Ekskluzivni intervju – Predrag Antonijević, reditelj filma „Dara iz Jasenovca“

„Dara iz Jasenovca“ nije ni srpska propaganda niti je antihrvatski film. To je istorijska čitanka. Jeziva, mučna, bolna. Ali istinita. Njoj ne treba opis. Samo jedna reč: Jasenovac.

Ovo filmsko ostvarenje reditelja Predraga Antonijevića po scenariju Nataše Drakulić, koji je probio sve rekorde gledanosti pošto je prikazan na srpskoj nacionalnoj televiziji, prikaz je jednog strašnog doba, strašnih ljudi i strašnih sudbina.

– Film je istinita priča koju niko do sada filmski nije hteo, ni smeo da ispriča – kaže za Balkan City Magazine, Predrag Antonijević, reditelj filma. –  Ja sam prelomio i odlučio da snimim film. Imali smo scenario, glumce, distributera, država je stala uz nas i kockice su se sklopile. Smatrao sam da je tišina trajala strašno dugo i da je vreme da se o tome progovori.

Zašto se niko nije usudio da snima film i dira u tu temu?

– Zato što su Srbi sami sebi najveći neprijatelji. I kratkog pamćenja. Govorilo se da je komunizam bio kriv za ćutanje. Ali, Tita više nema 40 godina!? A od najstrašnijeg događaja koji se odigrao na našem Balkanu, a to je logor smrti Jasenovac, prošlo je bezmalo 80 godina! Ko je sprečavao sve prethodne vlade i rukovodstva da urade bar jedan ovakav projekat? Niko.

Da li je  tema, teška do neba, bila razlog ćutanja?

–  I ako jeste, onda je to pogrešno. Sve što se sakriva kad-tad kao vulkan eksplodira. Ne sme se ćutati o ovakvim stvarima. Treba ispričati šta se dogodilo. Da se ne zaboravi i ne ponovi. Mi smo ovu jezivu sagu ispričali gotovo verodostojno. Trudili smo se da  sve bude potkrepljeno svedočenjima i istorijskim činjenicama jer smo znali da će izazvati velike reakcije, posebno Hrvata. Zato smo ga čak i ublažili.

Da li ste očekivali baš ovakve i ovolike reakcije?

– Iskreno jesam, ali sam mislio da će reakcije biti  jače kod nas nego u svetu. Dogodilo se da je u svetu odjeknuo kao  bomba.

Uprkos tome što je  izašao iz trke za Zlatni globus i za Oskara o njemu se priča?

– I to je čudna, da ne kažem nameštena stvar. Film je počeo da se prikazuje u američkim bioskopima 5. februara a pre toga se pojavio članak u časopisu „Varajeti“ u kome je okarakterisan kao „nacionalistička propaganda“.  Onda smo čekali odluku o trci za Oskara a „Los Anđeles tajms“ je objavio članak gde me optužuju da sam zloupotrebio decu u filmu. Nikoga ja nisam zloupotrebio u filmu. U Jasenovcu su ustaše ubijale decu, a ja čak nisam snimio brutalnu istinu, zabeleženu u istorijskim svedočenjima da je bila žena u logoru koja je jednu bebu ubila, udarajući je o zid. Zbog svih tih kontroverzi mi smo odlučili da pre premijere u srpskim bioskopima film prikažemo ljudima u Srbiji, na nacionalnoj televizi, pa neka sami sude. Kažu da je film probio sve rekorde gledanosti.

Da li vas je gledanost podstakla da najavite da će se Dara iz Jasenovca nastaviti kao TV serija sve do prikazivanja Oluje?

– Ideja prikazivanja istorijskih istina je bila moja misao vodilja. Treba se dotaći tih istorijskih „crnih rupa“ koje su gutale srpski narod. Ono što je započeto tokom Drugog svetskog rata u Jasenovcu nastaviće se do Oluje. To ćemo prikazati u serijalu koji pripremam. Od Jasenovca do Oluje gledaćete neke poznate likove.

Film će sigurno dugo živeti. Ne samo što će se film prikazivati širom sveta već i po univerzitetima?

– Profesor Majkl  Berenbaum  jedan od  svetskih stručnjaka za Holokaust, naš je glavni konsultant i izvršni producent. On je predložio i organizovao da se  film prikazuje na univerzitetima kako bi se studenti upoznali sa  ovom temom i o njoj diskutovali. To je veoma važno za buduće generacije da na pravi način shvate pojam ljudskog zla i ludila. Osim toga, oko 25 000 ljudi je dobilo DVD koje smo odaslali na adrese članova američke filmske akademije, raznih organizacija i udruženja. Biće gledan, nadam se.

Da li tome treba da zahvalite  distributeru?

– Imali smo sreću što smo potpisali ugovor sa distributerom “101 Studios” koji ima ugovor da sve njegove filmove prikazuje Universal Pictures. Time smo jednim potezom dobili dva distributera. I to moćna.

Film je započeo svoj život u Americi a zapravo je stigao ekspresno u Evropu i to na mesto zločina?

– Želeli smo da film ima američki život, ali eto, on hita ka mestu zločina. Ka da su ga prizvale nevine žrtve koje su stradale u Jasenovcu.

Najavili ste tužbu protiv američkih novina? Da li će država Srbija stajati iza toga?

– Ne, naša država neće imati veze sa tužbom. Porodice čiji su članovi stradali u Jasenovcu ili su ga preživeli (mada je takvih veoma malo), podneće tužbu protiv onih koji su rekli da je reč o pukoj nacionalsitičkoj propagandi koja je zloupotrebila decu. Pred američkim sudovima vodiće se spor o tome da li je u Jasenovcu bilo mučenja i ubijanja Srba, Jevreja i Roma-ili nije. Biće tuženi oni koji su pokušali da negiraju postojanje logora smrti u kome je na zverski način mučeno i ubijeno 83 000 ljudi. Ta fabrika smrti je postojala u Jasenovcu i svet o tome mora da sazna istinu. Istina je bila mrtva gotovo 80 godina. Istina traži da živi. To je njeno pravo.

Nebojša  Đorđević