Srpski DNK projekat: Poreklo imena
Znate li ko su vam bili preci? (7)
Koliko puta ste slušali kako vam babe, dede ili roditelji pričaju o vašim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli, a da o tome sada ne znate ništa.
Da li Vi znate istoriju svoje familije? Da li vaša familija ima svoj grb? Šta znači vaše ime ili prezime? U današnje vreme je uz pomoć DNK testova lako proveriti da li je možda baš vaša familija u srodstvu sa Nemanjićima, Teslom, Đokovićem ili možda sa Karlom Maldenom, Pitom Maravićem, Džordžom Fišerom, Džejkom Aleksom Mandušićem, Lensom Šijanom ili Mičelom Pejdžom (o njima možete više pročitati u broju 27 od avgusta 2018. godine koji možete naći na našem sajtu www.balkancitymagazine.com)
Zato ćemo vam u narednih nekoliko brojeva predstaviti Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“ iz Beograda, koje se od 2012. godine bavi istraživanjem porekla našeg naroda. Oni su pokrenuli Srpski DNK projekat, koji ima za cilj da iz dobijenih podataka sagleda strukturu našeg naroda. Osim o ovom projektu pisaćemo i o poreklu imena, poreklu prezimena, grbovima…
Poreklo imena
Da li znate šta zanči vaše ime? Po kome ste ga dobili? Da li je grčkog, slovenskog, jevrejskog ili nekog drugog porekla?
Kao što verovatno pretpostavljate srpska lična imena su uglavnom slovenskog porekla (Branimir, Vladislava, Vesna…), a među hrišćanima su odomaćene varijante grčkih (Đorđe, Damjan…) i jevrejskih (Jovan, Lazar…) imena.
Imena slovenskog korena su uglavnom davana po imenima nekih životinja (Vuk, Lav, Košuta…) i biljaka (Jagoda, Višnja, Dunja, Ruža…), prirodnim pojavama ili dobrim i poželjnim osobinama. Nekad su imena nosila i određena magijska značenja i verovalo se da određuju čovekovu sudbinu.
Kada su prihvatili hrišćanstvo, Srbi su počeli svojoj deci da daju kalendarska imena, odnosno, imena po nekom svecu ili svetici na čiji dan je dete rođeno. Ponekad je dolazilo i do mešanja slovenskog i hrišćanskog osnova pa su nastala imena poput Petroslav, Tomislav…
U 20. veku imena kod Srba često su dobijala sledeći prefiks ili sufiks: mil, rad, drag, ljub, živ, vuk, bor, mir…
Može se reći da su imena dobar pokazatelj kako jedan narod doživljava svet oko sebe, čemu se nada i kako je odgovarao na neprilike u kojima se našao. Još od davnina postoji verovanje da ime može da odredi sudbinu neke osobe. Mnogi i daje veruju u staru latinsku poslovicu: Nomen est omen (ime je znak), prema kojoj ime određuje čoveka. Zato su tako tzv. zaštitna imena tipa Vuk, Vukašin, Vukan, Vuko davana jer se „zlo plaši vuka“. Veliki broj roditelja je davao imena svojoj deci po osobinama koje žele detetu, kao što su sreća (Srećko), zdravlje (Zdravko, Zdravoljub…), lepota (Lepa), dobrota (Dobra, Dobrivoje…), vlast (Vlastimir, Vlasta…), mir (Mirko, Miroljub, Mirka), itd.
U novije vreme u upotrebu su ušla imena koja se daju po domaćim ili stranim poznatim ličnostima – Kasandra, Dajana, Elvis, Leo, a u vreme socrealizma neke devojčice su dobile ime Mašinka, Traktorka, Petoletka, a dečaci Jugoslav, …
U poslednjih desetak godina je trend da su imena, naročito ženska sve kraća. Tako često se mogu čuti imena Lea, Mia, Iva, Tea, Ena…
U narednom broju: Heraldika – Grbovi srpskih porodica
Milan Brašanac