TRISTAĆ – BRZA KOLA ZA BRZU AKCIJU, TAKSISTE I MILICIJU

Prva verzija tristaća imala je menjač pored volana, takva je bila moda, jer je takav menjač je oslobađalo prostor kod prednjih sedišta. Kasniji modeli tristaća imali su menjač na podu kao što je danas uobičajeno. Sredinom šezdesetih, neki gradski mangupi otkrili su da felne Mercedesa 190 pasuju na tristaća, pa su počeli da ih montiraju na zadnje točkove. Dobijeno je čudo od tristaća sa malo podignutim zadnjim krajem, kome je zbog toga trebalo podešavati farove. Tvrdili su i da zbog toga tristać ide mnogo brže, a da li je zaista brže i išao, nije utvrđeno.

Stari dobri Fiat 1300 sa poznatim imenom Tristać i danas može da se kupi preko oglasa za 400, 500 evra, a oni bolje očuvani i u voznom stanju koji su cenjeni kao “oldtajmeri” mogu se naći i za 1000 evra. Ko zna iz kog razloga, ali najviše tristaća, izgleda, da ima u Bosni. Kao da su se svi preostali “živi” tristaći “slili” u središnju republiku bivše zajedničke zemlje.

Ovaj automobil koji je proizvodila Fabrika automobila „Zastava” u Kragujevcu i koji se smatrao njenim najboljiim automobilom, i danas je živahan i veselo se kotrlja balkanskim putevima. Može se videti po selima i manjim mestima u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Voze ga uglavnom stariji ljudi koji su ga pazarili nekada davno, kada je bio popularan, i koji su ga tako dobro održavali i negovali da je i sada u voznom stanju.

U vreme dok je “žario i palio” našim prostorima, od 1961. godine do decembra 1979., tristać je važio za jednog od najbržih četvorotočkaša u ondašnjoj SFRJ. Dostizao je brizinu od 140 Km/h, a oni tristaći sa motorom od 1500 kubika, išli su i zapanjujućih 150 kilometara na sat!

Ova ljuta mašina bila je toliko opasno brza, da ju je u to vreme koristila policija i to kao presretača. I nije ga samo policija volela. Tristać je bio službeno vozilo i Uprave bezbednosti JNA, samo što su tristaći koje je koristila milicija bili ofarbani plavo-belo, dok su oni vojni bili maslinasto zeleni. Tristać je bio i osnovno sredstvo za rad hiljada taksista iz “Beotaksija”. Imao je crno-belu traku oko auta, pa ste na kilometar mogli da vidite da je to taksi, a ne kao danas, kada vozila nisu uniformisana već ujutru budu taksi, a uveče kad skinu svetleću reklamu, nije više taksi.

Za Jugoslovene u tom istorijskom razdoblju tristać je možemo reći, bio u rangu mercedesa. Zapravo, bio je to jugoslovenski mercedes. Nije baš bio mali broj onih ponosnih vlasnika koji su na njegovu haubu lepili Mercedesov znak. Uopšteno gledano, tristać je u neku ruku stvarno bio luksuzan auto. Imao je moderan dizajn, kvalitetne materijale od kojih su se pravili delovi za unutrašnjost automobila, bio je izuzetno komforan, sa prostranim gepekom, a i sedišta su mu bila presvučena kožom. Krasile su ga dobre tehničke karakteristike: imao je efikasan disk, kočnice na prednjim točkovima i veoma dobar motor.  Sa ondašnje tačke gledišta (današnje su mnogo strožije), imao je samo dve mane: nije imao naslone za glavu i trošio je mnogo goriva.

Naš tristać se u Italij proizvodio kao model 1300/1500 Miletrecento od 1961. do 1967. godine. U Španiji je bio poznat kao Seat 1500, a u Nemačkoj kao Neckar 1500 TS.

U kragujevačkoj fabrici je sa proizvodne trake izašlo ukupno više od 200 hiljada primeraka tristaća. Od toga, 7000 automobila završilo je u Kolumbiji!  Jedan broj automobila stigao je u Kolumbiju u celosti, ali se ispostavilo da je takav auto skuplji za transport, pa su tristaće počeli tamo da šalju zemlju u delovima. Sklapan je po dolasku u Kolumbiju, što je bilo jeftinije.

Kada se pojavila na jugoslovenskom tržištu ove Fiatova limuzina privukla je veliku pažnju. Posebno onih sa malo dubljim džepom, jer za tristaća je trebalo izdvojiti od tri do pet puta više para nego za, recimo, stojadina ili za fiću. Vlasnici tristaća smatrani su gotovo za snobove, za višu klasu, dok su se na ulicama znatiželjni okretali za ovim automobilom. Histeričnu popularnost ovaj automobil dostigao je kad se na tržištu pojavio tristać sa motorom od 1500 kubika!  Za ondašnje kupce taj model bio je kao trkački automobil. Gotovo svaki muškarac želelo je da ima ta najbrža kola. Tristać od 1500 bio je dečački san genearcija koje su stasavale šezdesetih i sedamdesetih godiina, a danas se mnogi sa setom prisećaju onih divnih dana koje su proveli vozeći ga.

Piše:  Nebojša Đorđević