In Memoriam – Ljubiša Samardžić Smoki
ADIO, ŠURDA, U LEPŠI SVET
Iza onog brda, odakle se niko nikada nije vratio, otišli su velikani filmske umetnosti i glumci kojima smo se divili i koji su bili najradosniji deo naših života: i Gaga, mladi Madžgalj, Bata i Manda i sada Ljubiša
BIOGRAFIJA
Samardžić je rođen 19. novembra 1936. godine u Skoplju. Glumu je učio kod čuvenog Bojana Stupice kao stipendista, a prvu ulogu odigrao je 1961. godine u filmu “Igre na skelama”. Ljubiša Samardžić je studirao pravo, a potom je prešao na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.staće upamćene njegove uloge u “Bici na Neretvi”, gde se pojavio rame uz rame s tadašnjim svetskim zvezdama Orsonom Velsom, Frankom Nerom, Sergejom Bondarčukom, Julom Brinerom, Silvom Koščinom Hardijem Krugerom… ali i brojnim drugim ostvarenjima poput “Sutjeske”, “Bombaša”, “Ludih godina”, “Radom na određeno vreme”, Magarećim godinama”..ak, jedna od uloga po kojoj ćemo ga najviše pamtiti je Šurda iz serije “Vruć vetar”. Osim te, snimao je i serije “Povratak otpisanih”, “kuda idu divlje svinje”, “Bolji život”, “Policajac sa Petlovog brda”, “Jesen stiće dunjo moja”… Samardžić se bavio i produkcijom i režijom, a poslednju ulogu ostvario je u seriji “Miris kiše na Balkanu” 2011. godine, koju je i režirao.
Postoje ljudi koji jednostavno ne mogu da umru. Ljubiša Samardžić je otišao od nas 8. septembra, ali nije umro. Popularni Smoki kremiran je na Novom groblju u Beogradu, pošto je njegovo telo pobedila teška bolest – tumor na mozgu, od čijih je posledica, posle operacije, stradao u 81 godini života.
Mnogo je bilo tužno na Novom groblju kada se od legendarnog Smokija opraštala porodica i prijatelji. Veoma potresan i nežan govor održala je ćerka Jovana koja je podsetila na očevu dobrotu i širinu.
– Posedovao si energiju koju nije mogao svako da prati, bol si prevazilazio radom, pretvarajući je u ljubav. Tako ćemo i mi sada, tata – rekla je Jovana.
Od deke se oprostila i unuka Marta, prijatelji a najpotresniji trenutak bio je kada je prilikom kremacije puštena pesma „A, sad, adio”, koju je, inače, Šurda pevao u seriji „Vruć vetar”.
Mnogi poštovaoci Ljubiše Samardžića došli su da ga isprate na poslednje putovanje. Poznati i nepoznati. Bivši ministar kulture Nebojša Bradić, reditelji Slobodan Šijan, Jug Radivojević i Radoš Bajić, zatim Zvezdan Terzić, poslanik Zoran Živković, glumice Iva Štrljić i Milena Vasić…Porodici su saučešće izjavili i ministar kulture Vladan Vukosavljević i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji nisu prisustvovali kremaciji.
Na komemoraciji u Jugoslovenskoj kinoteci,koja je održana posle kremacije, Jugoslav Pantelić je, govoreći o ulozi koju je Ljubiša ostavio u jugoslovenskoj kinematografiji, podsetio na uspeh Smokija u Veneciji, nagradu Kup Volpi za najboljeg glumca Mostre za film “Jutro”, koji se sada nalazi u Kinoteci u Samardžićevom legatu. Bio je veliki glumac ali i i potpuno izgrađen čovek u najlepšem smislu reči.
– Uvek je uspevao da nađe pravu reč sa osmehom na licu. Ljubiša, hvala ti na svemu. Itekako ćemo se sećati kako si nas savetovao – rekao je Pantelić.
Radoš Bajić koje govorio, zatim, kako je rekao „ ne iz glave, već iz srca”, sa žaljenjem je konstatovao da odlaze prvo najbolji:
– Odlaze zauvek najbolji među nama. Tamo, iza onog brda, odakle se niko nikada nije vratio, otišli su velikani filmske umetnosti i glumci kojima smo se divili i koji su bili najradosniji deo naših života: i Gaga, mladi Madžgalj, Bata i Manda…
– rekao je Bajić koji je zatim njegovoj supruzi Miri, ćerki i unučadi, kako se po starom srpskom običaju kaže, njegovom ostatku, poželeo mir i spokoj u nastupajućim danima tuge, ali i ponos jer su bili i ostaju najdraži ovog znamenitog i posebnog čoveka i umetnika, velikana srpskog i jugoslovenskog filma.
KOMPLETAN
Ljubiša Samardžić nije bio samo glumac nego i producent, reditelj, scenarista, ali i suprug, otac i deda…Kakav libido, kakav eros, kakvo postignuće! Ja verujem da postoje ljudi koji jednostavno ne mogu da umru, ne sviđa mi se ta reč i više volim da kažem Ljubiša trenutno nije dostupan, ali dostupan je njegov legat koji možete da pogledate ovde u Kinoteci, jedan zaista impozantan mozaik koji je ostao iza Ljubiše, a možete da pogledate i njegovu porodicu – rekao je glumac Dragan Petrović Pele.
Radoš Bajić se podsetio i njihovog prvog susreta, bilo je to na snimanju filma „Partizanske eskadrile” kada je mladi Ljubiša morao da nauči da puca iz mitraljeza i šmajsera, naravno, ćorcima.
– Sve je radio najbolje – kazao je Bajić.
Bio sposoban producent, odličan profesionalac, šarmer, drug, a bio je i odličan igrač pokera. Onako za sitnu paru, tek da nije bez ništa, u partijama koje su se igrale u kišnim danima po budžacima i ćevabdžinicama Bosne, u krajputaškim hotelima Like i pod nadstrešnicama i šatorima Zelengore. Završavam ovu tužnu besedu slikom koja mi je pred očima: U hotelskoj sobi u Mostaru 1978. godine za četvrtastim stolom prekrivenim čojom sede tri gromade: Bekim Fehmiju, Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić. I kao četvrti, ja. Partija pokera kao škola života. Ko je izgubio, a ko dobio, nije više važno, ali zasigurno, ja sam dobio najviše.
Većina Ljubišinih kolega govorila je o njegovom čuvenom osmehu koji je za neke bio radost, za druge „ bensedin”.
A Ljiljana Blagojević, posle prisećanja glumačkih početaka, pozdravila se rečima:
– Ti si nam, Ljubiša Samardžiću, došao sa nebesa. Idi kući Smoki idi i naspavaj se pored svog Gage, pa onda zajedno u nebeski bioskop. Tamo te čekaju i bolji filmovi i bolji ljudi – rekla je na kraju.
Nadajmo se da je tako tamo gde je otišao Ljubiša Samardžić.
Piše Nebojša Đorđević
Leave a Reply