Intervju – Istok Pavlović, digitalni marketar i internet strateg

Ako se bavite poslom preko mreže, ne morate da idete iz Srbije da biste radili i zaradili. Možete da živite u Srbiji a da radite za Amerikance, recimo. Istok Pavlović, stručnjak za digitalni marketing iz Beograda, predavač na fakultetu Singidunum u Beogradu i online školi, PR kompanije Frame iz Silicijumske doline u San Francisku i internet strateg za neke od najpoznatijih domaćih brendova, živi je dokaz za to.

– Zapravo – kaže u razgovoru za Balkan city magazin – sve što radim je za zapad, za američko tržište.

Koji su to poslovi koji iz Srbije mogu da se rade za strance?

– Bezbroj je poslova koji mogu da se rade preko mreže. To su poslovi frilensera, obrada fotografija, bilo koji digitalni sadržaji… Ono što većina ovde ne kapira to je da nisu poslovi na mreži samo za programere. Ja znam puno ljudi koji baš tako rade. I ja sam uključen u dva takva biznisa.

Šta je potrebno da biste uspeli u biznisu u globalnom svetu?

– Ključna stvar je poznavanje engleskog jezika. Isto tako ključna stvar je biti u toku sa popularnom kulturom u zapadnom svetu.  Meni je najaviše pomoglo u razvoju globalnog biznisa ne toliko znanje jezika već gledanje serija i filmova na Netflix-u i HBO-u, čitanje stranih časopisa, shvatanje popularne kulture. To je bitno da bismo razumeli fraze, fore, fazone, kulturološke reference u govoru jer jedino tako možemo da budemo u toku sa  vremenoma. Istovremeno je bitno da se diskonektuju sa dešavanja u Srbiji. Ja ne gledam šta je rekao Vučić, Đilas, maksimalno to ignorišem i fokusiram se na zapadno tržište jer hoću da mi mozak bude tamo gde mi je posao.

Kada gledate svoje poteze unazad, da li vidite potez koji je bio preloman za vašu karijeru?

– To je potez kada sam odlučio da se bavim digitalnim marketingom na globalnom tržištu, ne na domaćem. Kada sam shvatio da može da se radi iz Srbije, za mene je to bilo ključno. Poznajem na stotine ljudi koji odavde imaju online biznis i kupci nisu iz Srbije. Tako ne zavisite od gluposti ovde.

Digitalni marketing je duboko uhvatio korene i u Srbiji a, opet, caruju prizemne i veoma loše reklame?

– To je zato što ljudi nisu školovani za te stvari nego rade priučeno. Ne znaju. Ja sam pre par godina, sa Ivanom Bildom napravio kurs digitalnog marketinga kroz koji je prošlo i prolazi hiljade i hiljade ljudi. Ljudi zamišljaju da je marketing zapravo reklama iz doba socijalizma. Mi ih podučavamo da rade svetski.

Da li je tako nepismeno i prizemno i na globalnom digitalnom planu?

– Jeste. To je stoga što svako može da postavi reklamu za 5 dolara na fejsbuku i instragramu.

Da li je SEO stvarno imperativ? Da li će se ono što je sada dobro optimizovano prikazivati među prvima na strani pretraživača i za 20 godina?

– Nijer imperativ. SEO (Search Engine Optimization), to je samo jedna stavka marketinga. Ima firmi kojima SEO nije uopšte potreban. Firme koje imaju jak brend, recimo, njima ne treba SEO. Rijani ne treba SEO. To se radi tamo gde ne pomaže brend i PR.

Kako vi znate da će nešto biti trend: da li je to vaša dobra procena ili kako Google kaže?

– Može da se gleda Google trend, ali treba znati šta tražiti. Trendovi se najviše primećuju ako se prate instagram i trend seteri. Treba naći profile koji su kuratori sadržaja i koji će prvi postaviti nove trendove na svoj fid. Tako ćemo polako da kapiramo.

Da li mislite da će baš internet pomoći narodima da ga mangupi ne pokore i pretvore u totalne robove koji će da rade za njih?

– Internet je pomogao ljudam da imaju neku slobodu, da rade sa bilo kog mesta, da nemaju glupe poslove, da budu u mogućnosti da promene posao, da istražuju… u tom smislu dao nam je slobodu.

Kako vašim prijateljima u inostranstvu izgleda Srbija?

– Zavisi. Nisu svi istog stava. Neko hejtuje, neko želi da se vrati, nema pravila… Ima raznih. Ljudi kad odu dobiju drugačiju perspektivu. Shvate da je svet mnogo veći od ove naše Srbijice i od nekog Vučića. Ovde je problem što ne primaju dovoljno informacija o stvarima van Srbije. Malo prate vesti iz sveta. Ne zanima ih i to je velika greška.

Zašto print gubi bitku sa digitalnim izdanjima?

– Radi se  samo o tome da je besplatni internet u prvo vreme zamalo sve potamanio. Imali smo knjiga i novina koje smo plaćali i odjednom sada se pojavljuje isto to na iternetu – samo besplatno! Pa, normalno da su svi  pohrlili na besplatno i da su time ugrozili sve što je štampano.

Zašto ima toliko žutih medija?

– Igrom slučaja se desilo da je sve na netu bilo besplatno, i to je dovelo do toga da su mediji na internetu morali da žive od reklama. To je vodilo dalje da moraju da imaju više klikova i pregleda, i to konačno dovodi  do trenda klik bejt (clickbait) naslova koji otvaraju znatiželju i svojevrsna su prevara i, konačno, do žutog novinarstva.

Zašto se to ne ispravlja?

– To sada dolazi polako na svoje. Svi ozbiljniji mediji, The New Jork Times, The Guardian, The Wall Street Journal i drugi mediji s kredibilitetom, počeli su da navikavaju ljude da mora da se plaća online. Mislim da je glavni problem u tom plaćanju za novine. Kad bude normalno da platite ako hoćete da čitate digitalne novine, sve će biti opet u redu. Nije isto ako na netu tražite vest o nekom zemljotresu koji se dogodio i ako hoćete da pročitate neki autorski članak.

Za informaciju o zemljotresu, ja ću otići tamo gde je besplatno. Za običnu informaciju ima smisla da je besplatna. Ali za autorske tekstove, analize, istraživačke tekstove, kolumne, reportaže, intervjue – postoji značajna razlika i ljudi će želeti da plaćaju za taj brend.

N. Đorđević