Intervju – Ana Đurić Konstrakta

Jedna dama, jedna pesma, jedan lavor, bokal i čiste ruke. Pojavila se kao meteor na tamnom nebu i postala fenomen. Ništa tako snažno i duboko nije osvetlelo prazninu našeg društva u skorije vreme. I ništa tako drugačije, posebno i origanalno nije dotaklo široke narodne mase i pojedince u njoj koji kao da su nesvesno i sami počeli da se preispituju: Da li su mi čiste ruke?

Pesma Ane Đurić Konstrakte „In corpore sano“ (U Zdravom telu zdrav duh) kojom je osvojila 5. mesto na Evroviziji, pokazala je i fenomen publike. Ali, Konstrakta to već zna.

• Publiku nikada ne treba potcenjivati – kaže Konstrakta u razgovoru za Balkan City Magazine. – Publika ima kapaciteta da prepozna nešto što ima smisla i to su pokazali. Publika uvek iznenadi, i kada se najmanje nadamo ona ume da nas demantuje u nečemu.

Mislite da je većina shvatila da kovid nije teme, već aktuelna čičak traka?

• Da, nekako su znali da priča nije bila o kovidu već ideja o zdravlju i da je umetnica metafora, kao što je i knjižica metafora.

Da li imate osećaj da se ljudi pomalo bude?

• Imam, osećam da se kod njih pomalo budi radoznalost, kao da se javlja potreba za sadržajem koji je intelektualno angažovan. Naravno, svesna sam da govorim o domenu zabave, ali ipak ima malo pomaka. Ne mogu da se otmem osećanju da su ljudi siti lagane zabave i žele nešto drugačije.

Da li se može pobediti turbo-folk i zaglupljivanje sa pozornice u Srbiji?

• Može, ali da bi se nešto korenito menjalo neophodna je medijska podrška. Potreban je dobar vetar u leđa ozbiljnih institucija i države. Ovde se lako zapale besmislene stvari, koje zaokupe pažnju i odvuku je od važnih stvari. Oni koji su u poziciji da kreiraju sadržaje i koji od tih sadržaja profitiraju, retko ulaze u rizik da plasiraju nešto novo, novo koje je van davno savladanih principa šoka, šoka u smislu logike turbo-folka. 

Kažete da nije sve u našim rukama… U čijim je?

• Nama kažu da je sve u našim rukama, samo ako kupimo ovo, pijemo ono, držimo dijetu, nabavimo to… U suštini, kažu ti sve možeš ako platiš, platiš, platiš. Mislim da to treba dodatno osvestiti. Dakle, u rukama je onih koji imaju novca.

Kako danas biti zdrav u telu i duhu?

• Mogu da govorim o mom iskustvu. Ja sam lično shvatila da moram da se isključim sa društvenih mreža, počela sam da meditiram, da više šetam psa, da živim realan život…tako sam se vratila sebi i sopstvenim korenima.

Kako društvo da se oporavi?

• Mislim da kao društvo moramo obezbediti uverenje da budemo zajedno i da pomažemo jedni drugima. To je vrlo važno. Samo tako ćemo napredovati.

Kako ste na Evroviziju gledali nekada, a kako sada?

• Iskreno, ranije nisam gledala Evroviziju, možda bismo ponekad samo odgledali finalno veče, kladili se ko će da pobedi i tako. Nisam znala ni način na koji se glasa. Sada sam upoznala to takmičenje iznutra.

Kako izgleda iznutra?

• To je… velika industrija, koju prate mediji i silna komunikacija. To je nešto što ti donosi popularnost, a to znači i uspešnost sa stanovišta zapadnog sveta, jer se u zapadnom svetu popularnost tretira kao merilo uspeha.

Šta je vama donela poularnost?

• Meni je donela preteranu količinu komunikacije zbog koje nemam vremena da budem sama sa sobom. To mi je najteže palo, budući da sam navikla da imam vremena za sebe i svoje misli. Takođe, volim da budem sa svojom porodicom i da brinem o njima. To sada, kada se sve sleglo, pokušavam da dovedem u red.

Gde je lepše, pod reflektorima ili u tišini svoga doma?

• U tišini, u miru, emocijama, sa ljudima koje voliš…Popularnost donosi poziciju u kojoj te ljudi vide, ne moraš da ulažeš preterano puno napora da bi dobio pažnju za ono što radiš. Ali izložen si stalnom procenjivanju, ne samo svog rada, nego i ličnosti.

Kako je mamin život izgledao iz dečje perspektive?

• Na početku je bilo malo zbunjujuće, pa čak i smešno, kada nismo bili u mogućnosti da odemo do prodavnice bez fotografisanja, kada smo nalazili fotografe u žbunju ispred zgrade. Takodje, bilo je kod dece i malo stida, i malo neprijatnosti zbog upiranja prstom. Ali brzo je sve to prošlo. Ja sam i dalje ista mama, sa malo više obaveza, i malo više fotografisanja na ulici.

Da li je lepo živeti u Srbiji?

• Jeste, kada prihvatiš ideju da sve ima svoje prednosti i mane.

Da li ste poželeli da odete iz Srbije?

• Nikada nisam želela da odem iz Srbije. Mogla sam, ali nisam. Jednostavno, volim da budem tu, teško je, ali i moguće. Izabrala sam da ostanem i da vidim šta tu mogu.

Dijana Dimitrovska