrada tj. 1492. godina Kolumbovog putovanja u potrazi za Indijom). Kad sasvim slobodno i kolokvijalno kažu “mračni srednji vek” ljudi obično misle na ratove, epidemije, verske sukobe, jak uticaj religije i crkve što se u evropskoj kulturi, od vremena prosvetiteljstva, smatra nazadnim i negativnim. Ovakvo uopštavanje, razume se, ne odgovara niti se oslanja na kontekstualizovano razumevanje istorijskih događaja i procesa u društvu. Kao da druge, nama vremenski daleko bliže epohe, nisu u podjednakoj meri bile mračne. Retko ko se danas poziva na značaj obrazovanja i ima na umu, na primer, da je univerzitet, onakav kakav danas znamo, nastao upravo u “mračnom srednjem veku”.

Šta kazuju srednjovekovni nadgrobni spomenici , šta od njih možemo da saznamo?

• Srednjovekovni nadgrobni spomenici, naročito oni koji su pripadali sferi popularne kulture srednjeg veka, a poznati su široj javnosti pod jednim zajedničkim imenom – “stećci”, govore nam o onim običnim ljudima, često iz ruralnih sredina, koji možda nisu ostavili druga, niti pisana svedočanstva o svom postojanju. Govore o njihovim verovanjima, o njihovoj hrišćanskoj veri spojenoj sa starim još predhrišćanskim verovanjima vezanim za kult predaka, o životu i trajanju više nego o odlasku i nestajanju.

Da li je običan čovek u srednjem veku imao dodira sa umetnošću?

• Da, svakako. Svet svakog čoveka svake epohe, pa tako i srednjeg veka, oblikovan je i oblikovao je ono što se naziva vizuelnom kulturom – što je daleko širi pojam od onoga što, zapravo istorijski gledano, tek od skoro nazivamo “umetnošću” a sobom nosi jedan elitistički prizvuk i ideju da “umetnost” pripada isključivo privilegovanima i elitama.

Čemu još, osim istorije umetnosti, učite vaše studente?

• Istorija umetnosti je, kao humanistička disciplina, sama po sebi kompleksna i podrazumeva oslanjanje na druge humanističke discipline društvenih nauka. Najvažnije je, uz sve to, kod studenata razvijati i podsticati sposobnost samostalnog istraživanja i kritičkog mišljenja. Dati im slobodu koje nema bez odgovornosti.

Kakav ugled u svetu ima srpska srednjovekovna umetnost?

• O srpskoj srednjovekovnoj umetnosti uči se i govori, ona je predmet istraživanja na svim velikim svetskim univerzitetima – od Beča, Atine, Pariza, Minhena, Oksforda do Petrograda, Moskve i Prinstona.

Da možete da vratite neki uništeni spomenik kulture u svetu, koji bi to bio?

• Aleksandrijska biblioteka.

Dijana Dimitrovska