Dr Branimir Nestorović – Revolucije dižu gladni

Doktor Branimir Nestorović govori i onda kada svi zaćute. Kao luča u mraku, osvetljava put. On se ne boji da kaže šta misli, pa makar bio sam protiv svih – ako ga već pitaju. A pitaju ga. Ali, zašto on ima hrabrosti da govori glasno ono što misli, a drugi nemaju?

– Moguće da je to zato što sam takva ličnost i što mi je redosled životno važnih stvari takav – kaže prof. dr Branimir Nestorović u razgovoru za Balkan city magazine. – Takođe, slobodan sam u finansijskom smislu, ne zavisim ni od koga, imam odličnu penziju. Novac mi nije prioritet. Takođe, nemam ambicija, ni političkih ni materijalističkih. Postigao sam skoro sve što se može postići u karijeri i ja sam kompletan čovek koji misli i ima odgovornost prema novim generaicjama da kaže ono što misli. Mislim da sam u dobu kada sam uglavnom nezavistan od sistema. Na kraju, mislim da je moj horoskopski znak (strelac) odgovoran za potrebu da budem pobunjenik van sistema. Nekad su pobunjenci bili heroji kao što je bio Če Gevara, a danas se smatraju neprilagođenima. Tako da sam ja danas neprilagođena osoba.

Zašto se ljudi boje da iznesu svoje mišljenje koje nije kao kod većine?
– Sistem je snažno obgrlio svakog građanina i ljudi se boje da izađu iz njega jer nema političke korektnosti, pravde i zakona koji bi bili na njegovoj strani. Jednostavno rečeno, uništena je sloboda govora. A nju je uništio strah od posledica. Zato ljudi ne iskoračuju izvan sistema.

O vama su podeljena mišljenja ljudi?
– Meni je uvek važno šta misle o meni drage osobe. Njih saslušam pa iako je kritika, prija mi. A ostali se povijaju kao trava na vetru i ne brinem mnogo šta će reći.

Šta mslite da je najveći problem u psihologiji takvih ljudi?
– Mislim da oni imaju strahovitu autocenzuru, ljudi kada počnu da govore, ramišljaju da li će se to svideti poslodavcu, ljudima na vlasti, nekim grupama u društvu.Zato takva razmišljanja nisu vredna.

Satisfakcija za hrabrost mora da postoji?
– Sigurno da postoji. Ja se lično držim Kantovog katerogičkog imperativa, moraš da radiš stvari koje smatraš ispravnim (čak i ako objektivno možda nisu), bez obzira na većinski stav i posledice. Ponekad sam se sam pitao, dok nisam obezbedio porodicu, da li je odgovorno prema njima da uvek štrčim. Ali, čovek ne može protiv sebe.
Izuzetan je osećaj da si uradio pravu stvar, a to nije malo.

Da li vas nervira što u našem društvu ćute intelektualci, akademici, javne ličnosti?
– Oni su uvek kalkulisali jer imaju šta da izgube. Revolucije nastaju zbog gladi, borbe za koru hleba, a ne kao posledica neke intelektualne koncepcije. Gladnih je sve više. Uz sve to,intelektualci su često starije osobe, a hrabrost nije odlika starosti.
Takođe, nikada u istoriji se nije dogodilo da su intelektualci pokrenuli promene u društvu. Oni su suviše izolovani u svojim visokim sferama, kao kod Heseove “Igre staklenih perli”.

Da li je danas najteže biti pošten?
– Uvek je bilo teško biti čestit i pošten, sem ako ste monah u manastiru. U današnjem svetu u kome ima mnogo isprepletanih političkih, finansijskih i ko zna kakvih uticaja, mislim da je skoro nemoguće biti pošten do daske. Osim toga, sadašnji kapitalizam je učinio ljude potpuno zavisnim od novca. Kako kaže Vedrana Rudan “samo jedna plaća nas deli od siromaštva”. Zavisnost od sistema sputava hrabrost, a hrabrost je preduslov za istinu.

Čovek je u svetu današnjih moćnika izgleda manji nego ikada?
– Velike tehnološke kompanije su cenzurisale Trampa, a zamislite tek običan svet. Isti ljudi su vlasnici medija i famaceutskih kompanija, a predsednici država su često samo njihovi zaposleni. Cenzura nikada nije bila tako izražena, pa je moguće da Nobelovci budu tretirani kao prevaranti ili šarlatani.

Alternativna i integrativna medicina postaju sve popularnije?
– Više od polovine ljudi sa teškim bolestima leči se alternativnim medicinskim procedurama, i ona je sve popularnija. Kada prođe ova kriza siguran sam da će biti mnogo više ljudi koji traže alternativne metode lečenja.

Da li se se bojite da ćete ostati sami protiv sistema?
– Ne, ne bojim se. Znam da je ljudska narav neslavno varljiva. Uvek kada staneš na drugu stranu, gde duvaju vetrovi i šiba kiša, uvek si sam. Sam koračam od početka.

N. Đorđević