Božićni običaji

Zavisno od podneblja, postoje male razlike u običajima, ali su osnovni elementi proslave Božića prisutni svuda – unošenje Badnjaka u kuću i njegovo paljenje, Badnje veče, česnica, položajnik.

Badnji dan je dan uoči Božića kojim započinju Božićni praznici i ujedno poslednji i najstroži dan božićnog posta. Toga dana prema pravoslavnom običaju ne jede se do pojave večernje zvezde, tj. do kasno popodne, odnosno do povratka iz crkve sa večernja. Dobio je naziv po badnjaku, koji se toga dana seče i unosi u kuću. Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan rano ujutro seče i donosi pred kuću. Paganska verovanja naših predaka, drevnih Slovena, pridavala su ovom drvetu natprirodna i božanska svojstva. Badnjak simbolički predstavlja drvo koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, gde se Hristos rodio. U samu zoru Badnjeg dana, još pre svitanja, domaćin sa sinovima i unucima odlazi u šumu i bira zdravo i pravo drvo. Kada ga odabere, domaćin se okrene ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, pa sekirom zaseče ukoso, sa istočne strane. U narodu postoji verovanje da se badnjak mora poseći sa tri snažna udarca. Ukoliko se badnjak ne odseče iz tri udarca sekirom, posao se dovršava uvrtanjem, tj. “sukanjem” i lomljenjem. Kada se donese kući, badnjak se uspravlja pokraj ulaznih vrata, pred kojima ostaje do večeri, kada će ga domaćin uneti u kuću. Nakon što se vrate sa badnjakom, muškarci lože vatru i pristavljaju pečenicu, dok žene u kući mese kolače, torte i pripremaju božićnu trpezu. Za pečenicu se obično unapred bira najbolje prase ili jagnje, koje se odvoji i zasebno hrani.

Na Badnje veče tj. Badnji dan dan uveče, čim padne mrak, domaćin unosi u kuću badnjak i slamu. Kada stupi preko praga, on pozdravlja ukućane rečima: “Dobro veče! Čestit Božić, srećno Badnje veče!” Domaćica i deca ga dočekuju posipajući ga pšenicom i otpozdravljajući mu. Uneta slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone koje deca traže dok pijuču kao pilići.  Time se simbolično svaka kuća dekoriše tako da liči na pećinu sa jaslama gde se  rodio Isus Hrist. Kada se u kuću unesu pečenica, badnjak i slama, svi u kući pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sednu za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela i suvo voće.

Božić je najradosniji hrišćanski praznik i slavi se tri dana. Prvi dan Božića slavi se 7. januara po novom, a 25 decembra po starom Julijanskom kalendaru. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, a pucnji iz pušaka i prangija najavljuju dolazak Božića i Božićno slavlje. Domaćin oblači svečano odelo, i sa nekim iz kuće odlazi u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Ljudi se međusobno pozdravljaju tradicionalnim božićnim pozdravom: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!“, a ovaj pozdrav aktuelan je sve do Bogojavljanja. Po dolasku iz crkve, domaćin pozdravlja sve u kući Božićnim pozdravom, ukućani se ljube i međusobno čestitaju jedni drugima praznik. Prva osoba koja uđe u kuću ujutru na Božić zove se ,,Položajnik“. To je dragi gost čiji je dolazak obično unapred dogovoren sa domaćinom, ali može biti i slučajni posetilac. Položajnik se dočekuje na poseban način. Ulazeći on pozdravlja dom božićnim pozdravom i ljubi se sa ukućanima. U stara vremena položajnik je prilazio ognjištu, odnosno kasnije peći, gde bi džarajući vatru govorio:
“Koliko varnica, toliko srećica,
koliko varnica, toliko parica,
koliko varnica, toliko u toru ovaca,
koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca,
koliko varnica, toliko gusaka i piladi,
a najviše zdravlja i veselja,
Amin, Bože daj”
Položajnik simbolički predstavlja mudrace koji su znali da protumače značenje zvezde koja se pojavila na istoku u vreme Hristovog rođenja. Položajnik se dovodi u vezu sa njima jer džarajući vatru on simbolično tumači značenje varnica koje izlaze iz šporeta. Za dobre vesti i zdravice domaćica ga posluži i daruje nekim prikladnim poklonom.

Rano ujutru na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču. U ovu pogaču, koja se zove česnica, stavlja novčić – obično zlatni ili srebrni, a može i obični metalni, koji predstavlja dar novorođenom Hristu. U nekim krajevima česnica se pravi kao slatka pita sa orasima. Ime je dobila po tome što se mesi u čast Isusa Hrista, ili zato što se lomi na časti (tj. delove). Česnica se odozgo bode grančicom badnjaka. Kada bude pečena, iznosi se na Božićnu trpezu. Pošto svi stanu oko stola, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, pa preda kadionicu nekom mlađem, ko kadi celu kuću. Potom se peva Božićni tropar (u slučaju da niko ne zna Božićni tropar, može se naglas pročitati uobičajena molitva pre obeda: Oče naš). Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Ona se okreće kao slavski kolač, a zatim se lomi rukama na onoliko delova koliko ima ukućana. Veruje se da će onoga ko dobije deo česnice sa novčićem sreća pratiti tokom čitave godine. Pronađeni novčić predaje se domaćinu, koji ga stavlja na ikonu. Kada se završi lomljenje česnice ukućani jedni drugima čestitaju praznik i mirbožaju se, odnosno, kako kaže Vuk Karadžić u svome Rečniku: “Izljube se svi redom govoreći: Mir Božiji! Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Poklanjamo se Hristu i Roždestvu Hristovom!” a onda sedaju za sto.

Božić se danas, u izmenjenim uslovima života u gradskim sredinama, obeležava na način prilagođen modernim uslovima života. Uoči Božića, umesto velikog badnjeg drveta u kuću se unosi manja hrastova grančica i malo slame, koji se stavljaju ispod slavske ikone. Zapali se sveća i kandilo, koji simbolišu vatru i ognjište. Kuća se okadi tamjanom i obavi porodična molitva, a ostatak večeri provodi se u porodičnom okruženju ako se ne ide u crkvu na molitvu.