Intervju – Prof. dr Slobodan Čikarić, radiolog onkolog – Združili smo se, smrt i ja

Gotovo pola veka sretali su se svakodnevno profesor i smrt. Od 40 000 pacijenata koje je operisao od malignih tumora, smrt mu je otela 12000. Ali on, profesor dr Slobodan Čikarić, jedan od najpoznatijih onkologa radiologa u Srbiji, izborio se za život 28 000 ljudi. 

 Svoje pacijente  prof. Dr Čikarić je lečio još od 1974.  stavljajući u prostor blizu karcinoma radioaktivni materijal, zbog čega je  stekao svetsko priznanje.

– Ubacivao sam  u matericu svojim rukama  radioaktivni materijal – kaže u razgovoru za naš časopis. –  Rekli su mi, pa vi ubacujete u vagine žena male atomske bombe!? Da, govorio sam, ali ja sam siguran da će im to pomoći. Verovao sam u svoju metodu i uspeo. Metoda je stekla zvanično svetsko priznanje. 

Zašto nastaje tumor?
– U genetskoj šifri ćelije nešto se poremeti, nešto što diriguje zdravim ćelijama. Posecite se na nož i signali će smesta početi da stižu kako bi se reparirala posekotina. Ćelije rade svoj posao, one se epitelišu. Kod tumora, zdrava ćelija pređe u bolesnu i tada se u genetskom kodu nešto poremeti, jer je stigao eksterni agens – neka spoljašna sila.

Šta najčešće spolja utiče na pojavu tumora?
–  Najčešće to je duvan, izduvni gasovi, jonizujuće zračenje, azbest, alfatoksin…Mnogo je agenasa na samom vrhu, a verovali ili ne, najopasniji je duvan koji sadrži kancerogene agense zbog kojih nastaje jedna trećina svih malignih tumora. Dakle, 80 do 90 odsto kancera pluća nastaje zbog duvanskog dima.

Da li verujete da je pronađen lek  protiv kancera ali se iz nekih razloga krije, kako većina ljudi voli da sumnja?
– Ne verujem da je nađen lek. Tumor je biološki sistem koji je stariji od čoveka. Jedan naučnik (Roj Li Mudi) je 1923. godine otkrio na kostima dinosaura tumor. Vidite, i dinosauri su umirali od tumora. A, kao što je poznato, dinosauri i čovek se nisu sreli u istoriji. To je  veoma snažan dokaz da je tumor star, najverovatnije, koliko i život na zemlji. Tumor ne može da egzistira samostalno u nama. Istina, može u Petrijeviom šoljama (na podlogama) gde kulture ćelija mogu da se razviju. Da bi živeo, dakle, tumor mora da ima domaćina. Bilo da se radi o životinji, biljci ili čoveku. On je svoje mesto za život pronašao.

Da li ste posle toliko godina rada i toliko pacijenata promenili svoj odnos prema smrti?
– Ima ljudi koji se nisu pripremali za situaciju da gledaju smrti u oči. A školovali su se za lekara. Ja mislim da je veoma važno znati da će vam tokom radnog veka umirati pacijenti. I to je bolno. Ali, i to je život. Život se sastoji od življenja i umiranja. Ljudi umiru od starosti, bolesti, u saobraćajnim nesrećama, ubiju ih, ubiju se…

Zašto ljudi tako teško prihvataju smrt?
– Zato što je to fakat u životu. Nešto u šta nema sumnje. To je  konačna izvesnost. Kada  prihvatite smrt pomirićete se sa tim da ćete jednom umreti. I da je to normalno.

Da li ste ikada imali strah od smrti?
– Ne. Izbegao sam smrti nekoliko puta i čini mi se da smo se nekako združili, smrt i ja. Bio sam kao dete u zbegu na Kozari kada sam joj prvi put pobegao, pa onda u Jasenovcu, zatim u nekim krečanama – i tu sam joj umakao. Za sada vodim 3 prema 1.

Da li se sećate kada vam je umro prvi pacijent?
– Da, sećam se. Kada mi je umro prvi pacijent bio sam bolestan. Bukvalno bolestan! Ništa, baš ništa nije moglo da me oraspoloži. To se godinama kasnije nije promenilo. Samo je intenzitet varirao. Najteže je kad umre dete. Manje teško kada je to odrastao ili stariji čovek. Ali, uvek je teško.Posle svake smrti treba mi nekoliko dana da se oporavim. Moj život jednostavno preplavi crnilo.

Šta onda pomaže?
– Ništa. I niko. Nikakav događaj, ne može da odagna to crnilo usled smrti…nego samo vreme. Protok vremena. Ono leči sve.

Kakve su posledice  NATO bombardovanja?
– Jezive. Gotovo 18.000 ljudi u Srbiji umrlo od raka koji je direktno izazvan osiromašenim uranijumom 238, dok je još 30.000 obolelo od karcinoma. To je dovoljan razlog zbog kojeg bi NATO  trebalo da nam isplati odštetu koja se meri milijardama dolara. Zato je formiran  naučnoistraživački tim iza kojeg stoji država Srbija, a koji će se baviti istraživanjem tog problema.

Sud u Torinu je već dokazao da je bilo posledica od osiromašenog uranijuma po italijanske vojnike?
– Pritom, italijanski vojnici nisu bili u kontinuitetu na Kosmetu a oboleli su od malignih tumora. Oni su boravili u tri navrata  2000., zatim 2001. i 2002. godine. Kada su se vratili kući počeli su da oboljevaju od malignih tumora. Tek kada je njihov komandant oboleo od raka štitne žlezde, počeli su sudski procesi. Dakle, italijanski vojnici su oboleli zbog posledica osiromašenog uranijuma, a boravili su na KiM posle rata, a ta prašina se širila i tokom rata. Italijani su tužili svoju državu jer ih je poslala tamo gde je prethodno kontaminirala teren, a nije ih zaštitila. Ti vojnici su se čudili kada su došli na Kosmet zašto su američki vojnici zaštićeni skafanderima i rukavicama, a oni golih ruku prilaze tenku koji je raketirao NATO. Sud u Napulju je 2010. presudio u korist vojnika jer je utvrđeno da se razboleo jer je poslat da ratuje na prostoru koji je bio kontaminiran osiromašenim uranijumom. U presudi stoji da je od 500 vojnika  čak 47 umrlo od raka.

Šta je sa našim ljudima koji su bili sve vreme na Kosmetu?
– Svi smo mi bili u zoni povećanog rizika od zračenja. I oni u Subotici i oni na Kosovu, jer projektil koji u sebi sadrži penetrator ili probojnu iglu od OU 238 prilikom sudara sa čvrstim predmetom kao što je čelik, tenkovski oklop ili beton sagoreva, a uranijum 238 se potom pretvara u okside. Tako nastaje uranijumska prašina, čije su dimenzije mikronske (od jedan do pet mikrometara), koja odlazi u više slojeve atmosfere, odakle je vetrovi raznose na velika rastojanja. U pitanju su desetine, stotine i hiljade kilometara.

Gde se nalazi Srbija po stopi smrtnosti od malignih tumora?
–  U samom smo vhu. Ukupan broj otkrivenih malignih tumora u Srbiji 2001. bio je 30.744, a 2015. čak 38.066. Te 2001. od ove bolesti umrlo je 16.776 osoba, a 15 godina kasnije 21.865. Taj skok može da se desi samo kada u životni milje jedne populacije dođe neki kancerogeni agens s kojim može da se susretne svaki stanovnik i koji deluje u toku jedne godine. Zato se pojavila stepenica posle pet, šest ili deset godina. Ispostavilo se da se pre 7,5 godina pojavio kancerogeni agens u vidu prašine uranijuma. U pitanju su male količine, ali svaka doza, pa čak i najmanja, izaziva kancerogenezu i mutaciju genoma. Pitanje je i povećanja steriliteta. Pojava potomaka sa psihofizičkim deformacijama je posledica dejstva uranijuma 238. Rađaju se deca bez ruku, očiju, mozga, javlja se maloumnost, idiotija… To se ne događa u jednoj generaciji, već može da preskoči i sledeću i treću i petu, pa tamo negde u nekoj budućnosti da se javi pogođeni potomak. Tu je problem latentnog perioda. Ipak, javljaju se i sada. Naročito ako su trudne žene udisale ili jele zagađenu hranu.

Da li se zna koliko ima takvih slučajeva?
– Nažalost, niko ne vodi evidenciju o psihofizičkim deformacijama novorođene dece.

Da li verujete da loše misli mogu da izazovu bilo koju bolest i rak, naravno?
– Stanje psihe i rak, nemaju nikakve dodirne tačke. Loše raspoloženje ne može da proizvede rak. Ali može da potpomogne da se on razvija brže, ako se tome pridruže i drugi egzogeni faktori. Pod jednakim uslovima oboljevaju i pesimisti i optimisti. Samo je ovima koji su vedre prirode mnogo lakše da prebrode tešku situaciju, a samim tim  i bolje prolaze pacijenti optimisti jer je njima lakše da  veruju u uspeh. A to je veoma, veoma važno. Nije naučno dokazano, ali vera u uspeh je važna kao i samo lečenje.