IN MEMORIAM / Jelena Žigon

 

   Najbolji su uvek dobri ljudi 

  Jelena Žigon pridružila se u utorak, 10.aprila, svom voljenom suprugu i glumačkom bardu Stevi Žigonu koji je čekao 13 godina. Sada su zajedno na nebeskom platnu.

  Glumica nežnog glasa, koju su voleli i pesnici i poezija, podarivši joj na desetine pesama, umrla je u 85. godini života u  Institutu za kardiovaskularne bolesti u Beogradu, posle kraće bolesti.

Sahranjena je u petak, na Novom groblju, pored svog muža sa kojim je provela gotovo ceo svoj zemaljski život.

  Stevu Žigona upoznala je sa 16 godina, kada je upisala glumu. Stevo joj je bio asistent i posle dve godine, rodila se ljubav.

– Ja sam sa porodicom bila u Dubrovniku na letovanju – ispričala je Milena.- Stevo je došao i tako smo počeli da se zabavljamo. Međutim, život je takav. Pošto je on završio glumu u Petrovgradu, tadašnjem Lenjingradu,  morao je da služi vojsku.Otišao je u vojsku u Mostar, a ja sam otišla kod tetke u Pariz.

 U parizu se Jelena Žigon bavila manekenstvom, ali se vrlo brzo vratili u domovinu nošena Amorovim krilima.

 Volela je da putuje. I dok je studirala, a i kasnije, putovala je svuda.

– Snimala sam čak i u Austrailiji. Bilo je to vreme kada smo išli na razne festivale. Bio je to divan život umetnički – govorila je.

  Tokom braka za Stevom, rodilo se dvoje dece. Nikola koji se bavi slikarstvom i Ivana, takođe, glumica. O svojim roditeljima, Ivana je govorila ovako:

– Moja mama je umetnost koja hoda. Ona je stigla u svako selo pre mene i učila me da idem tim putevima. Dakle, uvek sam išla jedan korak iza nje i gledala kako njena blaga reč otvara vrata ljudskog srca. Nema promocije poezije u Beogradu na kojoj ona ne čita stihove, a verujem i da nema pesme koju ne zna napamet iako nije više u mladim godinama. Neverovatna je ta njena ljubav prema poeziji, baš kao i ljubav pesnika prema mojoj mami.

 A o ocu, koga je ništa manje obožavala, napisala je sledeće:

 – Tatu sam zvala dinosaurus, i on je to veoma voleo. Smatrala sam da je redak primerak i gledala kako izumire pred mojim očima. U poslednjih 15 godina bio je veoma bolestan. Bio je neobičan i kao tata. Kada sam ga sa 14 godina pitala do kada smem da ostanem van kuće, on me je upitao: „Koliko, dete, imaš godina? (Tata stvarno nije znao koliko imam godina, a pri retkim odlascima na roditeljski uvek je pitao koji sam razred.) Imaš 14 godina?! Dete, više nikada nemoj da me pitaš da li možeš negde da izađeš i do kad smeš da ostaneš, jer ti si svoj čovek.” Shvatila sam da je bio genijalan pedagog jer odgovornost i jeste ono što nas čini ljudima. Ja sam se u tom trenutku zaista osetila odgovornom za svoj život. Izlazila sam na neka svoja mesta: išla u prirodu, putovala sam po svetu, išla sam po Rusiji i tražila praunuka Dostojevskog da s njim rodim dete… Ali nisam imala potrebu da popušim cigaretu ili džoint ili da idem po klubovima jer mi se činilo da je to gubljenje vremena.

 Kada je stigla tužna vest, Ivana je rekla:

 – Pretužna sam. Mamu su svi voleli.

  Tokom bogate glumačke karijere, Jelena je  u 50 igranih 15 televizijskih filmova i serija (“Prvi građanin male varoši”, “Moje strane sveta”, “Jutro”, “Divlje seme”, “Sudar na paralelama”, “Kapetan Leši”, „Lude godine” , „Došlo doba da se ljubav proba”, „Ljubi ljubi al’ glavu ne gubi”, „Idi mi, dođi mi” , „Kakav deda takav unuk” , „Šta se zgodi kad se ljubav rodi”, …) Igrala je u seriji o Vinetuu sa popularnim holivudskim glumcem Stjuartom Grendžerom.

 Najveću popularnost kod nas stekla je ulogom u „ Žikinoj dinastiji”. Poslednji film „Za kralja i otadžbinu“ snimila je s Radošem Bajićem.

 Bila je suptilna glumica širokih mogućnosti.

 Govorila je da glumac možda i može da bude svako, ali da dobar glumac može da bude samo dobar čovek.

–  U tome je odgovor kako se postaje najbolji – govorila je. – Koliko smo u tome uspeli, posle nas će svedočiti ljudi

  Nagrade

 Jelena Žigon dobitnik je nagrade „Zlatni prsten“ za najbolju glumicu 1961. godine, „Zlatnog beočuga“, kao i plakete Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos domaćem filmu 2006. godine. Na Međunarodnom forumu „Zlatni vitez“ u Rusiji dobila nagradu za životno delo „Sergej Bondarčuk“, koje su prethodno dobili iz Srbije samo još Velimir Bata Živojinović i Lazar Ristovski.

 Muza

 Jedna od nalepših pesama koju su joj pesnici podarili možda je  poema Ace Sekulića i stihovi „Kad padne svemirska noć, bar ti budi večna“.

Poezija

 Jelena je  napamet mogla da govori puna tri sata, a o kraljici Simonidi sakupila je 101 pesmu. Nije ostavljala bez suza nikog kada je govorila „Majku Jugovića“. Tada bi i najtvrdokorniji pustili suzu.

 Kolege o Jeleni:

Snežana Savić: Bila je najlepša žena i izvrsna glumica. Mnogo mi je žao što nas je napustila, pamtiću je samo po lepom… Bila je jedinstvena.
Beba Lončar: Jelena će mi ostati u najlepšem sećanju. Ona je bila malo starija od mene, ali smo zajedno počele da radimo. Soja Jovanović nam je dala uloge u filmu „Diližansa snova“ i tako smo nas dve počele karijeru. Mnogo mi je žao. Bila je divna.
Vladan Vukosavljević: Jelena je voljno izabrala da pređe u drugi plan, da služi svojoj porodici, koja se odlikovala i odlikuje visokim umetničkim htenjima i dostignućima. Porodica joj je bila preča od karijere.