Srpski DNK projekat: Projekat Grbovnik
Znate li ko su vam bili preci? (8)
Koliko puta ste slušali kako vam babe, dede ili roditelji pričaju o vašim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli, a da o tome sada ne znate ništa.
Da li Vi znate istoriju svoje familije? Da li vaša familija ima svoj grb? Šta znači vaše ime ili prezime? U današnje vreme je uz pomoć DNK testova lako proveriti da li je možda baš vaša familija u srodstvu sa Nemanjićima, Teslom, Đokovićem ili možda sa Karlom Maldenom, Pitom Maravićem, Džordžom Fišerom, Džejkom Aleksom Mandušićem, Lensom Šijanom ili Mičelom Pejdžom (o njima možete više pročitati u broju 27 od avgusta 2018. godine koji možete naći na našem sajtu www.balkancitymagazine.com)
Zato ćemo vam u narednih nekoliko brojeva predstaviti Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“ iz Beograda, koje se od 2012. godine bavi istraživanjem porekla našeg naroda. Oni su pokrenuli Srpski DNK projekat, koji ima za cilj da iz dobijenih podataka sagleda strukturu našeg naroda. Osim o ovom projektu pisaćemo i o poreklu imena, poreklu prezimena, grbovima…
Projekat Grbovnik
Projekat Grbovnik predstavlja najvažniji poduhvat Društva srpskih rodoslovaca “Poreklo” na polju heraldike. Pokrenut je 2017. godine s ciljem da se na jednom mestu prikupi sva relevantna heraldička građa za istraživanje heraldike naših prostora. To se pre svega odnosi na prikupljanje i sistematizaciju srednjovekovne heraldičke građe kao i na prikupljanje i sistematizaciju građe koja se odnosi na jednu pojavu s kraja 16. veka koja je u nauci poznata kao ilirska heraldika.
Do sada je najviše posla urađeno na prikupljanju podataka koji se odnosi na ilirsku heraldiku, koja je imala presudan uticaj na razvoj savremene heraldike većine balkanskih zemalja. U sklopu ovog poduhvata prikupljeni su gotovo svi poznati i dostupni dokumenti. To su u prvom redu prepisi iz dvadesetak sačuvanih primeraka Ilirskog grbovinka, čiju je većinu DSR „Poreklo“ prikupilo u digitalnom obliku (16/19), kao i nekolicina rodoslova nastalih pod uticajem ilirske heraldike. Tu su od velikog značaja i spiskovi srednjovekovnog plemstva, koji su takođe u najvećoj meri kompletirani (13/14).
Imajući na umu da je projekat Grbovnik osmišljen kao platforma za istraživanje heraldike, zahvaljujući njemu otkriveno je i nekoliko novih i do sada nepoznatih heraldičkih izvora. Na realizaciji ovog poduhvata učestvovao je niz biblioteka, muzeja i arhiva iz Beča, Bolonje, Berlina, Londona, Zagreba, Dubrovnika, Novog Sada, Modene, Insbruka i Napulja.
Kroz projekat Grbovnik radi se i na popularizaciji heraldike, pa tako pored već pomenutih tema, projekat obuhvata i savremenu srpsku porodičnu heraldiku. Ona je nastala početkom devedesetih godina pod uticajem rada Srpskog heraldičkog društva „Beli orao“, koji je tada okupio najveće stručnjake iz oblasti arheologije, istorije, umetnosti, lingvistike koji su stvorili temelje za njen razvoj u modernom vremenu.
Vredno je pomenuti da je u poslednjih pet godina fomirana i reprezentativna heraldička biblioteka s više od 160 domaćih i stranih naslova.
Na ovom poduhvatu rade Odbor za heraldiku DSR “Poreklo” u saradnji sa Društvom srpskih grbonosaca “Miloš Obilić”.
U narednom broju: Grbovi zemalja južnoslovenskog prostora (I deo)
Milan Brašanac