PRINZ 1000 – VOZI PRINCA I BUDI CAR

Vozi Princa i budi car! I zaista, u duhu ovog slogana kojim je nemačka fabrika automobila iz Nekarsulma (NSU Motorenwerke AG) 1957. godine predstavila svoje čudo od sportskog automobila – svako ko je seo u Princa osećao se – carski. Ovaj sportski automobil rađen je po ugledu na ševrolet korver ali mnogo stabilniji, postao je izuzetno popularan od 1963. godine otkada je napravljen i plasiran na tržište kao NSU Prinz 1000.

Bio je to harizmatičan automobil, spoj aristokratskog i sportskog. Spoljašnost je bila primamljiva za oko ali čvrsta, zahvaljujući dobroj limariji, a unutrašnjost udobna i komforna. Zahvaljujući poprečno ugrađenom motoru i zadnjem pogonu, prostor za noge bio je prostran i mnogo veći nego kod ostalih automobila te klase. Vozači su. kako kažu, imali parvi osećaj sportskog automobila, pa su za volanom imali potrebu daDznagaze do daskedz. Mnogi vlasnici su mu zbog toga stavljali široke gume i sportske felne, kako bi imao što upečatljiviji sportski izgled. Četvorocilindrični motor od 996 kubika je Princu1000 bio pozadi, razvijao je 43 KS i dostizao135 kilometara na sat. Brujao je fantastično zbog čega su ga obožavali i poredili ga sa mačkom koja prede. Imao je, međutim, i mane. Zbog toga što mu je motor bio pozadi prednji deo vozila je bio isuviče lagan što ga je pri velikim brzinama činilo dosta nestabilnim. Oni vozači koji su bili zaluđeni brzinama stavljali su mu u prednji deo dodatni teret, kako bi što više izjednačili težinu prednjeg i zadnjeg dela.

Ovaj aristokratsko-sportski automobil bio je zanimljiv i zbog svoje ekonomičnosti. Trošio je oko 8-9 litara, što je bilo solidno, a nije bio ni preterano skup, ali ni jeftin. Njegova cena bila je nešto između automobila srednje klase kao što je Škoda 1000MB i recimo Volkswagen-ova Buba. Budući da je postao simbol sportskog automobila srednje klase, fabrika NSU pravila je i modele za trke kao što je to bio model Prinz 1000TT. Dotatak u imenu “TT” značio je “Tourist Trophy” kao podsećanje na slavnu i pogibeljnu moto-trku, koja se od 1907. godine održava na ostrvu Man, smeštenom između Engleske i Irske. Tu oznaku je kasnije koristio i Audi, kada je preuzeo fabriku od NSU-a. Zapravo, kako kažu znalci, NSU je bankrotirao zbog preterivanja. Počeo je da ugrađuje ekstravagantne motore tipa vankel u svoje modele, 1964. u Spider i 1968. u Ro80, koji se zbog nepouzdanosti i potrošnje pokazao kao epohalni promašaj. U isto vreme, urađen je i projekat za novo vozilo nazvano Golf, ali je propadanje NSU-a odložio izlazak Golfa na tržište. Kada je NSU propao, fabriku je prvo kupio Volkswagen koji se kasnije spojio sa Audijem. Tek posle prodaje, saznalo se da je prethodno rukovodstvo već imalo gotov projekat za novo voziloi pripreme za izlazak Golfa na tržište polako su počele. Ali, to je druga priča.

U nekadašnjoj Jugoslaviji od 1967. do 1972. godine na zahtev kupaca pravljen je i model NSU Prinz 1200C, malo produžen, sa jačim motorom i malo komforniji. Bio je i malo brži od Princa 1000 sa maksimalnom brzinaom od 145 km na sat, a do stotke je ubrzavao za nekih 16,5 sekundi. NSU Princ 1000 bio je izuzetno popularan sportski auto u bivšoj SFRJ, a u sarajevskom Pretisu od 1967. do 1972. pravljen je i NSU Prinz 1200C. 

Imati Princa bio je apsolutni prestiž, a oni kojima se to i posrećilo, uglavnom su bili pravi zaljubljenici u svog četvorotočkaša. Malo je Princa-old-tajmera ostalo danas na Balkanu. Kako neki kažu ima ih još samo desetak, a među njima je i lepotan u vlasništvu penzionera Radovana Kneževića iz Bara koji ga i dan danas vozi. Ovaj Princ 1000-old-tajmer mu je izuzetno drag i Knežević je veoma ponosan na njega. Kupio ga je u Sarajevu 1967. godine za, kako se jasno seća, 2,175 miliona dinara i sa njim je do danas prevalio 174.000 kilometara. Godine polako stižu deda Radovana i on sa 84 sve ređe seda za volan. Barski Princ-old-tajmer uskoro će izgleda morati da nađe novog vlasnika. 

U SSSR je napravljena kopija „princa“, pod imenom „zaporožac” (slika iznad), ali ona, nažalost, ni blizu nije bila tako kvalitetna, popularna i prodavana u našoj zemlji kao „ princ 1000”. U Sarajevu je postojala vojna fabrika „Pretis“ (Preduzeće Tito Sarajevo), koja je kao dopunu svom namenskom programu počela saradnju sa NSU. Prvo je sklapan skuter „NSU Prima III“ (druga slika iznad), koji je trebalo da parira italijanskoj „vespi“, a onda i auto koji je bio pandan današnjem „audiju TT“.

Piše: Nebojša Đorđević