Intervju – Andrej Maričić
Andrej Maričić, istraživač zaljubljen u putovanja
Sreća je svuda u nekom obliku
Ništa nije sve belo niti crno, volim da sam stalno između, u toj sivoj zoni i da istražujem sve
Hodao je užarenim pustinjskim peskom, udisao oštar vazduh najviših planinskih masiva na svetu, spavao u džungli strahujući od napada tigra i – nije se umorio. Andrej Maričić, naš istraživač i autor putopisa „Bez granica sa Andrejem“ poznat i po tome što je pobedio u prvoj sezoni „Survivor Serbia“, zaljubio se u putovanja za sva vremena. Obuzima ga to nepoznato i vuče nezaustavljivom silom napred, u nova mesta, u susret novim ljudima i novim saznanjima. I uvek, pred novo putovanje savlada ga isto osećanje.
- To osećanje je uzbuđenje zbog svih nepoznatih stvari koje me čekaju tamo negde – kaže Andrej Maričić u razgovoru za naš časopis. – To uzbuđenje me pokreće da idem uvek napred u nepoznato i neistraženo, jer znam da ću svaki put morati da primenjujem neka ranije stečena iskustva kako bih se snašao.
Kakvo lično bogatstvo čovek zadobije upoznajući nove kulture, ljude i narode?
- Iskustvo koje čovek nije ni svestan dok ne počne da ga doživljava, pre svega živi, jer samo kroz život sa lokalnim stanovništvom stvara se kompletna slika o bilo kojoj zemlji. Za mene lično, najbogatiji je onaj čovek koji je upoznao razne kulture, ljude i narode.
Da li pamtiš svako putovanje, koliko ih je bilo?
- Pamtim momente koje su mi se urezali u memoriju, bilo dobri ili loši. Bilo je dosta toga, snimao sam gotovo na svakom kontinetu u više od 20 zemalja, a u neke sam se vraćao po nekoliko puta, tako da tu ima dosta materijala. Do sada 250 epizoda, ali, uglavnom, sećam se svake jer u celom tom procesu pripreme, snimanja i montaže do finalne epizode, radim lično sve, pa je teško zaboraviti nešto što si pripremao, snimao i montirao.
Obišao si toliko mesta, upoznao najrazličitije ljude, njihove običaje i verovanja, da li sada više razumeš ljude?
- Ljude je teško razumeti za najbanalnije stvari. Ima nešto u nama što je neobjašnjivo i nelogično, ali isto tako imamo i divne strane. Obe strane su predmet mog interesovanja na snimanjima jer nikad nije sve belo niti crno, volim da sam stalno između, u toj sivoj zoni i da istražujem sve.
Šta spaja sve te različite narode? Šta ih razdvaja?
- Kada pričamo o zajednicama kojima se najviše bavim, a to su plemenske, njima je zajedničko da poštuju porodicu i štite je po svaku cenu. Nema ništa važnije od toga. Razdor nastaje kada osete momenat za „boljim životom“ koji im nudi ta civilizacija, ne shvatajući da je to zapravo početak njihovog kraja, jer će za civilizaciju oni uvek biti neko tamo primitivno pleme. Nažalost, to kasno shvate.
Da li si negde sreo srećne ljude? I ko su po tebi srećni ljudi?
- Sreća je svuda, samo je pitanje u kom obliku. Viđao sam toliko osmeha i sreće ali to nije bila prava slika. Iza tih osmeha krio se težak život i borba za golo preživljavanje, ali katkada je taj osmeh bio jedino svetlo u njihovim životima, koji je zaspravo prikrivao bol i tugu. S druge strane, moj život sa plemenom Mentavaj je nešto najbolje što mi se do sada dogodilo na snimanjima, jer nas je sudbina spojila posebnom niti i to je definitivno pleme sa kojim sam se osećao posebno.
Da li je moderna tehnologija i moderna misao doprla baš svuda gde si bio?
- Ne baš svuda, ali polako ulazi, „gazi“ kao noga civilizacije, nažalost. Ne možemo danas otići u bilo koje pleme u svetu a da ne vidimo neki kontakt sa civilizacijom u bilo kom obliku, pa makar to bila i garderoba iz donacija UN-a. Naravno, daleko su od tehnologija i ostalog što je nama dostupno, ali u narednim decenijama biće toga sve više i među njima.
Da li ljudi znaju za Srbiju?
- Ja se svuda trudim da objasnim odakle sam. Ja idem po džunglama i zabitima gde lokalno stanovništvo ne zna ni za najbliži grad u svojoj zemlji, a kamoli za nešto drugo hiljadama kilometara daleko, ali i kada sam pričao sa ljudima iz civilizacije retko ko je znao, uglavnom mešaju sa Sibirom i Rusijom. Mislim da sam do sada više od 1000 puta objašnjavao gde je Srbija, i to je nešto.
Šta si konkretno naučio od drugih kultura?
- Bez obzira kojoj kulturi pripadao, najvažnije je da budeš dobar čovek, živiš svoj život na način kakav želiš i pre svega da se na tom putu osećaš srećno i ispunjeno.
Dijana Dimitrovska