MLADEN SELAK – IN MEMORIAM – INOVATOR SVETSKOG RANGA I DOBROG SRCA
Mladen Selak bio je čovek velikog uma i široke ruke. Porodičan čovek, vlasnik 18 patenata u grafičkoj industriji i osnivač firme Astromachine Corp. U matici i u rasejanju, ostaće upamćen kao donator velikog srca koji nikada ne odustaje ni od inovatorstva ni od dobročinstva. Pupinovim stopama, osnovao je Fondaciju “Mladen Selak” sa ciljem da na stimulativan način da podršku mladim istraživačima i inovatorima da započnu privatni biznis ili nastave s pronačazaštvom i tako daju svoj doprinos napretku celog naroda.
MladenSelak je pored obnove Fonda “Mihajlo Pupin” posebnu pažnju pridavao podršci srpskoj zajednici u Americia svoju humanost i privrženost matici pokazivao je brojnim donacijama bolnicama, raznim ustanovama i pojedincima. Svojim donacijama potpomogao je izgradnju gotovo svih pravoslavnih hramova od Ohrida do Slovenije, a bio je član je Međunarodnog udruženja za borbu protiv etničkog čišćenja i Međunarodnog udruženja Jevreja za borbu protiv genocida.
Zahvalnost i priznaja velikom humanom srcu Mladena Selaka koje je dugo godina stavljalo osmehe na mnoga lica i čija je najveća želja bila da pomaže i podržava mlade naša zajednica pokazala je i značajnim nagradama:
- 2001. godine Selak je dobio visoko Priznanje “Tesla-Pupin”, nagradu za pronalazastvo i za dugogodišnji rad na unapređenju tehnologije, nauke i inovatorskog razvoja.
- 2003. godine Mladenu Selaku od strane tadašnje države Srbije i Crne Gore, dodeljena je nagrada “Čovekoljublje” u znak velikog priznanja za dugogodišnji rad na polju ostvarivanja tolerancije, pomirenja i razumevanja medju ljudima.
- 2006. Povelja Srpske akademije nauka i umetnosti
- Posebno priznanje Patrijarha srpskog gospodina Pavla u akciji “Udahnimo život” . Gramata koja mu je dodeljena tom prilikom jedno je od njemu najdrazih priznanja.
Mladen Martin Selak (1921-2014), čovek koji je preživeo mnoge životne nedaće, pronalazač i dobrotvor, rođen je Bosanskoj Bojni u ondašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. U Novom Sadu je završio osnovnu i srednju školu, gde ga je uhvatio Drugi svetski rat, kada je bio uhapšen i odveden u zatvor u Glini (tadašnja Nezavisna Država Hrvatska). Srećnim sticajem okolnosti spašen je streljanja, da bi ga ubrzo uhapsili Nemci i odveli na prinudan rad u Borski rudnik. Kraj rata dočekao je u Beogradu, kao slobodan čovek, srećno oženjen Melanijom, vernom saputnicom kroz sve muke i uspehe, sa kojom je ostao u braku do svoje smrti i izrodio petoro dece. Posle rata, budući da je morao da radi i zarađuje za porodicu, kao vanredni student upiso se na Pravni fakultet u Beogradu. Kao čovek slobodnog duha nikako nije želeo da postane član Komunističke partije jako brzo shvativši da će bolji život za sebe i porodicu morati da potraži negde van domovine. Posle skoro godinu dana čekanja u Austriji, ukazala se povoljna prilika i sa porodicom je uspeo da stigne do Nju Jorka.
Nakon teškog perioda prilagođavanja u novoj zemlji, raznih manuelnih poslova i učenja engleskog, Selaka je sreća poslužila i uspeo je da pronađe posao na Bruklinskom politehničkom institutu (Polytechnic Institute of Brooklyn at Farmingdale, NY) gde je studirao mašinstvo (mechanical engineering). Posle tri godine studija dobio je zvanje Certificate Jr. Designer Certificate. S obzirom na to da je za vreme studija radio na kopiranju teza studenata iz Centra za avijatiku (Avio Space Center), grafička industrija mu nije bila stana i u jednom trenutku ga je zainteresovala ofset štampa koja je tada kao relativno nova tehnologija uzimala maha na tržištu. Za Selaka, ta tehnologija pružala je mnoštvo izazova i ideja i njegov inženjerski i pronalazački um fokusira se na praktičnu pimenu inovatorskih ideja koje bi mogle na neki način ljudima da olakšaju život. 1968. godine Selak je napravio prvi ubacivač koverata (envelope feeder) za ofset štampače. To je bio njegov prvi patent koji je učetvoostručio broj otštampanih koverata u jednici vremena.
Tih godina Mladen Selak bez početnog kapitala počinje da radi na pokretanju svog privatnog biznisa. Teška vremena recesije 1972-73 godine primoravaju ga da se preseli u Čikago i pet godina, pod ugovorom, radi za kompaniju koja je bila voljna da otkupi njegove patente. Bio je to težak period ali prepun prilika za upoznavanje sa najnovijim tehnologijama na polju grafike, što je za Mladenov pronalazački duh bio stalni izvor inženjerskih izazova i inspiracija. Sa dobijenim iskustvom u grafičkoj industriji i četiri registrovana patenta, Selak u Čikagu osniva Astro Machine Corporation, kompaniju za mašinske komponente koje se koriste u grafičkoj industriji i štampače različitih tipova i veličina. Astro Machine Corporation je i danas visoko kotirana kompanija u grafičkoj industriji i ima ugovore sa više od 500 kompanija širom sveta i 18 registrovanih patenata. Mladen Selak je bio i član radnog odbora Hjulit-Pakarda (Hewlett-Packard Company) svetskog giganta u domenu digitalne štampe čiji proizvodi i danas koriste tehnologiju napravljenu u Selakovoj kompaniji. Selakova poslovna filozofija zasnivala se na njegovom pristupu inženjerstvu, pronalazaštvu i obrazovanju: “Progres kroz tehnologiju” . Mladen je inače bio poznat kao neumoran čovek koji je radio i po 12 do 16 sati dnevno i koji je smatrao da se snovi mogu ostvariti ukoliko postoji jaka želja i naporan rad da realizuje te želje. Inovatorstvo koje ljudima kroz tehnološki napredak olakšava život bila je njegova misija. Do smrti je sanjao i planirao otvaranje Naučnog centra u Srbiji koji bi bio stecište naučnika i pronalazača iz zemlje i sveta, koji bi tamo imali svoj prostor i sredstva za slobodno razmenjivanje ideja i neometan rad na istraživačkim i inovatorskim projektima.
OBNOVA PUPINOVOG FONDA I NAGRADA “MLADEN SELAK”
U želji da na kreativan način da pomoć i podsticaj mladim talentima na polju nauke, tehnologije i pronalazaštva i motivisan primerom Pupinove fondacije (Fond “Mihajla Pupina”, koju je Pupin osnovao od svoje imovine u Kraljevini Jugoslaviji) Mladen Selak osnovao je porodičnu Fondaciju “Mladen Selak” . Jedna od glavnih projekata Selakove fondacije bilo je obnavljanje Fonda “Mihajla Pupina” sa ciljem oživljavanja sećanja na ovog Srpskog velikana. Svoju fondaciju Selak je video i kao održanje kontinuiteta Inovacijskog pokreta kome je on pružao veliku podršku još od 70-tih godina kada je pokret počeo da uzima maha među našim inženjerima i pronalazačima.
U pravcu obnove Pupinovog fonda iz koga su se ranije delile nagrade pronalazačima, za poljoprivredne, industrijske i druge projekte kao i za obrazovanje mladih, Selakova fondacija je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije učestvovala u obnovi Pupinovog Doma i zadužbine u Idvoru, rodnom mestu Mihajla Pupina. 2004. godine, u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU), Ministarstvom za nauku Republike Srbije i Privrednom komorom Republike Srbije, Selakova Fondacija realizuje program obeležavanja 150-godišnjice rođenja Mihajla Pupina prilikom koje su organizovane brojne prigodne aktivnosti animiranja domaće i svetske javnosti kojima je predstavljen izuzetan značaj Pupinovih dostignuća na polju elektrotehnike, telekomunikacije, matematičke fizike itd. U Idvoru je tada otvorena obnovljena Pupinova rodna kuća i Pupinov Dom, izdata jubilarna poštanska marka, urađena je Pupinova medalja za životno delo, organizaovan naučni skup o delu Mihajla Pupina i izdata Monografija sa tog skupa.
U sklopu obnove Fonda “Mihajlo Pupin” iz koga su se ranije delile nagrade pronalazačima u industriji, poljopriovredi i pomoć za obrazovanje mladih, u saradnji sa Savezom pronalazača i autora tehničkih unapređenja Srbije i Crne Gore, 2003. godine Fondacija “Mladen Selak” ustanovila je nagradu Mladi pronalazač “Mladen Selak”. Ova nagrada dodeljuje se na godišnjem nivou mladim pronalazačima (od 35 godina starosti na dan raspisivanja konkursa) za pronalazaštvo, inovatorstvo i racionalizatorstvo. Tehnološka inovacija kojom kandidat konkuriše za nagradu 1) mora imati značajan tehničko-tehnološki efekat (npr. ušteda finansijskih sredstava, materijala i/ili pogonske energije, ušteda vremena proizvodnje, poboljšanje kvaliteta i sl.), 2) mora biti primenjena u praksi/proizvodnji i 3) i za nju pri Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije mora biti podneta prijava za patent, model, uzorak ili žig. Inspirisana nagradama koje su mladim pronalazačima dodeljivane iz Pupinovog fonda, dodeljivanje nagrade Mladi pronalazač “Mladen Selak” ima za cilj da na praktičan način podrži rad najboljih na polju pronalazaštva, poljoprivrede i kulture i time bude motivacija i podrška naučnim i inovatorskim stremljenjima cele nacije, a posebno mladima kojima je finansijska podrška najpotrebnija.
Ove godine prilikom obeležavanja Pupinovog dana (162-godišnjice Pupinovog rođenja), za vreme manifestacije Oktobarski susreti pronalazača, Idvor 2016, tradicionalno su dodeljene nagrade pronalazačima, mladim talentima na polju nauke i tehnike, poljoprivrednicima i kulturnim radnicima. Komisija Fondacije “Mladen Selak” (u sastavu predsednik prof. dr Slobodan Petrović, zamenik predsednika prof. dr Rade Anđelković, član dr Snežana Šarbuh pat. ing. član Zoran Božić dipl. ing. i član Bratislav Novaković pravnik) donela je odluku da nagrade budu dodljene sledećim pojedincima ili instucijama:
- Nagrada Mladi pronalazač “Mladen Selak” uručena je Danici Zečević iz Pančeva, učenici Matematičke gimnazije u Beogradu i Simonu Agiću, učeniku prvog razreda Zrenjaninske gimnazije.
- Medalja “Tesla-Pupin” pripala je Elektroprivredi Srbije, Nataši Milanović i prof. dr Jelici Protić.
- Pupinovu medalju za 2016. žiri je dodelio Prof. dr Slobodanu Unkoviću i novinarki Nataliji Sinanović.
- Simićeva medalja uručena ing. Miloju Milovanoviću i Mr. Đuri Boraku.
Povodom godišnjice rođenja Mihajla Pupina, Mesna Zajednica Idvor proglasila je generala Branka Krgu i prof. dr Milana Raspopovića za počasne građanine Idvora.
Balkan City Magazine čestita svim dobitnicima nagarda, a posebno mladima sa željom da u svom daljem radu imaju još više uspeha i da taj uspeh (ako su u mogućnosti) sa drugima podele na način kako je Mladen Selak to radio, dobrotvornim radom i pružanjem pomoći pametnim generacijama koji dolaze.
Leave a Reply