Srpski uskršnji običaji

USKRS, NAJVEĆI JE HRIŠĆANSKI PRAZNIK KOJIM SE PROSLAVLJA ISUSOV POVRATAK U ŽIVOT – VASKRSENJE, KOJI SIMBOLIZUJE POBEDU ŽIVOTA NAD SMRĆU.

U DUGOJ HRIŠĆANSKOJ TRADICIJI SRBA U RAZLIČITIM KRAJEVIMA RAZVILI SU SE I OČUVALI OBIČAJI KOJI, PREMA NARODNOM VEROVANJU, DONOSE SREĆU, ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE ČITAVOJ PORODICI.

FARBANJE USKRŠNJIH JAJA

Običaj farbanja jaja datira još iz 12. veka, a na našem podneblju ga je uvela crkva, u 16. veku. Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu, da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.

Radi se o jednom od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji nije uspeo da uništi moderan način života i koji je opstao čak i u gradovima.

Po legendi, kada je Marija Magdalena, kojoj se Isus prvoj javio po vaskrsenju, došla u Rim da pripoveda jevanđelje, stigla je i do cara Tiberija. Kao poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos vaskrse”, i sva jaja u korpi su postala crvena.

TUCANJE JAJIMA ZA USKRS

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Iz činije sa ofarbanim jajima domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Običaj je da zatim nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To je naročito velika radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, “Hristos Vaskrse” i “Vaistinu Vaskrse”. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.

POBUSANI PONEDELJAK

Osmi dan nakon Uskrsa, ili ponedeljak nakon vaskršnjeg ponedeljka, običaj je da se pobusaju grobovi busenjem zelene trave, što znači urede i očiste od korovskog rastinja. Ovaj dan se smatra Vaskrsom pokojnika, te svako daje pomen i sprema za dušu svojim umrlim precima i srodnicima.